"Систем је заказао на свим пољима, крај идуће године дочекаћемо као спаљена земља"

Систем у БиХ је погубнији од вируса.

Tatjana Čalić / 09. децембар 2020

 

Нови кредит за буджет, експлозија сиромаштва и крај идуће године са ефектом „спаљење земље“ је оно што чека Босну и Херцеговину, прогноза је Жарка Папића, доктора економских наука и директора Иницијативе за бољу и хуманију инклузију. Како за БУКУ каже, за све то можемо захвалити искључиво систему у нашој земљи. 

Гдје смо осам мјесеци након корона кризе?

Ситуација је у читавом региону, Европи, па и свијету лоша, али то свакако није аргумент да се политичке елите ваде на оно што су све пропустили да ураде унутар БиХ, а пропуста има много. Погубнији су од вируса. Ја живим у Сарајеву гдје из личног искуства могу рећи да је ситуација са короном јако лоша, благо речено хаотична, дефинитивно систем не функционише, од чувеног пута пацијената који се мјесецима није дефинисао, уопште се не зна ко, када, коме и како се пријављује, да ли се тестира или се не тестира, дакле, у том хаосу који дефинитивно влада, страдају највише здравствени радници који покушавају да нешто ријеше  и да помогну људима, потом сами грађани који су, могу слободно рећи, слуђени, уплашени, јер њихово здравље је у питању. Једно је дефинитивно, систем не функционише, да не спомињемо све афере које смо имали у БиХ за ових девет мјесеци.

Поред огромног притиска на здравствени систем и здравствене раднике, које систем, да тако кажем, жртвује већ осам мјесеци, на кољенима је и економија?

Владе у БиХ се апсолутно нису снашле када је ријеч о помоћи привреди. Чувени пакет помоћи привреди, опет ћу говорити о Федерацији, јер ту проблематику познајем више, био је недовољан, лош, неадекаватан. Помоћ угроженим привредним дјелатостима, ево узмимо на примјер угоститељство из Фонда који је формиран плаћало се здравствено и пензионо осигурање радницима, а остатак примања односно плате требао је да плаћа послодавац. Када то сагледате мало шире то значи да из Фонда новац иде као помоћ привреди која мора да се врати у буджет, значи ви финансирате сами свој буджет. Други проблем је што је и то драматично каснило, за март и април људи су, ако су нешто и примали, примали су тек у јулу, августу. Три мјесеца остати без икаквих прихода у било којој дјелатности је и за послодавца и за радника катастрофална ситуација. Дефинитивно помоћ је била неефикасна, у волумену је била мала, поређено са величином помоћи у европским земљама, у САД. Али да не говоримо о земљама у свијету, ево примјера Србије, помоћ који су наши привредници примали несразмјерно је мања него у Србији.

Имамо различите процјене о губицима у привреди?

Морам рећи да имамо потпуно глупаву ситуацију, да тако кажем, у процјенама негативних ефеката корона кризе. Просто је за невјеровати да негдје у марту Дирекција за економско планирање БиХ планира да ће пад БДП-а бити само 2 посто. То је суманута процјена, а на крају имамо задњу процјену међународних организација да ће тај пад бити 6,5 посто, што је опет преоптимистична процјена дата негдје на бази септембарских података. Такође, занимљиво је како нико није узео процјену да ће корона сигурно трајати до краја ове године. Мој закључак је да ћемо ову годину завршити са најмање у минусу 10  посто ГДП, што ће имати драматично велике посљедице на будуће трендове у економији.

Политичари преговарају о новом кредиту са ММФ-ом?

Преговори са ММФ-ом око новог кредита не могу ништа озбиљно помоћи, уколико ситуација остане каква јесте, ових петеро економиста који су писали ММФ-у да се средства не одобре без јасне намјене је паметан потез, наравно, уколико ММФ то прихвати.

Не вјерујете да ће прихватити?

У ММФ-у сједи слична бирократија као и у наших у владама. Према томе, и они ће нешто измувати, нешто овако, нешто онако и нико озбиљно неће пратити шта ће се дешавати. 

А кредит ће заврши у буджету?

Тај кредит ако заврши у буджету, ако покрије буджетске дефиците, он ће буквално пропасти. А ми се дефинитивно нећемо извући. Не заборавимо ни да је ММФ-у стало да пласирају своје кредите, па нешто  поставе као услове, па се онда око тих услова тргује, потом се наравно жмири на експлоатацију тог кредита, тако да вјерујем да ће се и овај пут ићи на варијанту као и увијек до сада, а то је да ће новац отићи право у буджет.

Опет ћемо се кредитно задужити како би одржали буджете из којих се финансира власт на свим нивоима, као и јавна администрација. Они су једини прошли економски неокрзнуто ову кризу?

Да, сви сносимо посљедице ове кризе, осим оних што живе на буджету. Они су и даље на високим платама. То је, наравно, из политичких разлога и то је владајућим партијама веома важно. У ономе што је наш државни апарат, од општине, кантона, ентитета, па до нивоа БиХ због пандемије углавном се не ради или такозвани рад од куће, али како рецимо неке професије могу радити од куће то је заиста смијешно, њима се једино није дирало у плате. Они за исте плате не раде, истина и када су кобајаги радили, слабо су радили. Али политички су разлози за то јер то је, на овај или онај начин, кључ изборне базе свих владајућих националних партија. И онда ко смије да дирне у тај апарат који му обезбјеђује заначајан дио власти, а на крају крајева они су запослили те људе уз чувено партијска књижица или родбинска веза.  Ако постоји нека врста дискриминације, сви смо ми други дискриминисани у односу на јавни сектор.

Како онда видите наредну годину?

Свако ко прати свјетске медије зна да ће вакцинација почети у јануару, а када ћемо ми добити вакцину то нико не зна, како ће се вакцинисати, гдје, нико то не зна. Све то говори  да ми губимо и читаву идућу годину и да ће та идућа година такође имати пад БДП-а у односу на ову која је већ у јако великом минусу. Када се сабере у БиХ ће експлодирати сиромаштво. О томе нико не говори. Ви имате ситуацију да, због политике, државна Агенција за статистику и ентитетски заводи за стаистику користе погрешну методологију за рачунање сиромаштва, а плус задњих пет година и са том погрешном методологијом нису процијенили колико је сиромаштво у БиХ. Представници Свјетске банке су прије неколико дана на састанку у Вијећу министара БиХ запрепаштено питали како је могуће да задњих пет година није рађена никаква процјена сиромаштва у земљи. 

Зашто је нису радили?

Зато што не смију да процијене јер би то било суочавање са реалношћу. У оквиру пројекта Делегације ЕУ и УНИЦЕФ-а, коју је радило више стручњака а проводио ИБХИ, већ прије неколико година је речено да је испод линије сиромаштва било 23 посто грађана. То је петина грађана ове земље. Надаље, анализа о радничком сиромаштву у Босни и Херцеговини из 2017. године је показала да 25 посто запослених радника са својом платом не могу за своју четворочлану фамилију да осигурају да буду изнад линије апсолутног сиромаштва. Ако један члан породице има ову радничку плату, не ову просјечну, он не може породицу издржавати.

Можете ли дати неку процјену колико сада грађана живи испод линије апосолутног сиромаштва?

Ако имате тренд у БиХ за 2015. годину такав какав имамо, а немате податке за протеклих пет година, екстраполацијом тих претходних година то би било негдје око 28 посто. Значи да нам сада у БиХ испод апсолутне линије сиромаштва живи  28 посто грађана. Ту су и ефекти корона кризе, ево сама Свјетска банка каже да ће бити између 40 и 80 хиљада новосиромашних у БиХ као посљедица короне, а моје мишљење је да ће биће и више. Имаћемо експлозију сиромаштва.

То је застрашујући податак?

Јесте, али на то наше политичке елите не реагују, не знају, не смију, или једноставно нису заинтересоване. Овдје се дешава нека спонтана врста, нећу рећи политике, него општих кретања ка термину спаљене земље. У комбинацији короне и одсуства било какве озбиљније економске интервенције, ми ћемо на крају идуће године бити као спаљена земља. 

Препуштени смо сами себи?

Нажалост, одувијек, али сада у овој кризи видимо сву страхоту која долази од система који не функционише и који не ради у интересу својих грађана.
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.