Словенија је у Европској унији 15 година. О њиховом успјеху најбоље говоре ове бројке

Прије нешто више од 15 година, 1. свибња 2004., Словенија је ушла у Еуропску унију.

BUKA portal / 23. мај 2019

Догађај је био дочекан с еуфоријом: Словенци су на референдуму за придружење подржали Еуропу с 90 посто гласова, а након само три године у Унији увели су еуро и ушли у Сцхенгенски простор. Данас је потпора Еуропи ипак нешто нижа, но бројке саме за себе најбоље говоре о томе колико су Словенци профитирали од уласка у ЕУ

Словенија је те не тако давне 2004. године имала милијун и 990 тисућа становника. Данас их има два милијуна и 70 тисућа, што је у потпуном контрасту с демографском катастрофом кроз коју пролази Хрватска те остале земље бивше Југославије.

Просјечан Словенац прије 15 година могао је доживјети 73,5 година, док данас просјечан мушкарац у тој земљи живи до 78. године или четири и пол године више. У исто вријеме просјечној жени живот се продуљио за двије и пол године, с 81 на 83,5 година. Број дјеце у вртићима повећан је с 54.800 на чак 86.700, док се постотак дјеце која иду у вртиће повећао са 61 на 80,4 посто. У Хрватској, илустрације ради, у вртиће данас иде око 60 посто дјеце.

У земљи у којој се у просјеку живи преко 80 година и у којој расте број дјеце у вртићима, дакле, не би требало бити лоше, барем што се тиче хладних економских и демографских показатеља. Подупиру то и остале бројке. Од 2004. до данас број прикључака на градску канализацију порастао је с 171.000 на 268.000, број културних догађања годишње повећан је с 12.000 на 22.000, а број људи који посјећују културна догађања нарастао је с 2,6 на 4,3 милијуна.

Словенци су прије уласка у Еуропску унију на заштиту околиша трошили око 0,9 посто БДП-а, а данас се за екологију издваја 1,24 посто битно већег БДП-а. Словенски БДП од 2004. до данас порастао је с 27 на 46 милијарди еура или 70 посто. Истовремено, БДП по глави становника нарастао је 13.000, на готово 23.000 еура. БПД по глави становника у Хрватској данас износи око 13.000 еура.
 

Истовремено, просјечна плаћа Словенцима је порасла за преко 40 посто, са 700 на 1092 еура, а број стартуп компанија порастао је с девет на 18.600. Највише се пак могу хвалити силовитим растом извоза.

Словенија је 2004. имала годишњи извоз у вриједности од 12 милијарди еура, а лани су извели роба и услуга у вриједности од 30 милијарди еура. Наравно, због отварања граница и повећаног промета букнуо је и увоз те је лани такођер износио 30 милијарди еура.

Упола мања земља, с упола мање становника, која се готово уопће не ослања на туризам, остварила је лани двоструко већи извоз од Хрватске: 30 напрема 15 милијарди еура. Словенцима свакако на руку иде низ моћних компанија које су добро искористиле отварање граница с Еуропом. Највеће словенске компаније највећи су извозници: Крка, Петрол, Лука Копер, Горење, Триглав, Сава и Интереуропа само су неке од перјаница тамошњег добро сложеног господарства, које су препознали и страни улагачи попут Ренаулта, а који је производњу модела Цлио повјерио творници Ревоз код Новог Места.

Од свих земаља бивше Југославије, Словенија је отишла најдаље у развоју и прва ће ухватити стандард старе, развијене Еуропе, унаточ повременим кризама које нити њих не заобилазе, само их Словенци ефикасније рјешавају. Како сада ствари стоје, Хрватска, која је већ пет година у Еуропској унији, ухватит ће Словенију за десет година, но они би тада већ могли бити тако далеко од нас да више нити један виц о Словенцима неће бити смијешан.
 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.