Ретроспектива 2020. године: ЦОВИД-19, избори, афере

Година иза нас једна је од најтежих година у људској цивилизацији.

Slađan Tomić / 02. јануар 2021

Година иза нас једна је од најтежих година у људској цивилизацији. Свијет се почетком године суочио са појавом новог вируса који је постао глобална пријетња, а Свјетска здравствена организација је прогласила пандемију ЦОВИД-19. Годину иза нас обиљежиле су и бројне афере, али и избори у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори.

 

ЈАНУАР: Wухан и избори у Хрватској

Предсједник Хрватске Зоран Милановић ту функцију освојио је у другом кругу предсједничких избора у Хрватској одржаних петог дана 2020. године. Милановић је побједу као бивши премијер однио над, тада актуелном, предсједницом Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић. СДП-овог кандидата подржало је 13 странака, а он је представљен као кандидат љевице насупрот Грабар-Китаровић која је била кандидат деснице односно ХДЗ-а. У првом кругу избора кандидати за предсједника Хрватске био је и пјевач Мирослав Шкоро.

Своје љевичарске ставове Милановић није успио доказати за скоро годину дана рада, а својим изјавама о БиХ често је исказивао да је можда више десно и од ХДЗ-а. Посљедњу спорну изјаву о БиХ -  „Дакле, још једном говорим - грађанска држава је далеки, далеки сан, и то је лијепа ствар, али прво сапун, онда парфем" Милановић је дао у децембру 2020.

Свјетска здравствена организација је 30. јануара 2020. у Женеви прогласила нови коронавирус ЦОВИД-19  глобалном здравственом пријетњом и то након што је број заражених људи порастало на преко 8000. До краја јануара 2020. није било смртних случајева изван граница Кине усљед посљедица инфекције ЦОВИД-19. Вирус је био у потпуности непознат, а грађани су се узалуд надили да су тачне изјаве појединих здравствених радника о томе како вирус не подноси топлије вријеме  те како га убијају УВ зраци.

 

ФЕБРУАР: Афера кантонални избори у СДА

Начелник општине Нови Град Сарајево Семир Ефендић након пораза од Фикрета Преваљка у трци за предсједника КО СДА објавио је снимак који компромитује бројне чланове СДА. Главни актер снимка је Асим Сарајлић тадашњи потпредсједник СДА и актуелни делегат у Дому народа БиХ. Он је у замјену за гласове Ефендићевог протукандидата Фикрета Превљака, нудио посао супрузи једном од делегата у државној служби, позивајући се на "добре везе" са будућим министрима у Влади КС.

Сарајлић је у два наврата споменуо,  и директора Обавјештајно сигурносне агенције (ОСА) Османа Мехмедагића, тврдећи да је Осмица на њиховој страни те да се неименовани делегат који је предмет снимка не треба плашити преписке на Виберу. Сарајлић је говорио и о томе како запошљавање може да среди и код глумца (Емира Хаджихафизбеговића) рекавши “култура је празна сва.

Након објаве снимка Сарајлић је и даље на слободи, у СДА и делегате је у Дому народа БиХ.

 

МАРТ: Први случај ЦОВИД-19 у БиХ

Свјетска здравствена организација 11. марта је прогласила пандмеију ЦОВИД-19 ,а до тада се вирус проширио у  114 земаља у свијету.

„Нема мјеста паници“ поручили су представници државне и ентитетских власти на састанку одржаном 26. фебруара у Добоју. Неколико дана касније, тачније 5. марта Босна и Херцеговина је забиљежила први случај инфекције коронавирусом од којег је од тада до краја 2020. преминуло  4 050 особа, заражено 110 985 особа, док се од ЦОВИД-19 у БиХ опоравило 77 225 особа.

„Ту сам да обавијестим јавност да имамо први случај корона вируса у Републици Српској, ради се о раднику из Италије“, започео је своје обраћање Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, новинарима на пресс конференцији 5. марта у Бањалуци чиме је објелодањен први званични случај заразе ЦОВИД-19 у БиХ.

Почетак пандемије, што је постала карактеристика власти, показао је сву неспособност политичких представника грађана Босне и Херцеговине. Да осим одговорности, политичарима фали и знања потврдио је Фадил Новалић на фебруарском састанку у Добоју када је, мислећи на Свјетску здравствену организацију, казао како “смо у сталном контакту са Свјетском банком”.

11. марта, одржана је сједница Кризног штаба Министарства здравства ФБиХ, на којој је донесена  наредба о обустави наставе у школама и на факултетима. Ту наредбу кантони нису озбиљно схватили па су је сутрадан испоштовали само  Сарајевски, Зеничко-добојски и Тузлански кантон, док су остали кантони накнадно почели поштовати наредбе Кризног штаба ФБиХ. Био је то доказ да компликовано уставно уређење Федерације у сарадњи с лошом координацијом производи неусаглашеност и непоштивање наредби које доносе виши нивои власти.

Почетак пандемије значио је и отежан рад новинара који су добијали опречне информације, а посебно када је у питању број обољелих те број тестова на ЦОВИД-19 које је БиХ наручила. Тако је министар здравља ФБиХ Вјекослав Мадић у марту говорио о 20.000 тестова, док је директорица УКЦС-а Себија Изетбеговић изјавила да БиХ набавља 150.000 тестова за које ће медији касније писати како је њихову набавку блокирала Јелка Милићевић, федерална министарка финансија и заповједница Федералног штаба цивилне заштите.

За разлику од Федерације БиХ у Републици Српској извори информација су били централизовани.

Једна држава, али не и један кризни штаб. С појавом пандемије из Министарства цивилних послова у склопу којег постоји сектор за здрваство речено је како нема потребе за успоставом државног штаба који је ипак у минималистичком облику формиран кроз Координационо тијело БиХ које је предложило, а Вијеће министара 16. марта 2020. прогласило стање природне или друге несреће изазване пандемијом коронавируса.

22. марта Федерација БиХ је увела полицијски час од 18 до 5 часова, а раније је забрањено кретање особа млађих од 18 и старијих од 65 година. Полицијски час уведен је и у Републици Српској, али је он почињао у 20 часова још једном демонстрирајући неусаглашеност. Република Српска је накнадно увела и мјеру забране напуштања мјеста пребивалишта у дане викенда. Ове одлуке касније су оспорене на суду, а Утсавни суд прогласио их је неуставним.

 

АПРИЛ: Афера „респиратори“

Док су грађани сједили закључани у својим домовима бринући за здравље и егистенцију јер су почетком априла кренули масовни откази, власт се бавила набавком медицинске опреме. Ништа не би било спорно да та набавка није била сумњива. Наиме, набавку 100 респиратора укупне уговорне вриједности од 10, 5 милиона Влада ФБиХ и Федерална управа цивилне заштите повјерила је фирми „ФХ Сребрена малина“ бившег телевизијског водитеља Фикрета Ходжића. Аферу је открила Семира Дегирменджић, новинарка портала Фокус.ба која је због тога извргнута покушајима дискредитације. Политичари су још једном издали ионако пољуљано повјерење грађана, али новинари су као својеврсни заступници грађана открили сумњиве потезе власти, радећи истовремено тужилачки посао.

Девет мјесеци касније респиратори нису у употреби, а приликом инсталације у болницама у Сарајеву и Горажду стручњаци Верлаба су утврдили да параметри на респираторима, за које се испоставило да су транспортни а не болнички, нису правилни. Директор Верлаба Алмир Бадњевић је у изјави за БУКУ казао како би, да нису извршене провјере, копчањем пацијената на респираторе посљедице биле фаталне.

У првој половини априла Влада ФБиХ је суспендовала Фахрудина Солака са мјеста директора Федералне управе цивилне заштите.

 

МАЈ: Ухапшен Фадил Новалић

28. маја СИПА је ухапсила Фадила Новалића, премијера Федерације БиХ, Фахрудина Солака, суспендованог директор Федералне управе цивилне заштите и Фикреат Ходжића, власника компаније "Сребрена малина".

Новалићу као ни осталим актерима афере није одређен једномјесечни притвор што је био захтјев Тужилаштва БиХ. Научници у сивјету су пронашли и произвели вакцину, али правосуђе доказе против оптужених још није.

Од самог почетка у предмету Тужилаштва у својству осумњиченог је био и Александар Золак тадашњи директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ која је издала дозволу фирми Фикрета Ходжића да увезе 100 респиратора. Након седам мјесеци Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу у предмету “Респиратори”, а оптужени  су премијер ФБиХ Фадил Новалић, суспендовани директор Федералне управе цивилне заштите Фахрудин Солак, власник фирме "Сребрена малина" Фикрет Ходжић, и министарка  Јелка Милићевић. Процес против Золака Тужилаштво је одлучило водити у одвојеном предмету.

Новалић, Ходжића и Солака Тужилаштво БиХ терети за:

·        Удруживање ради чињена кривичних дјела

·        Злоуптребу положаја или овласти

·        Примање награде или другог облика користи за трговину утицајем

·        Прање новца

·        Кривотворење или уништење пословних или трговачких књига или исправа

·        Кривотворење службене исправе

·        Повреду обавезе вођења трговачких или пословних књига и састављања финансијиских извјештаја и њихово фалсификовање или уништавање

Јелка Милићевић је оптужена да је починила кривично дјело несавјесног рада у служби.

Бакир Изетбеговић, предсједник СДА, Фадила Новалића је бранио толико бесрамно да је предмет “Респиратори” и хапшење Новалића назвао ударом на Бошњаке. СДА је јавност покушала обманути да је функционисање Владе Федерације немогуће без Фадила Новалића те како би, одређивањем притвора Новалићу, Хрвати преузели контролу над Владом ФБиХ. Да се ради о спину доказано је након што је Фадил Новалић хоспитализован због заразе коронавирусом.

 

ЈУНИ: Грађани Горажда на улицама бранили ријеку Дрину

Незадовољни бетонизацијом и уништавањем ријеке Дрине хиљаду грађана Горажда изашло је на протесте како би рекли “не” пројекту изградње обалоутврде.   Изградња бетонских зидова уз Дрину коштала је 10,5 милиона КМ. Тадашњи градоначелник Горажда је казао како су протести политички мотивисани.  Грађани су протестима тражили обуставу пројекта и рушење изграђених зидова око ријеке Дрине. Зид је висок више од два метра, па тако заклања поглед на Дрину. Дрина је сакривена у бетонски оклоп, па не само да се неће видјети са шеталишта, већ ће поглед на Дрину бити немогућ и са балкона оближњих кућа у шта смо се и сами увјерили.

Грађани су казали како нису против градње зидова, али су тражили боље естетско рјешење. Један од незадовољних грађана био је и Мирсад Кадић који је у интервјуу за БУКУ казао као  да нису издате све дозволе, те да је прекршено 15 закона.

 

ЈУЛИ: након 12 година ЦИК расписао изборе за мостар, усвојен Буджет за 2020

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ  је 7. јула усвојио измјене Изборног закона БиХ, што је дан аксније потврдио и Дом народа. Тиме је проведена пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Баралија против БиХ”. Уједно, овим је након 12 година, односно први пут након локалних избора 2008. грађанима и грађанкама Мостара омогућено право да бирају и буду бирани. Централна изборна комисија БиХ је  23. јула  расписала изборе за Градско вијеће Града Мостара  који су се одржали  20. децембра.ове године, саопштио је на конференцији за новинаре у Сарајеву Жељко Бакалар, предсједник ЦИК-а БиХ.

Коначни резлтати избора у Мостару и распоред мандата још нису објављени, али познато је да ниједна коалиција нити странка не могу самостлано формирати власт. На изборима у Мостару мандат вијећника је освојио и кандидат коалиције СНСД-СДС, а према измјена Изборног закона у Градском вијећу мораће сједити најамање пет вијећника из српског народа и један вијећник из реда осталих.

 

АВГУСТ: Избори у Црној Гори

Први пут од самостлани Црне Горе и први пут од увођења вишестраначја у Црној Гори предсједник ДПС-а Мило Ђукановић изгубио је власт. Иако је на парламентарним изборима у Црној Гори његова странка освојила највише гласова, три коалиције превођење ДФ-ом, Демократама и покретом УРА формирале су власт без ДПС-а и његових традиционалних партнера, а из власти су избачене и партије Бошњака и Албанаца, односно саме су одустале од коалирања са влашћу у којем учествује десничарски ДФ. Аналитичари сматрају да је пад ДПС-ове владе посљедица Закона о слободи вјероисповијести због којег су у литијама грађани Црне Горе тражили измјену закона који је СПЦ назвала средством за отимачину имовине СПЦ-а. За предсједника Скупштине Црне Горе изабран је Алекса Бечић, предсједник Демократа, док је премијерску дужност преузео Здравко Кривокапић.

 

СЕПТЕМБАР: Мјесец СДА, ја, и?

Мјесец септембар обиљежиле су бројне афере званичника СДА, али и брачног пара Изетбеговић. Чланица СДА, бивша федерална заступница и директорица УКЦС Себија Изетбеговић паркирала је свој скупоцјени аутомобил на тротоар у центру града недалеко од једне продавнице одјеће. Најутицајнија жена у Сарајеву није имала времена да се прописно паркира на, за то предвиђеном, мјесту па је одлучила кршити прописе и показати сву своју бахатост. Након притиска јавности, приапдници МУП-а Кантона Сарајево издали су Себији Изетбеговић казну у износу од 40КМ због непрописног паркирања.

Ништа мање бахатости није показао ни њен супруг, Бакир Изетбеговић. Он је казао како Асим Сарајлић, делегат у Дому народа, и актер афере у којој обећава запошљавање путем јавних институција, неће бити избачен из странке јер је рањен у рату. Новинарка је Изетбеговића подсјетила да је један борац ухапшен због крађе два метра дрва, а Изетбеговић јој је одговорио „Ја, и?“

Он је казао и како су афере нормалне те како ће корупције увијек бити.

 

ОКТОБАР: Саслушана Гордана Тадић, Суд БиХ поништио одлуку ЦИК-а

Главна државна тужитељка Гордана Тадић саслушана је пред члановима Парламентарне истражне комисије. Тадић се појавила у згради државног Парламента након што је више пута избјегла саслушање. Она је током свог говора причала о раду Тужилаштва БиХ који је оцијенила добрим. Њен говор је више личио на СТАНД УП наступ, а Тадићева је говорила о сину и снахи, њиховом животу и образовању.

7. октобра Централна изборна комисија Босне и Херцеговине поништила је овјеру кандидатских листи Уједињене Српске због ширења говора мржње у споту који је објављен на друштвеним мрежама. Уједињена Српска је оспоравала и оспоривала ову одлуку пред Апелационим одјелом Суда БиХ који је Одлуку ЦИК-а поништио јер је спот објављен прије почетка предизборне кампање. За Суд је изгледа говор мржње дозвољен ако није изговорен за вријеме предизборне кампање.

 

НОВЕМБАР: Одржани локални избори

Локални избори у БиХ, осим у Мостару одржани су 15. новембра. Изборе су обиљежиле неправилности у Добоју и смрт кандидата за начелника у Травнику, који је преминуо на дан избора. Ово су били избори под посебним околностима због спречавања ширења ЦОВИД-19. Изборе је обиљежио и пад деснице, посебно у Сарајеву. СДА је, а након изласка дијела чланства (Аљоше Чампаре, прије свега) доживјела дебакл у Сарајеву. Странке четворке (НиП, НС, НС, НБЛ) однијеле су побједу у Старом Граду, Центру, Новом Сарајеву и на Илиджи. Кандидат опозиције Драшко Станивуковић однио је побједу у Бањалуци која је била бастион СНСД-а. Избори су се одржали за 142 локалне заједнице – 120 општина и 22 града.

 

ДЕЦЕМБАР: Икона и земљотрес у Хрватској

Децембар је обиљежио дипломатски скандал свјетских размјера са позлаћеном иконом коју је Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине поклонио Сергеју Лаврову, министру вањских послова Русије. Убрзо је Украјина затражила одговоре о икони за коју тврде да је њихова културна баштина. Тужилаштво Босне и Херцеговине формирало је предмет, а из руских медија одјекнула је вијест да ће шеф руске дипломатије вратити поклоњену икону Милораду Додику због “даљег појашњења њене историје путем Интерпола”. И икона је из Москве стигла у Сарајево. 

Хрватска се тресла на десетине пута у неколико дана. Најразорнији земљотрес Хрватску је задесио 29.12. Земљотрес магнитуде 6,4 имао је епицентер недалеко од Петриње. Земљотрес се, осим у Хрватској, осјетио и у : Босни и Херцеговини, Чешкој,  Њемачкој, Мађарској, Италији, Црној Гори, Румунији, Словачкој, Словенији, Србији и Аустрији.

У земљотресу је погинуло најмање седам особа, а број повријеђених је већи.

 У подручју које је погођено земљотресом сатима није било електричне енергије, а телефонске везе су биле у прекиду. Хрватска је у кратком року мобилисала војску која је пружала помоћ у земљотресу погођеним подручјима. Након земљотреса усљед којег је погинуло више особа услиједио је низ мањих земљотреса, а ТВ камере су забиљежиле подрхтавање тла током живог јављања репортера у програм.

Након земљотреса Хрватска није сама. Солидарност је изашла из чахуре стидљивости. Представници Европске комисије обећали помоћ Хрватској у санирању штете након земљотреса који је погодио  подручје Петриње, Сиска и Глине.

Земљотрес је показао како грађани могу бити солидарни и како смо уједињени јачи. Међу првим земљама која је понудила помоћ у спашавању и медицинском особљу је Босна и Херцеговина, а Србија је понудила миллион евра помоћи. Бројни грађани БиХ и Хрватске понудили су привремени смјештај за неке од десетина породица које су остале без крова над главом.

 
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.