Розмарина беба: једно од најмрачнијих филмских остварења

Након што је оженио глумицу Шерон Тејт у Лондону, јануара 1968. године, Полански одлази у САД и снима своје прво успешно холивудско остварење – филм Розмарина беба, сатирични хорор трилер.

Kultviši se / 26. октобар 2017

Дефинитивно једно од најмрачнијих филмских остварења, Розмарина беба, посвета је Сатани (или борби против њега) у стилу бриљантних филмова Истеривач ђавола Вилијама Фридкина или Анђеоско срце Алана Паркера. Чудесно предсказање редитеља Поланског (и увод у све његове животне трагедије) адаптација је истоименог бестселера Ире Левина.

Радња филма Розмарина беба Радња филма фокусирана је на Розмари и Гаја Вудхауса који се усељавају у нови стан. Филм је снимљен у престижној (аристократској) њујоршкој згради Дакота, месту становања бројних познатих глумаца, музичара и писаца (испред које је 1980. убијен славни рокенрол уметник Джон Ленон). Нјихови суседи су Роман и Мини Кастевет, старији брачни пар. Иако делују веома пријатељски настројени, нешто је чудно у вези са њима – пре свега звуци који допиру из њиховог стана. Розмари покушава да буде на дистанци са суседима, док њен муж радо пристаје на дружење. Након неког времена Розмари затрудни и од тог тренутка почињу њени необични параноични страхови и муке. Нешто чудно се дешава у стану – зграда у коју су се уселили оптерећена је мрачном прошлошћу, суицидом младе девојке која је ту живела пре њих… Филм се вртоглаво креће ка узнемиравајућој завршници – најупечатљивија је сцена са секвенцом ноћне море која приказује силовање Розмари од стране Сатане. Када се Розмари након читавог ритуалног сатанистичког бунила и порођаја буди, објашњавају јој да је дете мртво. Она ипак успева крајним напорима да уђе у стан Кастеветових и упада усред сатанистичке сеансе у којој људи из чудесног света таме доносе дарове детету. Када је Розмари видела да јој дете има рептилске очи почиње плакати, али јој Роман Кастевет објашњава: Сатана је његов отац, не Гај. Дошао је из пакла и зачео сина жени смртника. Сатана је његов отац, а он носи име Адриан. Он на крају наводи да након његовог рођења почиње ново доба (Не Аге) и да је Бог мртав. Адриан се родио 6. 6. 1966. Дете је на крају филма у колевци изнад које виси преокренут крст.

Судбина Розмари је судбина човечанства Године 1968. Роман Полански је снимио филм који описује манипулацију младом девојком од стране окултног високог друштва ради ритуала. Годину дана након премијере филма жена Романа Поланског – глумица Шерон Тејт, ритуално је убијена у САД током трудноће од стране Чарлса Менсона и његовог болесног култа. Након бруталног пира, њеном крвљу су на улазу куће исписали реч – Свиња. Многи историчари тврде да је управо тај догађај направио велики помак од деце цвећа према бруталном свету којег и данас осећамо на властитој кожи. Филм Розмарина беба је вероватно први филм који је снимљен током новог друштвеног поретка, односно представља задњи ексер у сандуку хипи покрета. Друштво без бриге и несреће преко ноћи постаје марионета лобија и интереса, а многи верују да је Полански овим потезом заправо сам себе осудио на вечито изгнанство из САД. Прво му је жена убијена на, дотад, невиђен начин, а затим је осуђен и за педофилију. Джон Кенеди и Мартин Лутер Кинг су преко ноћи замењени Менсоном, Новим светским поретком, владама из сенке и ратовима ради мира. Човечанство је постало попут Розмари: отровано, напаћено, уништено и искоришћено да би се након дуге и тешке борбе на крају само помирило с наметнутом судбином на свеопшту радост елите. Обрачун Романа Поланског с високим (елитним) друштвом и његовим крвавим ритуалима и окултизмом био је један од последњих храбрих покушаја отпора. Потом је остало само бездушно ћутање и пилеће срце света – без имало храбрости, воље и достојанства које човека једино чини човека потпуним и вредним. Остало је небо затамњено злослутним облацима – без светлости и радости вере. У протеклих више од пола века свет филмске уметности Полански ће засенити низом антологијских и контроверзних остварења – од култних филмова Розмарина беба, Кинеска четврт, Станар, Теса од Убервила и Пијаниста, до ништа мање значајних филмова Нож у води, Бал вампира, Одбојност, Горки месец, Девета капија, Писац из сенке. Један од сегмената и карактеристика по којима ће га свет филма посебно памтити били су његови мрачни, клаустрофобични и брутално немилосрдни и провокативни (злослутни) психолошки трилери.

Мрачна трилогија Поланског Нјегову чувену и застрашујуће мрачну Апартмент трилог (трилогију филмова који се дешавају унутар четири зида) насталу у периоду од 1965. до 1976. године, трилогију коју чине три потпуно засебна и хронолошки неповезана филма, чине следећа остварења: Одбојност (1965), Розмарина беба (1968) и Станар (1976), између чијег су настајања снимљени још неки, ништа мање провокативни филмови (Бал вампира, Кинеска четврт…). Мрачна, злослутна и готово сатанистичка трилогија представља низ засебних психолошких трилера повезаних згуснутом, напетом, надреалном и клаустрофобичном атмосфером станова (у којима све одише лудилом, људским психолошким ломовима и душевним патњама и смрћу) и мрачне стране људског ума (замућене људске психе).

 

 

 

Култивиши се

 

 


Бука препорука

Рецензије

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.