ША је било, други пут ..

Послије дуго времена, био сам поносан што сам рођени Приједорчанин, иако већ дуго у егзилу.

Ognjen Vlačina / 12. август 2019

Foto: Ša Fest

У разговору са неким од организатора фестивала, прво концертно вече, мучно сам констатовао да на нашим просторима очигледно нешто мора да умре, да се прекине, да нестане, да би се нешто друго родило, настало, живјело. Као неки пагански обичај, трик, као пуштање крви.
Све оно позитивно што се десило на ША фесту ових дана, могло је да се деси и док је Микша био жив, а није. Као да нас је његова смрт пренула, посрамила, постидјела. Микшу сам познавао површно, али се из авиона могла видјети његова ненаметљива снага, креативност, феноменалан допринос. Са дјечачким шармом и осмијехом, није тражио готово ништа за себе, а давао је цијелог себе у умјетност, пјесме, композиције, љубав, слике ..

Послије дуго времена био сам поносан што сам рођени Приједорчанин, иако већ дуго у егзилу, за вријеме трајања другог ША фестивала. Било је ту свега, помало за дјецу, понешто за старију рају на главној улици, а богами и доста тога у музичком дијелу, чега се не би постидјели ни много већи и етаблиранији фестивали у региону, па и шире. Током година, био сам на многима и овдје сам примијетио да се искреност и енергија организатора прелила и на извођаче који, иако професионалци, својим сензорима осјете ове суптилне „бустове“ енергије. Такође, мој град се након дуго времена није дијелио на "њихове" и "наше", што је ријетко успјешан феномен у Босни, а и Републици Српској. Није ни лако ово дешавање детектовати, јер регионалне и локалне политичке елите (успјешно и дуго) гуше ове нормалне кораке уједињења свих људи добре воље, ма којој раси или вјероисповијести припадали.

Ту негдје долазимо до најважнијег дијела, а везаног за опстанак и даље напредовање фестивала. Као прво, мора да иде похвала организаторима, Јелени, Николини, Кривићу, Деји, Зрни, Ђуки, Микшиној супрузи, Игору и свим осталим непоменутим јунацима из сјенке који су добили ову битку против лаког сељачења и примитивизма у нашем граду. Урбани Приједор, урбана, нормална Српска је узвратила ударац, и то јако! Браво, браво, браво! Да се разумијемо у потпуности, волим неке народњаке, често их и пјевам, волим и поштујем и крајишку ојкачу (која је апсолутно неоправдано запостављена), али ове ствари не потпадају под кич, шунд и ријалитије којима нас на Балкану бомбардују. 

Даље, у скоријој будућност видим један изазов, јер је фестивал продукционо и програмски брзо достигао завидан квалитет, што након почетног ентузијазма другара и организатора треба задржати и јасно профилисати за године које долазе. Налажење спонзора који би донио дугорочни уговор од неколико година би донијело мир организаторима да се могу посветити другим организационим изазовима, што им очигледно, јако добро иде. Ја им, свакако, желим срећу и дуг фестивалски живот, као и успјешан рад ША фондације!

Нисам вјеровао да ћу ово рећи, али Приједор је свијет!
#идемодаље!

Огњен Влачина, август 2019. 
 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.