СИТУАЦИЈА ЈЕ ЗАБРИЊАВАЈУЋА Политичари у БиХ загосподарили јавним сервисима, док слободне новинаре нападају и вријеђају

Слобода и независност медија – неопходан корак ка европским вриједностима

Milica Plavšić / 15. јун 2019

За добијање статуса кандидата за улазак у Европску унију, Босна и Херцеговина мора испунити политичке критеријуме који се односе на демократију и владавину права. Један од најважнијих свакако је слобода и независност медија. Али како испунити овај услов када истинска слобода медија, њихова независност и транспарентност у раду не одговарају политичким структурама које ову земљу треба да поведу у ЕУ? 
Екстреман је примјер Милорада Додика, актуелног предсједавајућег Предсједништва БиХ, који има дугу историју напада на критички оријентисане медије и вријеђања новинара, неријетко на основу пола или националне припадности. Најновија је његова неумјесна реакција на истраживачки текст портала Журнал о случају Тегелтија, гдје је новинаре овог портал назвао “кретенима”.


Ситуација је прилично обесхрабрујућа у цијелом региону. Према извјештају Репортера без граница, БиХ је ове године на 63. мјесту по питању медијских слобода, Хрватска је на 62. мјесту, а иза њих је Србија на 108. мјесту. Угрожена су људска права, медијске слободе и све оно што би требало да се подразумијева у демократским земљама. 


Политички притисци, застрашивање и напади на новинаре/ке, неадекватни услови рада, нетранспарентно власништво и неразвијено тржиште, главни су проблеми са којима се сусрећу медији у Босни и Херцеговини, наводи се у регионалном извјештају “Западни Балкан у процесу приступања ЕУ: Испуњавање политичких критеријума”, које УГ “Зашто не” проводи у сарадњи са партнерима у земљама региона  – Центром за демократску транзицију из Црне Горе, Центром за истраживање транспарентности и одговорности (ЦРТА) из Србије, те Метаморпхозис фондацијом из Македоније.


Медијски сектор у БиХ регулисан је низом закона. У Уставу БиХ садржана је Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода, укључујући и слободу медија, а БиХ је једна од првих земаља у овом дијелу Европе која је донијела законе о заштити од клевете, те законе о слободном приступу информацијама. Међутим, законски оквир је непотпун у погледу регулације оглашавања у медијима, транспарентности власништва над медијима, уредничке транспарентности, те финансирања медија из јавних извора. Такође, у БиХ не постоји законска регулатива за рад онлине медија, иако је ово област у којој су наведени проблеми најизраженији.

 
Не постоји политичка воља да се ова питања регулишу законом. Штавише, умјесто да смо побољшали законе, имамо потпуно супротне тенденције, па се доносе нови закони који гуше слободу и људска права, упозорава Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бања Лука и уредник портала Цапитал.ба.


“БиХ је била прва у региону када је донијела Закон о слободном приступу информацијама. У посљедњих 15 година, умјесто да смо отишли напријед, ми смо направили неколико корака уназад. Умјесто да смо побољшали законе, оштрије санкционисали нападе на новинаре, да смо основали омбудсмана за медије и слично, ми имамо потпуно супротне тенденције и најављује се да ће се криминализовати клевета, доносе се нови закони који гуше слободу и људска права, попут Закона о јавном реду и миру, Закона о невладиним организацијама, Закона о јавном окупљању, Закона о полицијским службеницима... Све ово показује како ради власт”, казао је Вукелић у недавном интервјуу за Буку, а поводом Међународног дана слободе медија који је обиљежен 3. маја.


Европска унија којој тежимо мора поставити неке услове и престати да прави компромисе са овдашњим политичарима науштрб слободе медијиа, поручио је он.


Јавни сервиси у служби странака на власти


Према важећим законима, Јавни РТВ сервиси требало би да су институционално и уређивачки независни, међутим, они не само да нису заштићени од политичких утицаја, већ се у потпуности претварају у гласила странака на власти.


“Велики број медија у БиХ даје утисак постојања медијског плурализма, али се у пракси најчешће ради о стварању различитих сфера утицаја од стране политичких субјеката који контролишу власт на многобројним административним нивоима, а не о стварном слободном тржишту. Томе у прилог говори и чињеница да је медијско тржиште мало и не функционише на принципу комерцијалне успјешности и отворене конкуренције, те опстанак многих медија директно зависи од успостављања веза са политичким странкама и институцијама власти. Све ово доприноси паду повјерења у медије, при чему се политички утицаји виде као пресудни за њихов рад”, стоји у извјештају Удружења “Зашто не”. 


Мале плате и кршење радних права новинара


Новинари у БиХ генерално имају мале плате и често су изложени кршењу радних права попут нередовне исплате плата, лоших услова рада, неплаћеног прековременог рада, непријављеног рада и слично. 
На малом тржишту као што је БиХ, ријетке медијске куће успијевају осигурати властита средства за функционисање путем тржишних механизама као што су оглашавање и комерцијална претплата. Посљедица таквог стања је овисност медија о јавним средствима, што отвара простор за утицај оних који одлучују о расподјели јавних средстава, налази су поменутог извјештаја о испуњавању политичких критерија у процесу приступања Западног Балкана Европској унији. 


“Проблем је и што огроман број новинара/ки нема сигуран радноправни статус. Рад на црно, или рад по понижавајућим уговорима, који се потписују на два-три мјесеца, и тако годинама, аутоматски ствара послушнике, оптерећене аутоцензуром. Ако не знате да ли ћете сљедећг мјесеца имати посао и хонорар од којег живите, хтјели не хтјели пазићете шта пишете и трудићете се да не 'таласате'", казала је за Буку Милкица Милојевић, новинарка и активисткиња, такође поводом Међународног дана слободе медија.


Финансирање медија из јавних средстава укључује: директна буджетска издвајања за рад јавних сервиса,новинских агенција и локалних медијских кућа основаних од стране јавних институција; буджетска издвајања зе медије кроз јавне грантове и пројекте, те оглашавање јавних предузећа и институција у медијима. Сва три механизма јавног финансирања у пракси се користе за политички утицај на медије. Рад медија основаних од јавних институција се највише контролише кроз већ поменути утицај на избор управљачких и уредничких структура, наводи се даље у Извјештају. 


Утицаји на рад приватних медија директно се врше нетранспарентном додјелом грант средстава како би се обезбиједило “подобно” извјештавање. Јавни грантови се често додјељују без јасних критерија и без објаве примаоца, док се оглашавање јавних субјеката углавном уговара такозваним преговарачким поступком, без објављивања обавјештења о набавци, што овај процес чини нетранспарентним и подложним политичкој злоупотреби. 


Истраживачко новинарство је једва присутно у БиХ, због недовољних капацитета и ресурса у медијским редакцијама, али и недостатка воље и мотива за улагање у озбиљне истраживачке пројекте. Изузетак су непрофитни пројекти који имају финансијску и уредничку независности, јер се финансирају углавном из међународних грантова, што им омогућава да се баве истраживачким причама, укључујући и оне које се односе на криминал и корупцију. Та врста извјештавања и истраживачког новинарства је ријеткост у комерцијалним медијима и готово да не постоји на јавним сервисима. 


“Судбина медија који се боре колико-толико одржати добре новинарске стандарде и друштвене процесе пратити објективно је да су на удару великих политичких система на начин да вам се на сваки начин сужавају ресурси за рад. Због тога су капацитети таквих медија често недовољни да покрију све оно што би жељели покрити, или на крају крајеве што би имали и обавезу пратити због самих грађана”, казао је за Буку Армин Аљовић, уредник агенције Патриа, поводом 3. маја Међународног дана слободе медија.

Иако постоје акти који дефинишу етичке кодексе професије, они се масовно крше, па су говор мржње и политичка инструментализација медија свеприсутне појаве, а нарочито у онлине медијима.

Опадање квалитета медијског садржаја нарочито је примијетно у онлине медијима, гдје се биљежи и појава великог броја “дивљих портала”, то јест анонимних онлине “медија”, које воде особе без икаквог новинарског искуства. Професионалност медија у БиХ биљежи стални пад, те је прошле године овај индикатор оцијењен са 1.46, што је најлошија оцјена од 2006. године, наводи се у Извјештају Удружења “Зашто не”.


“Суочавамо се са проблемима, који, вјерујем муче већину мојих колега и колегиница. Дакле, претрпани смо гомилом посла, данас се од новинара/ки тражи да у једном дану произведу што више медијских садржаја, који прије свега морају бити занимљиви, не нужно и битни. Јавно интересовање, занимање, је апсолутно испред јавног интереса. Новинарство је постало битка за 'кликове', излазак на терен, у стварни живот, или копање по гомили докумената  у потрази за битним, доживљава се често као непотребан губитак времена и новца. У таквој ситуацији је тешко чак и фокусирати се, а камоли удубити се у било какву битну тему“, казала је Милкица Милојевић за Буку. 


Пријетње и напади


Пријетње и напади на новинаре су континуирани и укључују вербалне и физичке нападе, пријетње смрћу, па чак и случајеве тешког насиља на граници са покушајем убиства. Новинари су често изложени нападима током обављања свог посла, како од стране носилаца јавних функција, тако и од стране других група и појединаца. Забиљежени су и случајеви привођења и саслушавања новинара, претреса новинских редакција и покушаја да се новинари омету у обављању свог посла.


Таквој ситуацији највише доприноси некажњивост застрашивања и напада на новинаре, те јавни иступи политичара на највишим нивоима власти који сопственим примјером охрабрују и подстичу такво понашање. 

“Прије осам мјесеци свједочили смо и покушају убиства нашег колеге Владимира Ковчевића. Овај случај је само дјелимично расвијетљен, јер нису откривени, а бојим се да никад неће ни бити откривени, налогодавци овог злочина и мотиви напада”, казала је Милкица Милојевић. 

Истовремено, додаје она, све је мања заинтересованост и подршка јавности.

"Грађани често не разумију да  слободни медији и слобода јавне критике и пропитивања оних који доносе одлуке о нашим животима и располажу нашим новцем и другим ресурсима, нису битни само за новинаре, него прије свега за заједницу. Ако под 'нормалним' друштвом подразумијевамо друштво одговорности, заједницу слободних и слободномислећих грађана и демократских институција, онда је слобода медија један од стубова не само напретка, него и опстанка друштва", каже Милкица.


Она подјећа да је БиХ без резерве ратификовала Европску конвенцију о људским правима, којом се прописује да је слобода изражавања, примања и сопштавања информација, једно од темељних људских права. 

"Како да грађани доносе одлуке, између осталог и на изборима, ако немају релевантне, тачне и правовремене информације, на основу којих ће просуђивати?”, пита се она.


Медији су или под контролом политичких и тајкунских моћника, а то је посебно изражено у јавним сервисима и другим јавним медијима, или, ако су препуштени тржишту, они су у сталној трци за приходима који им омогућавају опстанак.


Синиша Вукелић каже да су медији слободни “онолико колико дозволе себи тај луксуз да буду слободни у овако тешким економским условима, под политичким притисцима, пријетњама и цензуром”. 


“Мислим да је у односу на прошлу годину стање у медијима у БиХ погоршано. Заправо, ту је безброј примјера који то потврђују. Сјетимо се покушаја убиства Владимира Ковачевића које још увијек није ријешено, проширују се законска овлаштења на штету медијских слобода, људи купују велике медије, лажне вијести и даље се шире, а преносе их јавни сервиси”, каже Вукелић.


Непримјерена реторика функционера према новинарима се наставља, каже он и оцјењује да је ситуација веома забрињавајућа.

“Јаке независне редакције и храбри новинари су темељ и основа демократије и ово није проблем само новинара, већ комплетног друштва. Она је суштински важна и зато је слобода медија прва на удару када неко жели да уведе другачији облик владавине. Прво се покуца на врата медија, па онда остали дођу на ред. Сви ми морамо се више борити да новинари могу слободно да извјештавају”, поручује Вукелић.  


Поводом међународног дана слободе медија који је обиљежен 3. маја ове године новинари и медијски радници Босне и Херцеговине упозорили су на нападе на новинаре, застрашивање, цензуру, те истакли потребу за бољом правном заштитом и законском регулативом.


Новинарство и новинари на подручју Балкана на свакодневном су удару од стране политичара, интересних група, бизнисмена и осталих појединаца и група које сматрају да њихове закулисне радње треба да прођу непримијећено, упозорили су том приликом новинари у БиХ.
 

"Овај текст је настао као дио пројекта "БиХ анд тхе ЕУ Аццессион Процесс: Апплицатион оф Политицал Цритериа" који имплементира УГ "Зашто не" из Сарајева уз подршку Балкан Труст фор Демоцрацy."


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.