Рок школа Мостар: Из ове школе полазници не бјеже са часова, иду у њу чак и празницима (ВИДЕО)

Из редовне школе једва чекају да оду, а овдје не желе ништа да пропусте. Можда је и то неки показатељ да није истина да дјеца не желе да уче. У ствари је потпуно обрнуто.

BUKA portal / 09. јул 2019

Foto: Buka

У земљи у којој не само да нисмо успјели сачувати своја историјска и културна блага, већ смо их покушали потпуно уништити, град Мостар је нарочито страдао. Он је данас обновљен и један је од туристички најпосјећенијих градова у БиХ, али и даље се носи са многим тешкоћама које су директна посљедица ратних дешавања деведесетих. Једна од здравих прича које долазе из овог града и које мијењају имидж Мостара као „града случаја“, јесте мостарска Рок школа. Млади људи који излазе из ове школе покрећу своје иницијативе, стварају музику и културне садржаје који обогаћују и сам град и све учеснике који их стварају или конзумирају. 

Основана 2012. године, Мостарска школа рока повезала је младе музичаре из Мостара, али и из цијеле БиХ, као ништа до тада. Александар Трифуновић, уредник БУКЕ, разговарао је са Орханом Маслом Охом, оснивачем школе, као и са предавачима и ученицима о значају ове школе за младе музичаре у БиХ, али и за цијело друштво.

 „У Рок школу ученици долазе и празницима. Из редовне школе једва чекају да оду, а овдје не желе ништа да пропусте. Можда је и то неки показатељ да није истина да дјеца не желе да уче. У ствари је потпуно обрнуто. Него, да ли смо се ми запитали шта треба да промијенимо? Јер ја мислим да то мора бити нека симбиоза интересовања. Мени је жао гледати да овдје већина школа које су у систему не подстиче позитивно критичко мишљење код дјеце, што је случај у развијенијим државама, као што су скандинавске, гдје дјецу већ од 6-7 година питају 'шта се вама не свиђа, како бисмо ми то могли урадити', па се онда на основу идеја тих младих људи гради неки концепт за будућност. Ако нисмо створили паметнију сљедећу генерацију, онда смо подбацили. Јер потпуно је нормално да су ови млађи, када дођу у наше године, развијенији, да више и паметније користе технологију“, каже Орхан Оха Масло, идејни творац школе. 

У школу долазе млади људи, не само из Мостара, већ из цијеле Босне и Херцеговине. 

„То је школа из које се не бјежи. Млади људи долазе искључиво зато што то воле, нико их не тјера, нити морају. Ми смо направили један добар, позитиван простор, у којем се не само свира, већ се упознаје, ради, учи. Ту се сусрећу различити млади људи и једни од других уче. Безнадежност и апатија која Мостаром влада већ дуго времена је произвела као неку реакцију ову школу. Мостар није згодно мјесто, како политички, тако и економски. У сваком погледу је незгодно и тешко мјесто за живот. Мислим да рок школа добрим дијелом олакшава то младим људима", каже Недим Чишић, предавач у Рок школи.

Све је кренуло сасвим спонтано, 2012. године, каже Атила Аксој, предавач у школи. „Сцена је стагнирала и жељели смо да окупимо људе који свирају и да им дамо прилику да се упознају, друже и стварају музику. Од 16 ученика, колико их је било на почетку, данас имамо преко 130 ученика. Сам пут до тога није био лак, било је успона и падова, прије свега у смислу финансирања саме идеје, али смо успјели прије свега захваљујући ентузијазму.“ 

Нису преписивали готова рјешења, већ су градили свој систем, какав њима одговара. Знање по које су музичари морали ићи у Београд или у Загреб сада могу добити у Мостару. Неки од првих ученика сада су предавачи у школи и она им представља базу за све што желе постићи у животу, не само пословно, него и приватно. 

Ни 20 година након рата, није било улагања у музичку сцену, млади људи који су се бавили музиком нису били повезани јер је сегрегација званична политика, није било програма који ће омогућити младим људима да се сретну и препознају исте интересе, каже Орхан.

„Рок школа није само музика, она јесте наш алати, јер млади људи који дођу у школу, а сви су различити, уче се животним вриједностима које ће им ваљати касније у животу. Без обзира да ли ће неко од њих бити адвокат, доктор или ће чистити град, ми правимо неку бољу, здравију генерацију, која ће имати толеранцију једни према другима. Прије 7-8 година, било је више младих који су сједили на зидићу, пили неко јефтино локално вино и пљували по туристима. То су били управо ти креативни млади људи којима нико није дао прилику да нешто раде. Јер то су ти млади људи који воле да експериментишу. Кад им дамо овакве програме гдје они могу да стварају неки резултат и још за њега добију аплауз од друштва, па наравно да ће прије изабрати то него локално вино на зидићу.“

Један од полазника је и Муамер Чивић, музичар из Сребренице.

„Када сам се 2008. године вратио у Сребреницу, почео сам свирати, оформио сам бенд и видио сам стварно да музика спаја људе. Сада имамо свој простор, једну стару зграду у којој смо организовали преко 70 свирки различитих бендова. То је један процес помирења људи, састајања на једном мјесту лијепим поводом. Мислим да људи тако превазилазе трауме, поново се спајају и постају поново конструктивни чланови наше заједнице. То су исто урадили људи у мостарској Рок школи. За мене Рок школа и Стари мост имају исту симболику, они спајају људе. Политичка ситуацију у Мостару је јако тешка, тако да је неко пронашао снаге и модел како да спаја људе. Мостар рок школа за мене је веома инспиративна и пуно сам ту научио. Посебно ми је драго као човјеку због симболике Мостара и Сребренице да из ових градова крећу иницијативе које спајају људе и покрећу процесе помирења, тако да за мене ова школа баш има велики значај.“   

Једна од ствари које Рок школу Мостар чине посебном и јединственом јесте формирање бендова од полазника школе. До сада је формирано преко 70 бендова, који у оквиру наставе имају јавне концерте који су прилика за промоцију ових младих бендова, али и за додатну едукацију у области организације концерата и техничких аспеката наступа.

 

 

Школа је основана уз помоћ Норвешке амбасаде која је обезбиједила неопходна средства за реализацију идеје.

"Ентузијазам је направио гоод вибе,  али без средстава не бисмо успјели. На почетку смо се мучили да платимо кирију у Музичком центру Павароти, а од 2017. године Град је преузео плаћање кирије, што је за похвалу, јер обично у нашем друштву држава не улаже у младе људе. Али ја бих посебно истакнуо Норвешку амбасаду, који су не само наш донатор, већ и суоснивач, јер они су препознали ту идеју када је била у повојима и заједно с њима смо започели прву рок школску годину. Поред Норвешке амбасаде, данас нас финансирају и Шведска амбасада, односно СИДА и УСАИД. Швајцарска амбасада је подржала наш Боокинг одјел, који је организирао више од 100 догађаја за младе људе", прича Оха. 

Музика је нашла пут тамо гдје политика никад није могла 

"Једном сам у Музичком центру Павароти чуо реченицу 'Култура је увијек десет година испред политике'. То ми је зазвонило тако јако да ме водило у свим мојим плановима. Увијек само гледао како да користим културу да урадим нешто боље за друштвену заједницу", каже Орхан.

За десет година, оснивач Рок школе Мостар види ову школу као лидера у регији када је у питању образовање у модерној музиции, али и увезивање младих музичара, њихова промоција и подршка у свијету музичког бизниса.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.