Случај Алуминиј: Шта након гашења?

Око 900 радника Алуминија у невјерици је након што је рад тог гиганта обустављен искључењем електричне енергије због дуговања.

BUKA portal / 11. јул 2019

Foto: Ilustracija

 

Упозоравају да ће шира друштвена заједница итекако осјетити посљедице гашења и наводе само неке.

"По нашој процјени, око 4 милиона конвертибилних марака (2 милиона еура) сваки мјесец би се слило мање у Херцеговину, што би осјетили и други сектори, рецимо здравство, школство, високо школство, полиција и остало. Па само за здравство, рецимо, било би 340.000 марака на мјесечној разини мање, што ће изгледа и бити", наводи за Радио Слободна Европа (РСЕ) предсједник Скупштине синдиката Перо Бебек.

Шта ће се даље догодити са радницима питање је на које нико не зна одговор.

"Тренутно смо на плаћеним годишњим одморима; отвара се стечајни поступак; након тога ћемо вјеројатно добити рјешење о отказима уговора о раду. Са тим идемо на Биро (за запошљавање). Шта и како даље, не знамо. Творница је угашена", каже за РСЕ предсједник Синдиката радника Алуминија Ромео Биокшић.

Високе цијене улазних сировина, а посебно струје, те неповољна цијена сировог алуминија на свјетским берзама посљедњих година, довели су до коначног краха мостарског Алуминија. У задње вријеме Алуминиј је низом, такорећи, ватрогасних мјера успијевао одржати технолошки захтјевне погоне, у нади да ће држава, односно ентитет Федерација БиХ, осигурати субвенционирану цијену струје за тог некадашњег гиганта.

Међутим, због правила тржишне утакмице то се није догодило, па је 9. јула у поноћ Алуминиј искључен са високонапонске мреже. Погони су стали и поновно покретање би захтијевало много времена и милионе еура улагања.

Дугови Алуминија попели су се на око 200 милиона еура, а само за струју отпада више од пола тог износа. У Влади Федерације БиХ, ипак, и даље тврде како проглашење стечаја неће сметати потенцијалним инвеститорима. Подсјећања ради, интерес за Алуминиј изразили су швицарски Гленцоре, те по једна компанија из Велике Британије и Уједињених Арапских Емирата.

"Дакле, ми и синоћ да смо имали неки чаробни штапић, да смо могли у 12:00 сати, кад је престало напајање електричном енергијом, измирити све обавезе, да обавезе буду нула, дакле да Алуминиј не буде ником дужан, Алуминиј би већ у првој смјени, односно у трећој смјени направио одређени губитак. Дакле, овај модел пословања Алуминија, који је досад радио и досад утврђен, не може даље", рекао је данас новинарима министар енергетике, индустрије и рударства Федерације БиХ, Нермин Джиндић.

Међутим, радници упозоравају да нису само промјене берзовних кретања кривац за крах некадашњег поноса мостарске индустрије. Подсјећају да су задњих година често мијењане управе пословале с губицима, а склапани су по компанију неповољни уговори, о чему свједоче и текстови РСЕ од прије готово десет година:

И радник Миро Зеленика подсјећа да је својевремено у Алуминиј упадала и финансијска полиција.

"Никад ништа није изишло на видјело, јер њима није у интересу било да изиђе тај криминал и лоповлук. Они то могу и данас, ако хоће, да разоткрију али нису хтјели из разлога што су сви у то били умијешани: и Влада и сви остали који су горе, министри. Они живе на грбачи радника, не ових радника, него опћенито", каже Зеленика за РСЕ.

Предратни руководилац у Алуминију, један од више хиљада радника српске и бошњачке националности којима је након рата спријечен повратак на посао, Милан Јовичић, каже да је за крах Алуминија политика одговорна и из разлога што се није размишљало стратешки. Јовичић подсјећа да је прије рата Алуминиј био велики комплекс, који стога није зависио о увозу, а сада нема финалне производње.

"Кроз финалну производњу долази до пуне валоризације електричне енергије. Што би ми извозили, ево, примјера ради, балване кад можемо намјештај? Што би извозили сирови алуминиј, кад можемо фелге, виљушке, којекакве производе од тог алуминија?", пита и коментарише Јовичић.

 

Социолог Славо Кукић наглашава да је мостарски Алуминиј класичан примјер шта се догађа са привредним субјектима, у којима главну ријеч не воде људи од струке, менаджери, већ политика.

"У Алуминију су све управљачке и пословне структуре постављали они који не би требали. Постављала их је централа ХДЗ-а и сваки пут позивајући се да на то има право јер се ради о хрватској фирми", констатује Кукић.

Професор Славо Кукић такође наглашава да је прича о евентуалним стратешким партнерима из иностранства нереална, те подсјећа на став економских стручњака да би "заправо било јефтиније у овом моменту подићи потпуно нови субјект, потпуно нову фирму која би се бавила истом дјелатношћу као данашњи Алуминиј и која би имала неколико пута већу профитабилност и неколико пута мање трошкове производње, него сада сравнавати дубиозу у коју је Алуминиј запао".

РСЕ


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.