САЗНАЈЕМО Преузета касарна Черкезовац. Нуклеарни отпад све ближи БиХ

Пандемија ЦОВИД-19 ће проћи, али нуклеарни отпад је непосредна опасност која траје вијековима. Надлежни се позивају на хитне конкретне кораке

Maja Isović Dobrijević / 01. април 2020

Foto: Ilustracija

 

Фонд за финансирање и збрињавање радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко јуче је, 31. марта, преузео Касарну "Черкезовац", у циљу успостављања центра за збрињавање радиоактивног отпада, сазнаје БУКА. Овим је опасност од нуклеарног отпада у близини границе БиХ и угроженост живота 300.000 грађана све ближа.

Из организације Греен Теам из Новог Града кажу да су свјесни пажње која је усмјерена на пандемију ЦОВИД-19, али ипак позивају надлежне у Хрватској и БиХ на конкретне кораке који ће зауставити злослутне планове да Трговска гора постане одлагалиште за радиоактивне отпаде, истрошено нуклеарно гориво и искориштене изворе.

„Пандемија ЦОВИД-19 ће проћи, прије или касније, али РАО на неадекватној локацији је непосредна опасност која траје вијековима“, кажу.

Марио Црнковић из Греен теам-а потврдио нам је да је јуче Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко преузео касарну "Черкезовац" од Министарства заштите околиша и енергетике Републике Хрватске, у циљу провођења даљих активности на успостављању одлагалишта радиоактивних отпада, искориштених извора и потрошеног нуклеарног горива.

Он каже да је ситуација сада крајње изазовна.

„У јеку пандемије, која је сваког од нас паралисала на свој начин, када стријепимо за здравље најдражих, у вријеме затворених граница и забрана окупљања, надлежни из Републике Хрватске на јако ружан начин злоупотребљавају актуелну ситуацију. Свјесни смо опасности коронавируса, али он ће проћи, прије или касније - уосталом, то и зависи од наше одговорности. Међутим, допустимо ли радиоактивне отпаде на Трговској гори, уз саму ријеку Уну, то ће бити наша неодговорност, коју ће деценијама и вијековима испаштати генерације које долазе“, рекао је Црнковић за БУКУ.

Он додаје да постаје апсурдно коментарисати потезе људи "којима животи 300. 000 људи у овој регији ништа не значе и који вјерују да новцем могу све ријешити".

„Небројено пута смо аргументовано усмено и писмено понављали да је Трговска гора неприхватљива, са техничких аспеката, еколошких и свих осталих. Посебно иронично је то што од почетка ове године имамо офанзиву на сваки текст који се објави са темом Трговске горе, практично одмах слиједи 'демант' из Хрватске који понавља флоскулу како одлагање радиоактивних отпада не представља апсолутно никакву опасност уколико се ради у складу са 'најбољим свјетским праксама'. Причају нам о праксама људи који раде све супротно од тих пракси, па онда у буджету резервишу 3.650.000,00 куна (937 849КМ) за ангажман ПР агенције. Какве послове та ПР агенција мора урадити за тај новац, званично нам је још увијек непознато. Свјесни смо да је са таквом пропагандном машинеријом изузетно тешко борити се, али наши животи нису на продају - ни кунама, ни маркама“, истиче Црнковић.

 

Информацију о преузимању касарне „Черкезовац“ у Општини Двор објавио је ХЕК на својој интернет страници.

„Фонд за финанцирање разградње 31. ожујка 2020. године преузео је од Министарства заштите околиша и енергетике на упорабу локацију бившег војног складишта 'Черкезовац' у Опћини Двор. Националним програмом проведбе Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива (Програм за раздобље до 2025. године с погледом до 2060.) (НН 100/18) наведена је локација Војно складишног комплекса Черкезовац као преферентна локација за успоставу Центра за збрињавање радиоактивног отпада. На локацији се дуги низ година налази војни логистички комплекс, а њезин статус је дефиниран као дугорочно неперспективна локација за Министарство обране и Оружане снаге Републике Хрватске“, стоји у обавјештењу.

Даље додају да ће, успоставом Центра за збрињавање радиоактивног отпада, Република Хрватска "на сигуран, суставан и провјерен начин" збринути радиоактивни отпад и искориштене изворе ионизирајућег зрачења које посједује.

„Како би се то постигло, прије свега ће бити потребно доказати да овај захват неће имати штетног утјецаја на околиш и то израдом студије утјецаја на околиш. Као подлоге за израду студије утјецаја на околиш провест ће се истражни геолошки радови, одредити нулто радиолошко стање и израдити сигурносне анализе. Тијеком пројекта континуирано ће се сурађивати с локалном и опћом јавности, те прекограничним дионицима. Уколико поступак утјецаја на околиш потврди да локација неће имати штетан утјецај на околиш, услиједит ће поступак исхођења локацијске и грађевинске дозволе“, појашњавају.

Остаје да видимо како ће власти у БиХ на свим нивоима реаговати на ово преузимање.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.