Ситуација између БиХ и Хрватске напета: Општине у Крајини уводе кућни ред за мигранте, расту тензије, БиХ као да постаје логор за те људе...

У привременим мигрантским центрима на подручју Унско-санског кантона, због нарушене безбједносне ситуације, биће уведен кућни ред да би се регулисало кретање миграната у Бихаћу, Цазину и Великој Кладуши

Elvir Padalović / 11. јун 2019

foto BUKA

Такођер, услиједиће и измијештање једног броја миграната, који немају смјештај, на нову локацију на Вучијаку.

Од данас би на снази требао бити уведен кућни ред у привременим прихватним центрима, односно регулисано кретање миграната и избјеглица у Бихаћу и Великој Кладуши, а ове мјере усвојила је Влада УСК на основу предложених мјера Оперативне групе.

Интензивно се ради и на припреми локације Вучјак, гдје би такођер требала бити измјештена лица за које тренутно нема смјештајних капацитета у Привременом центру "Бира".

"Осигуравамо воду, смјештај и храну и пружит ћемо људима дефинитивно хуманије и боље услове од оних којих имају испред Бире и по јавним површинама. Једноставно, нећу више дозволити дизање шатора по граду. У сталном сам контакту с представницима Европске уније и покушат ћемо заједно наћи најбоље рјешење", рекао је градоначелник Бихаћа Шухрет Фазлић.

Премијер УСК Мустафа Ружић рекао је да ће више информација о сатници и тачним условима кућног реда имати када полиција заврши све припреме, а појачан је  надзор изнајмљивања приватних смјештаја лицима без докумената.

Иако није уведено ванредно стање као такво уведене су рестрикције када је ријеч о кретању миграната у овом кантону.

Ниджара Ахметашевић, новинарка из Сарајева, каже да Закон о азилу БиХ јасно третира ову област. 

“Странци који су исказали намјеру подношења захтијева за азил, тражитељи азила, избјеглице, особе под субсидијарној заштитом, уживају право на слободу кретања унутар БиХ и слободан избор мјеста боравка”, стоји у одредби Закона о азилу БиХ.

"Врло је јасно то што стоји у закону и мислим да је јасно и да ово што се дешава у Бихаћу, а од октобра у Кључу, гдје полиција скида са аутобуса људе који путују, је кршење постојећег закона, као и међународних конвенција којих смо потписници. Конвенције, али и закон, налажу и да све особе морају имати приступ хуманом и достојанственом смјештају, што је такођер прекршено у случају БиХ", каже за БУКУ Ахметашевић.

Она наглашава како кршења слобода и права буде страх и доводе до подизања тензија код људи, тачно оно што се дешава већ мјесецима код нас у БиХ. 

"Умјесто хуманог и достојанственог приступа, све што људи који долазе у БиХ виде је кршење њихових основних људских права и потпуна дехуманизација. Једина добра страна свега овога су грађани и грађанке који и даље несебично помажу на сваки могући начин, често радећи пуно више него што могу, али свјесни да нема другог избора", истиче наша саговорница.

На тешку ситуацију у вези са мигрантима се упозорава дуже од годину дана. Нашу саговорницу питамо да ли има осјећај да се ишта радило по овом питању, осим што је огроман терет пао на локалне власти, које су скромних капацитета?

"Мало је урађено, а то што јесте је врло проблематично. Држава, које ни нема уствари, уопште не зна како да ријеши ово што се дешава. Исто раде са проблемима грађана и грађанки БиХ. Одавно знамо да људи који су на власти овдје постоје само због себе и својих интереса. У оваквој државној администрацији раде подобни а не способни, а ти подобни знају само слушати своје налогодавце. Не знају радити нити проводити законе. Незаинтересована држава је пребацила дио своје одговорности на међунардоне организације, које су вођене другим интересима и које нису вољен осигурати хумане и достојанствене животне услове. Не бих улазила сада у то чиме су вођени, али су посљедице видљиве на улицама градова и села широм БиХ гдје људи спавају на улицама, једу само оно што им грађани и грађанке дају… Они их воде и докторима, не ријетко налазе и смјештај. Да, велики је терет на локалним властима нарочито у Крајини. Ипак, то није оправдање да неко крши основна људска права људи који имају свако право на међународну заштиту", објашњава Ниджара Ахметашевић.

Она додаје како међународне организације у читавој ситуацији мало помажу, а често више одмажу. 

"Као што сам већ рекла, ни међународне организације нису уложиле довољно труда и нису осигурале хумане и достојанствене животне услове за људе који се налазе у БиХ. Умјесто тога, креирали су просторе које називају привременим транзитним центрима, а који по много чему (у овом тренутку нарочито) подсјећају на логоре. Грађанима и грађанкама БиХ је креирање таквих животних услова врло ретрауматизирајуће, и ја схватам да је дио фрустрација које сада можемо видјети посљедица тога. Ужасни животни услове, за које су одговорне међународне организације у БиХ, узрокују фрустрације међу људима који су присиљени да бораве у тим и таквим центрима. Посљедица су тензије. Ништа друго не можемо ни очекивати ", истиче она.

Свједоци смо да је у протеклих неколико дана долазило до физичких обрачуна међу мигрантима, људи се боје, страх постоји. Како уопште ову ситуацију ријешити?

"Ја сам новинарка и тешко да могу дати рјешења", каже нам Ниджара.  

"Оно што могу је да будем сигурна да информације које пласирам у јавност су истините, и да не користим језик мржње. У свом приступу сам често критична, јер је и то дио нашег посла, и постављам пуно пуно питања. Тако се трудим да на најбољи могући начин радим у интересу јавности. Грађани и грађанке су ти који треба да предлажу рјешења, а изабрани званичници треба да раде оно што они од њих желе. Судећи по томе колико и како грађани и грађанке помажу, чини ми се да не желе ово што имамо сада", каже она.

Власти треба да обезбиједе интеграцију и креирање хуманих и достојанствених животних услова за избјеглице, што им налаже и закон. 

"Људи који су дошли у нашу земљи нису непријатељи ни на који начин. Они су кренули на пут, дуг и тежак, како би почели нови живот, надају се сигуран и сретан. Некоме је Босна крајња станица, неки желе даље. Оно што ми као грађани и грађанке можемо урадити је да покажемо разумијевање и солидарност. Ми нисмо богати, али за људскост не треба богатство, него срце и мозак", закључује наша саговорница.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.