Слободан Георгијев: Медији као последња линија одбране у Србији

КАКО СЕ И ЗБОГ ЧЕГА ДОГОДИЛО ДА СЕ АЛЕКСАНДАР ОБРАДОВИЋ НАЂЕ У ПРИТВОРУ, ЗАШТО СЕ ОБРАТИО НОВИНАРИМА БИРН-А, КАКО СМО СЕ СВИ ПОНЕЛИ У ТОМ СЛУЧАЈУ И ШТА СМО НАУЧИЛИ ИЗ ОВОГ ДОГАЂАЈА КОЈИ ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ

Slobodan Georgijev / 01. децембар 2019

Две су најважније чињенице у вези са "афером Крушик", која ове јесени са закашњењем дрма владајући режим у Србији: човек који је хтео да се сазна истина о томе шта се дешава у предузећу наменске индустрије Крушик из Ваљева седи у кућном притвору осумњичен да је одавао пословне тајне, а министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и његов надређени у Српској напредној странци и председник Србије Александар Вучић ухваћени су у лажи.

Чињеница да је човек ухапшен и "држан" у притвору три недеље ове јесени, а да јавност о томе није знала ништа јер му је сугерисано да "ћути о томе" и да је пуштен из Централног затвора тек после притиска јавности, изгледа као део романа Франца Кафке Процес и као да свако у данашњој Србији може да се нађе у сличној ситуацији. Чињеница да је врх режима ухваћен у лажи засад није произвела ништа осим нове кампање у којој је потребно обесмислити читав догађај, додатно замаглити стварност непрестаним измишљањем нових и нових афера и, што је специјалитет овог режима, показивањем ко је заправо прави узбуњивач јер Александар Обрадовић, по тумачењу Стефановића и Вучића, то није.

За разлику од других прича објављених у медијима последњих година у Србији које су показивале жестоке злоупотребе власти и везе власти и криминала и које су имале подлогу у документацији, нису имале друго лице осим лица новинара. Међутим, прича о Крушику има своје аутентично лице, свог јунака и могућност да се сви људи, ако уопште могу да га чују или виде, поистовете са њим.

Нажалост, један човек је морао да заврши на робији да би се јавност у већој мери заинтересовала за оно што је мање-више било објављено пре годину дана и тиче се учешћа оца министра унутрашњих послова у трговини оружјем и свега осталог што произлази из те чињенице. Овај случај је новинаре ставио пред огромно искушење и довео у питање многе ствари које се тичу новинарског посла, приступа, начина рада, начина објављивања и утицаја који истраживачке приче имају на ширу јавност.

За писца ових редова цео догађај има додатно значење јер се он међу првима сусрео са Обрадовићем и због тога што је, испоставиће се, БИРН био једини медиј у Србији који је објавио приче засноване на документацији коју је узбуњивач доставио. Због тога што и даље постоје људи – неки од њих кажу да су добронамерни – којима није јасно како се све ово одиграло, дајемо причу из "прве руке", у жељи да разјаснимо оно што се можда до сада није знало.


КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО

Негде с јесени 2018. године, у једном од гостовања на кабловској Наша ТВ, изјавио је Вук Јеремић, председник Народне партије, да је отац министра унутрашњих послова умешан у послове трговине оружјем. Јеремић за такву тврдњу није понудио неке посебне доказе, своју је изјаву базирао на свом кредибилитету и на чињеници да зна пуно о разним стварима. Његова прича је, разуме се, била одмах демантована на начин да се тврдило да је то још један од стандардних покушаја опозиције да напада породице најважнијих људи у Влади Србије, кад већ, како се тврди, немају ништа о самом Небојши Стефановићу, хајде да "ударе" по тати.

Тема трговине оружјем није велика тема у српским медијима. БИРН се, са друге стране, годинама бавио том темом покушавајући да исприча причу о томе како је српска наменска индустрија уз помоћ посредника, који овога пута нису били из државног предузећа СДПР, пробала да своје производе прода широм света, а посебно у ратним зонама. Још 2016. и 2017. године објављени су текстови који су показали како се и на који начин извози оружје на Блиски исток које, за то постоје бројни докази, на концу завршава у рукама припадника ИСИС-а или других терористичких организација.

Знало се да је доминантан играч у тој области Слободан Тешић. За њега се тврдило да је своју помоћ СНС-у наплатио тако што се Томислав Николић, када је постао председник Србије, постарао да Тешић буде скинут са црне листе трговаца оружјем као би могао легално да настави да се бави тим послом. Да је и Бранко Стефановић трговац оружјем представљало је новост, али је требало дати и неке доказе за такву тврдњу, нарочито што се за њега знало да је неки "директорчић" у Телекому Србија и да би требало да је већ на прагу пензије.

Убрзо након Јеремића, у недељнику НИН објављен је текст из кога се види да су фирме са којима је повезан Бранко Стефановић добиле дозволе да тргују оружјем. То је већ било нешто – новинари овог недељника су прикупили јавно доступне податке, "повезали неке људе са неким местима" и делимично оснажили и потврдили тврдњу Јеремића да је Стефановић у том послу.

Власт ни на то није реаговала, већ се говорило да то што је он повезан са неком фирмом није ништа и да фирма са којом је био повезан није у том бизнису. Све у свему, то је лаж, никакве везе нема Стефановићев отац са таквим пословима.

А онда је зазвонио телефон.

Јавио се човек, тражио је баш мене и питао да ли смо заинтересовани да нам достави документа која ће показати не само да је Стефановић укључен у посао, него и како изгледа та трговина оружјем. Лампица ми се упалила: за новинара ово звучи као да га је бог погледао, јер изгледа као да ће баш он да добије нешто што нема нико и да ће онда баш он моћи то да саопшти свима.

Одмах смо договорили начин даље комуникације, сигурнији од телефонских разговора. Извор је желео да се сретнемо, да се упознамо, "да ми све исприча".

Мени је то изгледало сувише ризично за њега. И зато сам му предложио други начин достављања документа и комуникације који би требало да спречи да њега на било који начин доведу у везу са оним што ћемо доцније да објавимо. Поента и разумевање су били да се овде не бавимо личним проблемом него да је важно да се на основу аутентичних докумената проба испричати прича којом ће се дефинитивно потврдити нешто што је већ присутно у јавности, али без кредибилног утемељења.

Извор и ја се нисмо срели, имали смо посебан начин комуникације и ја сам веровао да је то најбољи начин да он буде заштићен. Чим нам је доставио документацију, било нам је јасно шта имамо у рукама и бацили смо се на посао.

Текст "Отац министра полиције продаје оружје Саудијцима" објављен је пре тачно годину дана и био је нека врста пуцња у празно, мада је и тад и данас то једна од најбољих истраживачких прича насталих у Србији последњих неколико година. Она показује да је отац Стефановић најмање једном био на разговорима у Крушику, чиме се показало да је син Стефановић лагао, у својству представника компаније ГИМ, која није била ранијих година препозната као значајан играч у области трговине оружјем, али показује и како се тадашњи директор Крушика, члан СНС-а, обогатио у време док је био на челу компаније.

Ова прича није привукла велику пажњу. Јесте била читана, али је некако изгледало као да је БИРН објавио нешто што се већ добрано зна и да ту нема шта ново да се дода: причао је Јеремић, додао је нешто НИН, сада је БИРН изнео конкретне доказе и то је то.

Ми у редакцији били смо помало депресивни, јер смо знали да имамо нешто значајно, да би после ове приче тужилац морао да покрене истрагу због могуће трговине утицајем министра Стефановића, да би Агенција за борбу против корупције морала да истражи да ли је било сукоба интереса, пошто МУП даје једну од четири дозволе које мора да обезбеди свака компанија која жели да тргује оружјем. И на концу, требало је утврдити политичку одговорност министра који је говорио да "то не постоји", а видели смо да и те како постоји.

Како се ништа од тога није десило, како ниједна од институција није хтела тиме да се бави, изгледало је да је то то – још једна у низу прича које су од нас захтевале велики труд и потврђује наш кредибилитет. Наиме, човек са важним документима баш се нама јавио, али текст, у збиру, није имао никакав или скоро па никакав утицај на оно што се у Србији дешава.


СУСРЕТ У ТАМИ И НОВА ДЕПРЕСИЈА

Све то време нисам се ниједном сусрео са својим извором. Био сам убеђен, као што сам и данас, да је за његову безбедност најбоље да се не састаје са мном, јер у ситуацији када су новинари под неком врстом надзора у Србији, није лако наћи место на коме бисте могли да "гарантујете безбедност" извору. Сви који тврде да постоји начин да се то уради, нису искрени.

Наставили смо нашу комуникацију на договорени начин, али смо се ипак срели у једном тренутку. На неком од протеста "1 од 5 милиона" прошле зиме, пришао ми је човек и представио ми се на улици.

"Ја сам Аца Обрадовић, онај са Крушиком", рекао ми је човек обучен у зимску јакну, са капом на глави и са дететом које га је држало за руку. Поздравили смо се, разменили неколико реченица и растали.

То је био наш једини сусрет.

Овај детаљ постао је важан у тренутку када смо се у октобру ове године трудили да сазнамо ко је човек који је ухапшен у Крушику. И све док нам он није послао своју фотографију за интервју који је дао БИРН-у по пуштању из ЦЗ-а, нисам могао да тврдим да је мој извор био ухапшен.

Моја последња комуникација са њим била је у септембру 2019. године пошто смо објавили текст где показујемо да је власт опет лагала јер се видело из анализе уговора да је ГИМ заиста имао боље услове у Крушику од државног СДПР-а, а све на основу уговора које нам је он доставио. Тада се појавио и последњи наставак приче бугарске новинарке на порталу Армсвоч у коме је помало неопрезно написала да објављена документа потичу из Крушика. Када сам то видео, послао сам поруку Александру Обрадовићу и питао га да ли се обезбедио јер ово може да усмери потенцијалну истрагу ка њему. Он ми је одговорио: "Хвала на бризи. Па, колико година скупљам материјал, сигурно сам направио неке грешке и пропусте… Није ме чекала да погледам како смо се договорили пре објављивања… Биће шта ће бити."

Од 19. септембра 2019. он се више није јављао. У БИРН је стигла информација тих дана да је "неко пао у Крушику", али није било могуће то потврдити. Наставио сам са покушајима да ступим у контакт са њим, али ништа се није дешавало. Помислио сам да се човек негде склонио, јер је бука око целе поновљене приче постајала прегласна.

За разлику од јесени 2018. године, сада је Крушик био бомба, Вучич и Стефановић се утркују ево два месеца ко ће изрећи више бесмислица везаних за цео случај. Јавност је схватила важност овог догађаја и притискала све време, онолико колико је могла.


ЈОШ О БРАНКУМАЊЕ ДЕПРЕСИВНО

Између ова два тренутка – оног у коме се Обрадовић јавио БИРН-у верујући у оно што ова редакција ради и сазнања од његове сестре да је у притвору – објавили смо његово име и детаље три дана пошто је НИН објавио да је узбуњивач у притвору. То је довело до протеста испред Централног затвора и експресног пуштања Обрадовића у кућни притвор, а сазнали смо још о активностима оца министра Стефановића, за кога се испоставило да је у озбиљним пословима и да под старе дане показује да има великог талента за предузетништво. Наиме, у марту 2019. "узбуркала је јавност" баш БИРН-ова прича о томе како је Стефановић учествовао у проблематичном преузимању београдског хотела "Шумадија".

Остало је много тога неразрешено у вези са тим случајем, а посебно чињеница да се отац министра шетао градом са 300 хиљада евра у кешу, по сведочењу бившег власника хотела. Такође и чињеница да је стопирана истрага о нападу и демолирању хотела од стране маскираних нападача – што је претходило преузимању тог објекта.

Ове две приче БИРН-а и елементарни увид у пословне регистре и финансијске извештаје фирми са којима је повезан отац министра Стефановића као и неких његових пријатеља, показали су да се тај свет у време власти др Небојше Стефановића драматично обогатио, драматично повећао свој утицај и драматично проширио своје послове у разним областима.

Све то остаје да се темељно истражи у неком чистом поступку који ће некада доћи на ред. А пре него што се то догоди, остаје нам да се боримо да Александар Обрадовић буде ослобођен бесмислених оптужби, јер је човек невин и ништа није радио да би се обогатио, него да би обелоданио истину. И да се потрудимо да више ниједан човек не буде одведен а да нико о томе не сме ни да зуцне.

 

ВРЕМЕ

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.