САВЈЕТИ СТРУЧЊАКА: Како смањити ризик од тровања храном у љетним мјесецима

Да би смањили ризик од болести које се преносе храном неопходно је сигурно руковати са храном и превентивно дјеловати. Постоје једноставне смјернице за сигурност хране од саме припреме, транспорта и послуживања хране.

BUKA portal / 11. јул 2019

 

Током љетног периода повећан је број излета и сати проведених на отвореном са породицом и пријатељима, обично уз јела са роштиља. Топли временски увјети, такођер, представљају ризик брзог кварења хране која онда може угрозити наше здравље. Како се храна загријава током љетних температура, микроорганизми се брже размножавају, наводе стручњаци из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).

Да би смањили ризик од болести које се преносе храном неопходно је сигурно руковати са храном и превентивно дјеловати. Постоје једноставне смјернице за сигурност хране од саме припреме, транспорта и послуживања хране.

- Храну коју носите на излет држите на сигурном (на хладном) за што вам могу послужити мобилни хладњаци. Ставите хладну храну у хладњак с ледом или замрзнутим гелом. Хладњак треба да буде чист, храна запакована и на температури на 4-8° Ц или ниже како би се спријечио раст микроорганизама - истиче магистар прехрамбених технологија и менаджер за квалитет ИНЗ-а Бењамин Чаушевић. 

Месо, пилетина и морски плодови могу се паковати и док су још замрзнути, како би дуже остали хладнији. Уколико сте у могућности раздвојите пића у један хладњак, а кварљиву храну у други. На тај начин, док се хладњак са пићем више пута отвара и поновно затвара, кварљива храна неће бити изложена топлим вањским температурама зрака.Хладњаке треба држати затворенима - једном када сте на мјесту за излет, ограничите број отварања хладњака колико год можете, што помаже да температура у хладњаку буде дужа, препоруке су ИНЗ-а.

Како би спријечили унакрсну контаминацију потребно је да је сирово месо, пилетина и плодови сигурно умотано или у посудама с поклопцем. Храну која ће се термички обрађивати требате одвојити од хране коју ће се јести свјежу, као што су воће и поврће. Свјеже воће и поврће испрати под млазом текуће воде укључујући и оне с кором које се не једу. Воће и поврће осушите папирнатим убрусом.

Једном кориштен прибор попут даске резање, ножева, вилица, посуда  и слично прије нове употребе обавезно опрати. Кориштење истог прибора или посуде који су претходно имали контакт са сировим месом, пилетином или морским плодовима омогућује бактеријама из сокова од сирове хране да се прошире на термички обрађену храну. Стога је потребно узети чисти тањир и прибор на роштиљу како бисте послужили храну.

- Држите храну која се термички не обрађује хладном и термички обрађену храну топлом. Одржавање хране на одговарајућим температурама - унутарњим и вањским - је пресудно у спречавању раста бактерија које се преносе храном. Кључ је да никада не допустите да готова храна остане у "опасној зони" - између 5°Ц и 60°Ц - више од два сата или један сат ако су вањске температуре изнад 30°Ц, јер су то температуре на којима се бактерије у храни могу брзо размножавати и довести до болести које се преносе храном, истиче Чаушевић.

Хладна јела попут сезонске свјеже салате треба чувати у хладњаку на 4°Ц или ниже до времена за послуживање. Једном кад салату послужите, не би смјела бити на отвореном дуже од два (2) сата или један (1) сат ако је вањска температура изнад 30°Ц. Ако се то догоди - сигурније је бацити је.

Намирнице попут сложених (пилеће) салата и десерти за послуживање могу се ставити изравно на лед или у плитку посуду постављену у дубоку посуду пуњену ледом. Оциједите воду док се лед топи и често мјењајте лед.

Топла храна мора бити, до послуживања,  на температури  изнад 60 °Ц.  Ту храну треба посебно умотати и ставити у посуду да се спријечи утицај вањске средине. Баш као и код хладне хране - ова храна не би требала бити на отвореном више од два (2) сата или један (1) сат на температурама изнад 30°Ц. Ако је храна изостављена дуже, сигурније је бацити.

За сигурно руковање храном потребно јр примјениту и правила четири "О": опери, одвоји, обради и охлади.

Често прати руке и површине - Оперите руке топлом водом и сапуном најмање 20 секунди прије и након руковања храном и након кориштења купаонице, мијењања пелена и играња са  кућним љубимцима. Оперите даске за резање, посуђе, прибор и пултове топлом водом након припреме сваке поједине намирнице.  Размислите о употреби папирнатих убруса за чишћење кухињских површина. Ако користите крпе крпе, не смијете користити само једну, него за сваку намирницу и сваки корак друга крпа. Свјеже воће и поврће исперите текућом водом из славине, укључујући и оне с кором и кором које се не једу. Код конзервиране робе, не заборавите очистити поклопце прије отварања.

Одвојите сирово месо од других намирница - Одвојите сирово месо, пилетину, плодове мора и јаја од других намирница у вашој посуди са намирницама, врећицама с намирницама и хладњаку.  Користите једну даску за резање за свјеже производе и засебну другу даску за сирово месо, пилетину  и морске плодове. Никада не стављајте кухану храну на тањир у коме сте  претходно држали сирово месо, пилетину, плодове мора или јаја, осим ако је плоча опрана у врућој води са детерджентом.

Кухајте на одговарајућој температури - Боја и текстура су непоуздани показатељи сигурности. Све намирнице морају бити припремљене на сигурну минималну унутарњу температуру како би се уништиле штетне бактерије, будући да на роштиљ нећете носити термометар, послужите се сатом, па пратите период припремња хране коју припремате... Кухати јаја док жумањак и бијелањак нису чврсти. Користите само рецепте у којима се јаја кухају или темељно загријавају. Увијек пустите вријеме стајања, што довршава кухање, прије сервирања. Донесите умаке, супе  и друге намирнице  док се месо, пилетина и морски плодови остају на загријаном роштиљу.

Храну одмах ставите у хладњак -  Употријебите термометар уређаја како бисте били сигурни да је температура стално 4-8°Ц или нижа, а температура замрзивача је 0°Ц или нижа. У хладњаку или замрзнутом месу, пилетини, јајима, морским плодовима и другим кварљивим производима у року од 2 сата од кухања или купње. Похраните у хладњаку унутар 1 сата ако је температура вани изнад 30°Ц. Никада не одмрзавајте храну на собној температури, или на вањској температури. Постоје два сигурна начина за одмрзавање хране: у хладњаку, или одмах кухањем или пржењем. Храну увијек маринирајте у хладњаку. Велике количине остатака подијелите у плитке посуде за брже хлађење у хладњаку.

Из Института за здравље и сигурност хране Зеница савјетују да отпад који настане приликом излета треба покупити у врећице и бацити у канте за комунални отпад.

Немојте угрожавати живот сљедећих корисника излетишта, а и уништавати природу, јер и храна коју једемо је из природе, саопштено је из ИНЗ-а.


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.