СЕДМОГОДИШЊЕ ИСТРАЖИВАЊЕ О БИХ ОТКРИЛО: Политичари, свештеници и разрађени механизми уцјењивања и корупције коче помирење

Јединственог истраживања су у протеклих седам година спровели истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије и Велике Британије. 

Tatjana Čalić / 17. октобар 2021

Политичари, свештеници и корупција су главне кочнице напретка и помирења у Босни и Херцеговини, један је од закључака јединственог истраживања које су у протеклих седам година спровели истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије и Велике Британије. 

Један од резултата је и онај да у БиХ није све онако како се чини, а потврдили су се и увријеђени ставови о бх. политичарима. Скоро сви испитаници имају став да политички лидери три конститутивна народа подстичу вјерску и етничку подијељеност, да су заглибљени у корупцији, те да се не заузимању за грађане. Свештена лица су критикована за нацинализам, корупцију, хипокризију и мијењање ставова у зависности да ли су са службом на територији у којој имају више или мање вјерника, недостатак извињења другим заједницама и ограђивања од ратних догађаја испред својих заједница.

Такође већина становништва широм Босне и Херцеговине – из свих конститутивних народа и изван њих, од најрелигиознијих до оних који уопште нису религиозни, свих узраста и професија – схватају потребу за помирењем веома озбиљно и већина њих тврди да је економски напредак тренутно важнији од друштвених или политичких промјена. 

О самом истраживању, његовим налазима и закључцима за БУКУ говори једна од истраживачица, Ана Зотова из Центра за емпиријско истраживање религије (Нови Сад-Сарајево).

Поштована Ана, након седам година колико је трајало истраживање "Изградња помирења и повјерења у БиХ", каква је ваш закључак, колико смо му заправо близу, односно колико смо од њега далеко?

У истраживању термин помирење не замишљамо као циљ, већ процес и желимо сагледати колико у БиХ друштву има активности и установљених пракси које укључују изградњу односа. Интервјуисани који су изабрани из група професија значајних за процес помирења  (политичари, верских лидери, новинари, професори и наставници, директнори и активисти невладиних организација) с којима смо имали интервјуе 2018. године сложни су да у народу постоји жеља и добра основа за помирење јер се комуникација, сарадња и дружење одвијају на свакодневном и практичном нивоу. Такође, интервјуисани сматрају да рад организација цивилног друштва и сви видови религијске сарадње доприносе процесу помирења иако су често праћени проблемима и неповерењем. Образовне институције су под притиском, али имају одређен простор за позитивно деловање на процес помирења. 
Како би међуљудски односи у заједници били бољи, оцењено је да су потребне промене, али да је неке могуће покренути с већим успехом, а друге с мањим. Међу првима се налазе, на пример, активности којима се народ едукује за њихова демократска права, обавезе и начине политичког деловања; активности које јачају оптимизам код грађана као што су културно-уметнички садржаји и више позитвних вести; јачање солидарности у оквиру професија, итд. Оно што БиХ држи још увек далеко јесте прегршт различитих представа о будућности БиХ као државе, које стоје супротстављене и о којима се не разговара као о могућим реалним решењима. У свести грађана су присутне као претње или жеље без јаснијих представа шта такве промене доносе са собом, које бенефите и губитке. Рад на питањима прошлости према оцени интервјуисаних не изводи се у духу изградње односа и недостаје сарадња, континуитет и методологија рада. Често навођен и озбиљан проблем је медијска дисторзија и сензационализам који је према оцени интервјуисаних заједнички продукт политичког и економског притиска на медије и личне одговорности запослених у медијима. 

Шта су испитаници навели као највеће кочнице помирењу у БиХ и кога виде као највеће кривце?

Скоро сви интервјуисани (94%) су извесна понашања политичара навели као препреке. Интервјуисане особе, које су иначе на одговорним позицијама, највише су незадовољне националистичком и ратном реториком и перпетуирањем подела кроз функционисање институција, на пример, образовних. Други озбиљан проблем представља корупција којом се прави штета јавном добру и појединцима. Разрађени механизми уцењивања и корупције индивидуа из структура које повезују народ са влашћу попут запослених у државним службама омета остваривање грађанских права и ограничава успех активности организација цивилног друштва. Интервјуисани су такође истицали да се политичари недовољно заузимају око питања и проблема свакодневног живота грађана које представљају. Механизми уцењивања сежу до свих појединаца ради чега људи одступају од професионалних етика или својих уверења. На пример, интервјуисани представници организација цивилног друштва, верски лидери, наставници, професори, истраживачи и новинари су указали да постоји страх од етикетирања и одмазде од своје националне или верске групе када се коментаришу осетљива питања или се интензивније сарађује са другим конститутивним народом. Скоро половина значајних актера за помирење (44%) интервјуисаних 2018. године и 78% анкетираних грађана 2013. године  сматра да је грађанима потребно више познавања сличности и разлика три конститутивна народа и да би то смањило конфликте и предрасуде. Иако се људи свакодневно сусрећу и на практичном нивоу сарађују, не знају довољно о верским учењима и обичајима једни других, неповерење због минулих ратних искустава се злоупотребљава, а присутна је и оптерећеност скривеним национанлим политичким агендама. Рад медија је друга сфера којој је упућено највише примедби (66%) и оне се односе пре свега на количину негативних садржаја, затим на непроверене информације и националистички дискурс извештавања. 

Постоји ли нека видљива разлика у мишљењима грађана међу ентитетима, националним групама, чињенице да ли испитаници долазе, или не, из политичке сфере?

На основу анкетног истраживања 2013. године на 2 606 испитаника анализиране су разлике у виђењима процеса помирења између три конститутивна народа. У ту сврху направаљен је подузорак испитаника који су се истовремено изјаснили као Бошњаци и муслимани, Хрвати и католици, Срби и православци, и упоређивано је како вреднују двадесет корака процеса помирења. Седам понуђених корака ка помирењу односило се на будућност за грађане сва три конститутивна народа имају већи значај од питања прошлости. Прва три корака су за све иста: охрабривање и подстицање деце школског узраста да разговарају о томе која су им заједничка очекивања када је у питању будућност, осигуравање да се политички лидери озбиљно ангажују око људи које представјају и међусобно разумевање и поштовање различитости међу грађанима и грађанкама. Разлике постоје и тичу се питања прошлости и државног уређења. Бошњацима је значајан корак решавање питања геноцида, а Хрватима уставне промене. Колико су грађани у томе аутентични, а колико под утицајем политике и медија не знамо, но, истинског помирења неће бити и без рада на питањима прошлости од стране сва три конститутивна народа, тврде интервјуисани 2018. године. Важно је речи да се статистички значајном показала разлика која постоји унутар националних група, односно да националне групе не треба замишљати као хомогене у погледима. Тако, на пример, већу подршку процесу помирења дају припадници сва три конститутивна народа када живе на територији где су малобројнији, а мању када су вишебројнији. Анализа је објављена у књизи "Улога религије, породице и образовања у процесу помирења".

Што се тиче мишљења двадесет политичара који су ушли у узорак од 77 интервјуисаних 2018. године, обухватили смо представнике свих политичких гледишта и сматрамо да изнесени ставови представљају широк обухват гледишта што нам је био циљ. За тематски обухваћене секторе (политику, медије, образовање, религију и невладин) радили смо анализу да ли људи из струке проблеме свог сектора виде другачије од оних изван њега. Није утврђена разлика у ставовима између политичара и осталих у вези проблема који се тичу политике. При том, дали су врло конструктивне предлоге за њихово решавање.   

Поред политике и корупције која је у врху “криваца” које су испитаници навели као препреке помирењу, спомињу се и свештена лица?

У изјавама интервјуисаних акценат је на потреби да верски лидери дају већи допринос афирмацији универзалних и моралних вредности у друштву, осмишљавању живота и поштовању других и другачијих. Према већинском мишљењу напори свештених лица у том правцу постају јалови ако се комбинују са националистичким изјавама. Неговање идентитета не води нужно у сукобе, али зависи како се то ради, када и у ком друштву. Проблем настаје са конкретним начинима којима нека верска лица негују идентитете у актуелним друштвено-политичким околностима и у народу који је исцрпљен злоупотребама идентитета и подгревањем страхова. Јачање верских идентитета је почело пре рата што усложњава тумачења и вибрације изјава и поступака. Свештена лица су критикована за нацинализам, корупцију, хипокризију и мењање ставова у зависности да ли су са службом на територији у којој имају више или мање верника, недостатак извињења другим заједницама и ограђивања од ратних догађаја испред својих заједница. Собзиром на моћ коју имају у народу и блаже језичке конструкције попут "ми" и "они" имају јак одјек. Интервјуисани ове проблеме оцењују као злоупотребе религије од стране политике или појединаца из вјерских заједница. Треба имати у виду неколико следећих момената. Биланс критика и похвала интервјуисаних на рачун политике и медија је негативан, а на рачун просвете и религије позитиван. Представници верског сектора су самокритичнији од других, у смислу да су свој сектор критиковали више него што их критикују други.

Теоријски, неговање односа кроз идентитете води поштовању туђег идентитета и за друштво је здравије од потискивања. Један верски лидер закључак изводи на следећи начин: верске заједнице имају улогу у неговању идентитета, имају дужи континуитет него држава и зато су најпозваније да негују међуљудске односе и укључе се у процес помирења. 

Испитаници су нагласили и потребу за интегрирањем помирења у подијељене националне-вјерске-школске програме и изван школско учење. Како то коментаришете?

Већина испитаника сматра да је неопходно интегрисање помирења у школске програме. Закони који регулишу образовање, наставне планове и програме, ужбеници и наставнички кадар критиковало је 70% просветних радника и 66% осталих, међутим, не очекују промене. Ако се стање у школству анализира кроз тезу да би школство морало бити одгој људи за конкретно друштво којим се они уче свему што им је потребно за живот у том друштву, из организације наставе се ишчитава да се деца припремају за подељено друштво, али се на њих несистематично преносе и сва нерешена питања око прошлости и државног уређења. Као начине интегрисања помирења у школе и факултете у условима какви јесу интервјуисани су истакли да је важно да наставнички кадар што више сарађује међу собом на професионалној основи, да вероучитељи и наставници националних предмета предају неке наставне једнице заједно, да деца похађају квалитетне ваншколске активности које их спајају по интересовањима и упознају једни друге како би се разбиле предрасуде и развило основно људско поштовање. Испитаници су разочарани оскудним садржајима о БиХ као заједничкој држави у оквиру предмета географија / земљопис. 

Када све ово сагледамо и закључимо да су грађани свјесни да политички лидери три конститутивна народа потичу вјерску и етничку подијељеност, просто је невјероватно да их грађани већ три деценије бирају? Социјални психолог и један од анкетираних добро је то објаснио: "Пред изборе диже се тензија, лудило настаје. Они у Сарајеву појма немају што се овдје догађа, ми немамо појма шта се догађа у Сарајеву, а Хрвати ништа не знају ни о Сарајеву ни о Бања Луци. И ви онда имате, у ствари, три јавна мњења која су затворена и која домаћи политичари врло често, чини ми се синкронизирано, контролирају."

Интервјуисани су настојали да разумеју ову појаву кроз различите разлоге због којих незадовољни грађани ипак гласају за исте националистичке странке. Ви сте навели један од њих који припада политичким манипулацијама. Говорили су још о страху од нових политичара, неповерењу и у позицију и опозицију, недостатаку лидера које би подржали, страху од поступака политичара друга два конститутивна народа, безсадржајности предизборних кампањи и заузетости борбом да преживе. Интервјуисани су наводили и различите начини крађе избора преко запослења, притиском на верске заједнице, манипулацијом пензионера па све до давања мита. Нагласили су потребу да народ мења свој однос према политици, да ОЦД и други помогну да се грађани едукују о својим демократским правима, обавезама и начинима политичког деловања и да се развија критичка свест у друштву. Интервјуисани су дали велики број предлога на чему се може радити и низ савета грађанима какве људе да бирају. 

Како институционализовати ту храбру, појединачну, индивидуалну спремност грађана Босне и Херцеговине за помирење и обнову повјерења?

Индивидуална спремност грађана за помирење у неким институцијама има места да се испољава, док се у другим санкционише. На пример, вероучитељи и учитељи имају могућност да практикују добре међусобне односе у неким школама, док у другим не. Како једна група интервјуисаних уопштено каже, свако треба доприносити помирењу кроз свој посао, испуњавањем обавеза властите струке и доношењем одговорних одлука. Истицана је и важност мултиетничког умрежавања на нивоу струке у решавању заједничких проблема. Кроз синдикалну солидарност могу се ојачати људи запослени у институцијама које повезују народ и власт. Неопходно је и више подржавати напоре организација цивилног друштва. Предлог дат од стране организација цивилног друштва, који произилази из њиховог искуства са државним институцијама, јесте да треба радити добре пројекте који унапређују функционисање у неком сектору и којима се решавају проблеми грађана јер када се развију држава често прихвата сарадњу и промене заживе у државном сектору. Сарадња државних институција са невладиним сектором одвија се ако имају од тога неке користи. Умрежавање појединаца спремих за сарадњу из различитих институција и сектора је јако важна за успех у решавању економских, социјалних, образовних и свих других проблема који погађају грађане.

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.