Ревизори открили све мањкавости система социјалног становања у Републици Српској

Ово су њихови закључци

Tatjana Čalić / 25. октобар 2021

Иако су прошле пуне двије године од доношења Закона о социјалном становању, чак половина локалних заједница у Републици Српској није донијела обавезујуће акте, стамбено збрињавање рањивих категорија се не врши по принципу социјалног становања, а није уведен ни трајан и стабилан извор финансирања изградње стамбених једници за овакву врсту становања. 

Такође систем социјалног становања успостављен је у 27 јединица локалне самоуправе, у којима се налази 1.258 стамбених јединица, што није довољан број да би се подмириле потребе за смјештајем само избјеглих и расељених лица и за ову намјену је потребно још око 600 стамбених јединица. 

"Број од 1.258 стамбених јединица није довољан да би се подмириле потребе за смјештајем само избјеглих и расељених лица. Према подацима јединица локалне самоуправе, за рјешавање потреба за смјештајем избјеглих и расељених лица потребно је још око 600 стамбених јединица, поред изграђених и оних у изградњи. Чињеница да су по Закону избјеглих и расељених лица једна од 15 категорија корисника права социјалног становања указује на то да је недостатак стамбених јединица много већи. Републички секретаријат за расељена лица и миграције плаћа алтернативни смјештај за 597 породица у статусу избјегла и расељена лица, што чини да годишње издвајање за алтернативни смјештај износи око 1,2 милиона КМ", само су неки од закључака републичких ревизора након провођења ревизије учинка социјалног становања у Републици Српској у периоду од 2018. до 2020. године.  


ФОТО  Изграђени фонд стамбених јединица социјалног становања и изражене потребе стамбеног збрињавања 

Највећи изазов код утврђивања стварног стања потреба, те испуњености општих услова и контроле података о материјалном статусу корисника, наводе ревизори, представља чињеница да до сада није успостављен јединствен систем идентификовања породица и појединаца у стању потребе социјалног становања, који би подразумијевао провјеру условности стамбених јединица, статуса имовине и њихових прихода.

Ревизори су такође утврдили да након што је донесен Закон о социјалном становању Републике Српске, није уведен трајан и стабилан извор финансирања изградње стамбених објеката нити су обезбијеђена средства за изградњу објеката на други начин.

“Један од главних проблема развоја система социјалног становања јесте непостојање стабилних и одрживих извора стамбеног финансирања. Директне стамбене инвестиције из јавног сектора су мале што за развој социјалног становања представља непремостив проблем, а у актуелној ситуацији не постоји интерес актера из приватног сектора за укључивање у непрофитни стамбени сектор. Поред проблема непостојања стабилних извора финансирања изградње стаммбених јединица социјалног становања, изражен је и проблем недовољне спремности јединица локалне самоуправе да у  систем социјалног становања укључе постојеће стамбене јединице на којима не постоји станарско право”, закључују ревизори.

Оно што је занимљиво јесте да систем социјалног становања није заживио нигдје на простору бивше Југославије, па су тако и Србија и Црна Гора првобитно усвојлие неопходне законе, а касније их повукле. За разлику од ових простора, систем социјалног становања у значајној мјери присутан је у Европској унији, гдје је посљедњих година чак присутна и тенденција раста изградње социјалних станова.

Примјера ради, Аустрија располаже са 800.000 станова намијењених социјалном становању, од чега их је само у Бечу 356.000 - са 220.000 станова управља град Беч, а са 136.000 непрофитне стамбене асоцијације.

На крају наведимо и још један закључак ревизора- изостала је потпуна контрола одржавања стамбених јединица социјалног становања у циљу очувања њихове вриједности. Тако је из обављених интервјуа са једним бројем корисника система социјалног становања, али и посматрањем стања самих објеката, уоченп да има  одређених недостатака, од којих је најозбиљнији постојање влаге на зидовима у појединим стамбених јединица социјалног становања. 
“Неправовремено поступање по уоченим недостацима смањује вриједност стамбених јединица социјалног становања, њихов вијек трајања, као и квалитет живљења у истим”, наводе ревизори.

Наведимо на крају да поред избјеглих и расељених, у категорији социјалног становања могу бити и млади и млади брачни парови до 35 година, лица с дефицитарним занимањима, демобилисани борци, ратни војни инвалиди од пете до десете категорије, повратници по споразуму о реадмисији, жртве ратне тортуре, самохрани родитељи, породице са троје и више дјеце, млади без родитељског  старања, те корисници права која им припадају на основу закона којим се прописује социјална заштита, као што су материјално необезбијеђена и за рад неспособна лица, лица са инвалидитетом, старија лица без породичног старања и жртве насиља у породици.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.