Системско заташкавање медицинских грешака у РС

Добила сам налазе жене обољеле од карцинома, а она је добила моје – да је здрава. Овако причу за портал ЦАПИТАЛ.ба, уз препуне регистре медицинске документације, почиње Приједорчанка Рајка Орељ. Нјена агонија, због медицинске грешке, трајала је не само шест дана марта 2013. године, већ и наредних пет година колико се чекао судски епилог. Траума за цијели живот коштала је, према оцјени Основног суда у Приједору из марта ове године, тек 3.500 КМ, колико је болница дужна да јој исплати на име претрпљеног душевног бола.

Capital.ba / 31. мај 2018

 Све је почело крајем марта 2013. године када су јој у приједорској болници „Др Младен Стојановић“ рађени папа-тест и колпоскопија. На прегледу је прокрварила и гинеколог Аријана Еленков предлаже киретажу. Узорци за патохистолошки налаз послати су у болничку патологију.

„Дијагноза – ‘адено инвазивни карцином Г2.Ц53’. Плочице шаљем на ревизију у Универзитетски клинички центар РС, али ми љекар тамо узима нове брисеве. Немам времена, с налазима одлазим у Београд гдје почиње операција, али из Бањалуке стижу вијести да мој нови брис не показује туморске ћелије. Под анестезијом ме скидају са хируршког стола. За плочице из Приједора ДНК анализом утврђено је да нису моје“, кроз сузе се присјећа Орељ.

Приједорска болница, и поред какве-такве судске пресуде и документације која потврђује ријечи Рајке Орељ, не прихвата сопствену кривицу. Чак ни сама није посумњала да су материјали за патохистолошке налазе замијењени, већ се сумња појавила код супруга Жељка Ореља, који је о свом трошку платио анализе у „ДНК“ у Београду гдје је и утврђено да биолошки материјали не припадају његовој супрузи.

Нико у ланцу медицинских радника није кажњен због замијењених плочица, а директор ове здравствене установе Мирко Совиљ данас све пребацује на пацијенткињу – Орељ је мимо процедура тражила да јој налази буду хитно завршени.

„Утврђено је да је њена интервенција највјероватније узроковала то да плочице буду замијењене. С друге стране, на основу тог налаза није примијењено погрешно лијечење јер је одмах било сумњиво. За два дана смо имали адекватан налаз из Бањалуке. То је сегмент дијагностике. Госпођа Орељ је само три дана била у неизвјесности. Биле је изложена стресу и пресуда је била у њену корист. Нико је није послао у Београд“, казао је Совиљ за ЦАПИТАЛ.

Истиче да је одмах утврђено чије је плочице добила Орељ те да је пацијенткиња која је заиста имала инвазивни облик карцинома на вријеме лијечена.  У овом случају, закључио је, није било несавјесног лијечења.

„То вам је ситуација када пацијент искористи своје канале да би убрзао процедуру. Сви пацијенти који нису задовољни могу да нам се обрате болничкој комисији. Прошле године, на примјер, имали смо више похвала него жалби“, казао је Совиљ.

Ипак, овај извјештај комисије је, очигледно, само за очи љекара јер на молбу да га достави редакцији ЦАПИТАЛ-а Совиљ није пристао.

Случај Орељ – право лице непостојања система

Непостојање система пријаве медицинске грешке Републици Српској у потпуности је своје лице показао у случају Орељ. У срамном одговору болнице на тужбу јасно стоји да је пацијенткиња којој је, њиховом грешком речено да је тешко обољела, „смишљено презентовала нетачне наводе“.

„Користећи своја познанства, тужитељица је фактички хтјела да у што краћем року добије патохистолошки налаз, с обзиром на то да је претходно била подвргнута киретажи цервикалног канала. По наводима тужбе, гинеколог Аријана Еленков је узела узорке, а материјал је упућен у у болничку патологију. Ти наводи су нетачни и смишљено презентовани. Комплетан инцидент узроковала је Рајка Орељ из њој познатих разлога“, стоји у одговору болнице који је потписао приједорски адвокат Радован Станић.

Болница је, како би прикрила властити тежак пропуст, оптужила Орељ да је лично однијела спорне плочице на одјељење патологије и тиме прекршила протокол.

Ни Министарство здрава и социјалне заштите Републике Српске на челу са Драганом Богданићем није се мијешало у свој посао. Комисију за надзор над стручним радом није формирало, али је Орељ обавијестило да, уколико се утврди да је у питању грешка медицинара, има право на накнаду штете у складу са Законом о здравственој заштити РС.

Првобитни одштетни захтјев тежак око 33.000 КМ породица Орељ је, због дугова болнице, смањила на око 8.500 КМ. У даљем поступку одвојила је накнаду за душевни и физички бол, а суд је процијенио да физичког бола није било. Рајка Орељ, стоји у пресуди која је у нашем посједу, „обештећена“ је са тек 3.500 КМ.

Колико је било оваквих пропуста у здравственим установама у РС мистериозан је податак. И поред многобројних пропуста у лијечењу, о којима често свједоче пацијенти, министар Богданић није често посезао за законским мјерама.

У посљедњих пет година комисију  за ванредни надзор формирао је у тек осам случајева и то у домовима здравља Пале и Дервента, болницама у Добоју, Градишци и Бијељини Универзитетском клиничком центру РС. У одговору ЦАПИТАЛ-у тврде да су комисије поднијеле извјештаје. Нису прописале санкције, већ су управама здравствених установа предложиле мјере које ће предузети против запослених.

„Утврђивање евентуалне грешке или одговорности појединаца је у надлежности правосудних органа“, кратко су поручили из министровог кабинета.

РС нема регистар медицинских грешака

Законима у Републици Српској није прописан систем пријаве медицинске грешке, у регистрима министра не постоји листа истих, а податке о одузимању лиценце, након што буде утврђено несавјесно лијечење, медицинари не откривају. Мантил штити мантил па и у Комори доктора медицине РС не желе да открију имена колега чије су лиценце биле под лупом, али ни случајеве због којих су се овакве ситуације дешавале. Не постоји ни случај Рајке Орељ.

„Суд части који дјелује у оквиру Коморе доктора признаје и проводи правоснажна рјешења надлежних судова, а самостално рјешава етичке проблеме“, казао је за ЦАПИТАЛ предсједник љекарске коморе Небојша Јованић.

Шта је етика за Комору доктора?

Да ово тијело не обавља послове из сопствене надлежности, свједочи и посљедњи случај контроверзног љекара из Приједора Маринка Ловре којем је продужен уговор у Универзитетском клиничком центру РС, иако је пресуђен за узимање мита од пацијента. Против њега се води и судски спор јер је осумњичен да је, приликом рутинске операције слијепог цријева, пацијенткињи извадио и здрав јајник.

„Увидом у медицинску документацију утврђено је да је пацијенткиња прије операције имала јајник, док на контролним налазима, послије оперативног захвата, није уочено постојање спорног органа”, казали су тада у полицији.

У УКЦ РС прије неколико дана тек штуро потврђују информацију.

”Ловре је још увијек на пробном раду у УКЦ РС, на радном мјесту доктора медицине, специјалиста опште хирургије у Клиници за општу и абдоминалну хирургију УКЦ РС”, саопштено је из највеће здравствене установе у РС.

Извор ЦАПИТАЛ-а тврди да током ове операције супстрат уопште није послат на патохистолошку анализу, иако је то био протокол.

„Очигледно је да је отишао здрав јајник, а то до послије операције нико није утврдио. У приједорској болници споран је и рад патолога Николине Балабан. Она је отишла у Бихаћ, тамо је ухапшена због несавјесног лијечења. Познато је да је здравим људима говорила да су болесни. Пацијенти су пролазили кроз хемотерапије беспотребно“, истиче наш извор.

А зађе ли се у утврђене чињенице, приједорска докторица Балабан је, од осам случајева, у чак шест направила тешке грешке. О томе је прошле године говорио и бихаћки љекар Джевад Дурмишевић. Балабан је, како је тврдио, на посао примљена без конкурса и без провјере стручности, искључиво због недостатка кадрова.

“Након почетног одушевљења, испоставило се да је др Балабан потпуно нестручна особа. Да би прикрио њену нестручност, неупућени директор забрањује ревизије патолошких налаза без обзира на то што ће неко остати без дојке или матернице”, казао је тада Дурмишевић.

Тврдио је да је пацијенткињи Р.Џ. из Санског Моста (23), након одстрањења дијела тумора из дојке, Балабан дијагностификовала карцином дојке. Након ревизије у Бихаћу и у УКЦ РС, дијагностификована је бенигна промјена. Дурмишевић је навео и још један примјер који је означио као посљедицу нестручности, тврдећи да је Балабан пацијенткињи Ж. И. из Цазина поставила дијагнозу да има упалну болест желуца, а да је након ревизије у Бихаћу и Бањалуци, дијагностификован карцином желуца.

Извор ЦАПИТАЛ-а истиче да би Комора баш у оваквим случајевима требало да одигра главну улогу, јер је, ако ништа више, онда ово питање љекарске етике. Међутим, Министарство здравља је, истиче, значајно развластило Комору и упетљало се у њен рад.

„Комора би требало да буде изван Министарства здравља, односно да буде струковна организација у чији рад се не уплиће Влада РС. Конкретно, у посљедњем ревизорском извјештају министарства стоји да је прошле године била формирана комисија у бијељинској болници јер је, током операције, у пацијенту остао инструмент. Наравно, све се на томе заврши, јер систем не постоји“, наглашава наш извор.

Шиници још чекају правду

Након што исцрпе сва права у здравственим установама које заташкавају властите пропусте, пацијенти су, баш као и породица Орељ, принуђени да правду годинама траже на судовима.

Република Српска још памти случај породиље Јоване Шиник која је у октобру 2016. године преминула током порода у градишкој болници. Нјен супруг Ранко, да би сам прехранио петоро дјеце, морао је пут Нјемачке. Каже, нема времена за много приче.

Јованин пород, према свједочењу породице, трајао је читав дан, а онда су љекари, због прекрупне бебе, одлучили да је породе царским резом. Међутим, било је касно. Лјекар који је порађао несрећну жену био је Драган Јањић, начелник градишке гинекологије. Документација која је на путу до УКЦ РС пратила породиљу, у најмању руку, била је неозбиљна. Међутим, и ту су љекари заштитили колеге. Навели су да је, због хитности, све писано на старом гинеколошком налазу. Није, тврде, било времена за исправке на рачунару па је све писано ручно.

Након трагедије, Јањић је смијењен, али и суспендован до, како је тада тврдио директор ове здравствене установе Мирко Манојловић, окончања дисциплинског поступка. Тада је и министрова комисија стала у одбрану болнице наводећи да је „пацијенткињи пружена здравствена заштита по протоколима Свјетске здравствене организације“.

Случај је завршио у Окружном тужилаштву у Бањалуци, али ни годину и по након Јованине смрти и очигледних љекарских пропуста оптужница није подигнута.

„Окружно јавно тужилаштво Бањалука формирало је предмет у вези смрти породиље у градишкој болници. Поменути предмет налази се у фази истраге. У циљу истраге не можемо да откријемо више детаља“, стоји у одговору за ЦАПИТАЛ који је тужилаштво послало 21. маја ове године.

Или су лагали тада или лажу сада, Болница Градишка данас има потпуно другачију причу за јавност: „У посљедњих пет година ниједан љекар запослен у овој здравственој установи није кажњен, односно није покренут ниједан дисциплински поступак због евентуалне љекарске грешке“.

У овом периоду, наглашавају за ЦАПИТАЛ, поднесена је само једна тужба за надокнаду нематеријалне штете и вриједност спора је 10.000 КМ.

Против УКЦ РС поднесено 18 тужби

Пацијент у болницу, очигледно, одлази на сопствену одговорност, јер, уколико посумња у квалитет лијечења, нема протокола који би га заштитио, иако властитом платом одржава здравствени систем РС.

Међу болничким књигама све је тајна. Подаци су под стогом заштитом, али УКЦ РС откривају да је против највеће здравствене установе, а због љекарске грешке, поднесено 18 тужби. Три спора тешка 90.000 КМ, похвалили су се, ријешена су у корист, док су два вриједна 80.000 КМ завршена на штету УКЦ РС.

Ни добојска болница „Свети апостол Лука“ нема проблематичких љекара, а физичке болове због квара апарата спремна је да плати 25.000 КМ.

„Поднесена је једна тужба против болнице због физичког бола узрокованих кваром медицинског апарата. Вриједност одштетног захтјева износила је 25.000 КМ и случај је ријешен у корист пацијента“, наводе из болнице.

Да је ћутање о „шкакљивим“ случајевима у болницама одавно усвојена пракса, посвједочило је и игнорантско понашање здравствених установа у Требињу, Бијељини и Источном Сарајеву. На конкретна питања ЦАПИТАЛ-у, ни након два мјесеца чекања, одговори нису стигли. У Болници Источно Сарајево кратко нам је поручено:„Директор ће одлучити да ли ће уопште одговорити на ваша питања“. Очигледно, Горан Тодоровић одлучио је да ћути.

У Струковном синдикату доктора медицине РС подсјећају на свјетску праксу да љекар сам пријављује грешку. Ова срећа заобишла је Јовану Шиник и Рајку Орељ.

„Не ради се ово само да би био кажњен, већ да и остале колеге у евентуалним будућим истим случајевима не направе исте грешке. У Републици Српској ништа од тога не постоји. Лјуди у нас гледају с надом и, ако смо одговорни, грешке су ријетке. Све је до појединца“, каже предсједник синдиката Миодраг Фемић.

Фемић напомиње да би здравствене установе требало да склопе уговоре за осигуравајућим кућама које медицинаре не штите од кривичне одговорности, али су ту да им припомогну у споровима.

Здравствене установе овакве необавезујуће одлуке доносе међу своја четири зида. За полисама осигурања од одговорности од професионалне грешке љекара нису често посезали, радије су заташкавали случајеве.

Тако и онај са уљем непознатог поријекла које се у децембру 2015. године нашло у инубаторима УКЦ РС. Није било познато колико дуго је уље било присутно у систему ваздуха и да ли су га пријевремено рођена дјеца удисала…

У здравственом систему РС свједоци смо и немара и бахатости међу бијелим мантилима. Јавност су посљедњих година често потресале приче са смртним исходима у којима је било јасно да постоји медицинска грешка. Комисије за утврђивање одговорности буду формиране, а онда се све заташка. Комплетирању слике о стању здравстеног система само треба додати и медицинске апарате које ни стотине милиона уложених марака нису успјеле да скину са респиратора.

ЦАПИТАЛ: Жана Гаук

Текст је произведен у оквиру медијског поол-а Мреже АЦЦОУНТ (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.