Сергеј Лавров и Дејтонски мировни (не)споразум

Пламен из Москве у славу Трећег украјинског фронта и ослободилаца Београда, али не и у славу ослободилаца Сарајева; украдена икона из Украјине у част босанскохерцеговачког и руског пријатељства….Шта прикрива спектакл за цонqуистадора?

Ljupko Mišeljić / 22. децембар 2020

Током предизборне кампање 2018. године, Сергеј Лавров отворио је у Бањалуци ново крило Универзитеског клиничног центра. С обзиром на тренутну кризу, ситуацију која је изазвана ширењем заразног вируса САРС-Цов2, Влада Републике Српске ове године није имала таква и толика улагања у изградњу, опремање и адаптацију здравствених установа за његу и лијечење најшире групе људи. 

Отуд, Сергеј Лавров није посјетио Републику Српску, већ Босну и Херцеговину. Но, Лавров је дефинитивно посјетио Републику Српску,  дошавши у Административни центар Владе РС у Источном Сарајеву. Зграду која је изграђена с намјером да се при т(акв)им посјетама креира утисак да Лавров долази у посјету посебно Републици Српској, а не члану Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске. 

Вријеме шефа руске дипломатије је скупо и ограничено, стога Сергеј Лавров нема ни времена ни прилику да скупа са Милорадом Додиком, Шефиком Джаферовићем и Жељком Комшићем пође у турнеју, посјећујући општине и градове у којим је заједничким средствима Руске Федерације и Босне и Херцеговине изграђена инфраструктура у служби кретања и сусрета конститутивних народа и других с њима равноправних етничких и религијских група у Босни и Херцеговини. 

Истина, када би кренули према Гламочу, Дрвару, Грахову, Кључу, Купресу, Јајцу, Травнику, и тако даље према Дрини или тако ближе према Вележи, уз Врбас, Босну, Сану, Уну и Неретву, требало би Лаврову, Додику, Джаферовићу и Комшићу барем  мјесец дана да пронађу  такав пројект. И тешко да би за мјесец дана, и у великим, највећим градовима, пронашли један такав пројекат, финансиран новцем Руске Федерације и Босне и Херцеговине. Чак и идејни, макар на цртежу.

Срећом, то није и не може бити тема разговора три члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Осим што је недјелотворно за одржавање утиска немогућег суживота у Босни и Херцеговини, то је врло штетно за јавни углед државе. Уколико се јавни углед државе поистовјећује са репрезентацијом три конститутивне етничке групе, као парадигму на којој је утемељена државност Босне и Херцеговине дата Дејтонским мировним споразумом. 

И да то није тако, како би се Сергеј Лавров могао обратити јавности током посјете Босни и Херцеговини? Обећањима да ће Русија уложити новац за иградњу спортске дворане у којој ће бити турних руских и босанскохерцеговачких кошаркашких, одбојкашких или рукометних клубова? Да ће новцем грађанки и грађана Руске Федерације бити финансирани стваралаштво умјетника и умјетница у Босни и Херцеговини, долазак и наступ умјетница, умјетника, спортиста и спортисткиња, или изградња и опремање једног филмског града у Босни и Херцеговини, позоришта, спортских дворана, итд. И зашто би Руска Федерација ризиковала да доживљај умјетности, спорта, науке и технологије креира културолошку слику Русије коју треба да има бх. јавност, када је пожељна културолошка слика Русије „гарант мира и безбједности, војна сила, извозник/увозник наоружања“? 

Након посјете Сергеја Лаврова, кључно питање за све друге гаранте Дејтонског мировног споразума јест како о помирењу, изградњи повјерења и миру разговарати с онима који у том процесу треба да учествују, а не с онима чија је функција сведена на идентификовање разлога због којих је то немогуће, који у том сваког дана, све више и више напредују. Другим ријечима, уколико посјета Лаврова наговјештава Босну и Херцеговину као губернију/протекторат Руске Федерације, питање је да ли ће САД и Њемачка, потом Уједињено Краљевство и Француска, као чланице Савјета за провођење мира, наставити с креирањем медијске слике балансиране безбједносне ситуације, “зпаданог утицаја” у равнотежи с “источним”. Или ће, уз то, идентификовати потребе за основном инфраструктуром за осигурање јавне безбједности - а то су изградња, адаптација и обнављање здравствених установа. 

Да ли ће у даљем подржавању помирења, изградње повјерења и мира идентификовати потребу најшире друштвене заједнице за сусретом, слободним изражавањем мишљења, ставова и идеја. Конкренто, да ли ће ту борбу наставити као и Русија, директно сарађујући са структурама репрезентације, задуженим за креирање слике немогућег суживота, или са директним субвенцијама инфраструктуре за репрезентацију стваралаштва и друштвеног предузетништва. 

На страну посјеста Лаврова - невјероватна су различита настојања да се Дејтонском мировном споразуму додијели статус мутатис мутандис, статус закона који ће се поштовати након што у њему буде промијењено све што је спорно. 

А невјероватније је како тај процес, наводна заштита привилегија конститутивних, добија такав публицитет. Такав да се бх. јавности сасвим безбрижно може учинити жмирење над акутним проблемима и изазовима безбједности и здравља најшире групе неконститутивних, скрајнутих, означених - миграната. Оних чије слободно кретање представља кризу, такозвану мигрантску кризу, на периферији заједнице која се темељи на слободном кретању људи и транспорту робе. Оних за чије је збрињавање ЕУ уручила Босни и Херцеговини, баш ових дана, уручила нових 25 милиона еура, укупно - 85,5 милиона еура помоћи од 2018. године до данас. Босни и Херцеговини, дакле, за збрињавање миграната, не мигрантима - да не буде забуне.

Хоће ли Европа наставити жмирити над том “кризом” по цијену још једног круга панел дискусија, округлих столова и конференција за штампу о (не)одрживости Дејтонског мировног споразума, прецизније: упитности о даљој могућности његовог провођења? Хоће ли наставити с уручивањем помоћи креаторима привида упитности даљег одржавања привидног мира и помирења вођеног структурама репрезентације привидно зараћених страна? Да ли је то поступак који је промовисао Сергеј Лавров доласком у Сарајево, поступак који Русија очекује од свих других земаља чланица Савјета за провођење мира - то није упитно. Упитно је да ли посјета Лаврова и тон обећања “протектората” и “губерније” дијелу Босне и Херцеговине мотивисати друге чланице Савјета за имплементацију мира да тај поступак примијене на други ентитет. 

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.