Солидарност цијелог свијета са Бањалуком кроз умјетност

У знак солидарности послије катастрофалног земљотреса Бањалука је добила више стотина значајних дјела европских умјетника…

Maja Isović Dobrijević / 28. јун 2018

„Пунктуми: Збирка иностране умјетности у Музеју савремен умјетности РС која је отворена крајем априла приређена је поводом обиљежавања 2018. године, коју је Европска комисија прогласила Европском годином културног насљеђа под слоганом „Наша баштина – гдје се прошлост сусреће са будућношћу“, указујући на богату и разноврсну културну баштину Европе.

Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетност РС каже да је музеј годинама желио да направи једну бољу валоризацију интернационалне изложбене збирке, а ова година им је била идеална да то ураде, јер се обиљежава година европског културног насљеђа.

 

 

“Кроз ову изложбу јавност се може упознати са значајним бројем дјела европских умјетника који се налазе у Бањалуци. Збирка броји од 360 умјетничких радова и њен почетак датира од Акције солидарности која је организована након катастрофалног земљотреса који је задесио Бањалуку 1969. године, а тада су бројни умјетници из земље и свијета поклањали своје радове како би помогли настрадали град. Када је прикупљен велики број дјела одлучено је да то буде почетни фундус једне нове музејске збирке и на неки начин то је и зачетак Музеја савремене умјетности РС”, рекла је за БУКУ Сарита Вујковић.

На овој изложби представљени су умјетници из 17 европских земаљ, а изабрано је 100 умјетничких дјела од 80 аутора из Аустрије, Белгије, Бугарске, Велике Британије, Грузије, Италије, Ирске, Мађарске, Норвешке, Нјемачке, Пољске, Русије, Турске, Француске, Чешке, Швајцарске и Шпаније.

Имена која се издвајају су: Ото Пине (Отто Пиене), Гинтер Икер (Гüнтхер Уецкер) и Хајнц Мак (Хеинз Мацк) из групе „ЗЕРО“, Фриденсрајх Хундертвасер (Фриеденсреицх Хундертассер), Ханс Хартунг (Ханс Хартунг), Пјер Алешински (Пиерре Алецхинск), Стенли Вилијем Хајтер (Станле иллиам Хатер), Жан Месажије (Јеан Мессагиер), Зао Ву–Ки (Зао оу – Ки), Шоићи Хасегава (Схōицхи Хасегаа), Јасе Табући (ассе Табуцхи), Антонино Вирдуцо (Антонино Вирдуззо).

Сарита Вујковић истиче да су кроз нову валозирацију ових радова јавности понудили и нов начин проучавања тих умјетничких дјела.

“Свједоци смо да су многи умјетници у претходном периоду завршили своје умјетничке каријере, да иза њиховог рада постоји временска дистанца и самим тим је проучавање такве врсте збирке, са том временском дистанцом, другачије. У току рада на изложби доживјели смо бројна изненађења. Увидјели смо да су поједини умјетници заиста били изузетне фигуре у срединама у којима су живјели, да су били академици, универзитетски професори и признати умјетници који су у годинама када су поклањали радове имали потребу за таквом врстом солидарности. Велико изненађење били су радови група мађарских умјетника, јер нам је на поклон дошла једна велика изложба од стотињак радова. Проучавајући те радове схватили смо да се ради о једном броју умјетника који су били дисиденти, они су напустили Мађарску и окренули се Западу”, истиче Сарита.

Директорица музеја каже да су у збирци и радови групе ЗЕРО на што је музеј јако поносан, јер се ради о поклону њемачке владе који је музеј добио 1971. године, а у питању су три лумино-кинетичка рада.

 

 

“Ото Пине, Гинтер Икер и Хајнц Мак из групе ЗЕРО су покретачи једног новог размишљања о умјетности друге половине вијека и зачетници лумино-кинетичке умјетности. Они су имали велик утицај на умјетнике са простора бивше Југославије. Заиста се ради о репрезентативним радовима за које сам потпуно сигурна да би било гдје, у било којем музеју савремене умјетности у Европи били дио сталне поставке”, истиче Сарита Вујковић.

Она каже да су на Изложби “Пунктуми” представљени и значајни радови италијанских умјетника.

“Имамо једну групу умјетника који су формирани око тзв. паришке школе, а ријеч је о радовима који су дошли у музеј нешто касније и поклоњени су након Седмог јесењен салона који је био први интернационални салон. То је манифестација која је у то вријеме била изузетно значајна за Бањалуку и цијели југословенски простор. Сви умјетници из иностранства су након те изложбе одлучили да своје радове поклоне музеју, тако да у оквиру те збирке у Бањалуци имамо радове Пјера Алешинског који је зачетник умјетничке групе Кобра која је била веома значајна и доминантна група за умјетност друге половине вијека у Европи”, истиче Сарита.

Сарита каже да је сама тема године европксог културног насљеђа, под слоганом “гдје се прошлост сусреће са будућношћу” јако подстицајна у креирању програма који требају да обиљеже ову европску манифестацију.

“Пезентација изложбе ‘Пунктуми’ вођења је идејом да у оквиру изложбе имамо више занимљивих пратећих програма који могу да подстакну нова размишљања о поставци, да се изложба представи на један другачији начин и да буде доступнија јавности, али са друге стране да буде и подстицај за креирање неких нових умјетничких дјела. Ове године позвали смо Академију умјетности у Бањалуци, студенте треће и четврте године на предмету интермедијална истраживања да своју годишњу изложбу осмисле и представе у оквиру изложбе ‘Пунктуми’. Био је веома занимљив начин рада на тој изложби.

Наиме, студенти су уз кустосе музеја и професора Младена Миљановића који води тај предмет проучавајући збирку покушали су да своје радове реферишу и повежу са радовима неких умјетника и да имају критичан однос према времену у којем су они настајали”, објашњава Сарита.

Јамила Миловић-Халиловић, портпарол Делегације ЕУ и специјалног представника ЕУ у БиХ рекла је да је Европска унија 2018. годину прогласила Европском годином културног наслијеђа како би охрабрили грађане да што више откривају и да се активно позабаве европским културним наслијеђем, али и како би се нагласио друштвени и економски значај културног наслијеђа.

“У том контексту је и креирана ‘Рута културног наслијеђа Европска унија – Балкан’ која обухвата серију догађаја у вези са наслијеђем (и материјалним и нематеријалним) на подручју западног Балкана. Под слоганом ‘Гдје прошлост сусреће будућност’ ово је такођер и прилика да покажемо снажну опредјељеност перспективи интегрисања западног Балкана са Европском унијом што је у потпуности у складу са новом Стратегијом за земље западног Балкана коју је Комисија усвојила у фебруару”, рекла је за БУКУ Јамила Миловић-Халиловић.

Она каже да је један од догађаја који је већ укључен у Руту културног наслијеђа ЕУ-западни Балкан двомјесечна изложба радова умјетника из 17 европских држава која је тренутно отворена у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци.

 

 

“Искористила бих ову прилику и позвала грађане Бање Луке али и других градова да посјете Музеј и погледају веома хетерогене радове који представљају различите европске умјетничке школе у периоду Хладног рада и који су настајали са обе стране Берлинског зида што је изузетна илустрација европске историје и различитости”, каже нам Јамила.

Додаје да културно наслијеђе гради мостове међу људима и друштвеним заједницама, њихове прошлости и будућности.

“Помаже свима, не само да боље разумију прошлост, већ и да схвате да Европска унија и западни Балкан припадају истој европској породици која дијели заједничку историју и културно наслијеђе”, истиче Јамила Миловић-Халиловић.  

Изложбу Пунктуми у Бањалуци можете погледати до 30. августа.

 

 

 


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.