ШТА ДОБИЈА РАДНИК НА "РУКЕ" А КОЛИКО ИДЕ БУДЖЕТУ ФЕДЕРАЦИЈЕ БИХ: Зашто је потребно мање опорезивање рада

Ниже нето плате значе мању куповну моћ грађана, што се одражава на квалитет живота, ниво потрошње и ултимативно на економски раст.

BUKA / 31. децембар 2019


Рад је у Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ), захваљујући порезној политици, изузетно скупа ставка производње. На нето плату, послодавац је у своје и име радника дужан уплатити око 72% те плате на име пореза и доприноса. ФБиХ има највишу збирну стопу доприноса у региону, износећи чак 41,5% бруто плате, док је у Републици Српској (РС) збирна стопа доприноса тек 33%. У Црној Гори је та стопа 32,5%, у Србији 37,8% а у Хрватској 37,2%


Каква је разлика у порезном оптерећењу радника говори и сама чињеница да радник у ФБиХ на просјечну мјесечну плату у БиХ од 940 КМ у ентитетске буджете и фондове кроз доприносе и порез на доходак уплати чак 143 КМ више него радник из РС (не рачунајући посебне накнаде, које у ФБиХ на ову плату коштају запослену особу додатних додатних 17 КМ).

Као посљедица такве порезне политике евидентни су трендови који негативно утичу на развој пословног сектора те, посљедично, и укупне економије. Неке од кључних негативних ефеката елаборирамо у наставку текста, пише Центар за политике и управљање. 


Ниска примања радника

Основни проблем су ниска нето примања радника, којима су примања „на руке“ након опорезивања мања од примања радника у земљама окружења чији послодавци издвајају исти износ за бруто плату. Ниже нето плате значе мању куповну моћ грађана, што се одражава на квалитет живота, ниво потрошње и ултимативно на економски раст.

Из перспективе радника, важан је и аспект социјалне правде – шта је то што радници у ФБиХ добијају за свој новац? Какав је пензиони систем и, ако се овај систем одржи, каква ће бити моја пензија? Да ли добијам адекватну здравствену услугу за свој новац? Каква је моја сигурност уколико останем без посла? Какве су услуге које финансирам опорезивањем мог дохотка, прије свега образовни систем? Све су ово питања која тек у ситуацији када користимо јавне услуге, управо због нивоа њиховог квалитета, поставимо себи размишљајући о порезима које плаћамо. Јер порез није тек моћ државе да узме новац од радника, послодаваца и потрошача, он би требао гарантовати приступ услугама и квалитет услуга које требамо за наш новац добити. 
Како би знали колико улажемо и шта добијамо, важно је да знамо какав је ниво опорезивања рада у ФБиХ у односу на оне земље чији системи пружају својим грађанима завидан ниво квалитета социјалне заштите и јавних услуга. Да би исплатио раднику нето 1 КМ, послодавац у ФБиХ мора потрошити око 1,72 КМ на његов рад (збирно са обавезним доприносима за социјално осигурање и порезом на доходак, овдје ради упоредбе нису урачунате таксе). Упоредимо ли тај износ са трошковима у земљама које имају најјаче социјалне системе у ЕУ, видјет ћемо да је тај ниво виши у односу на трошкове у Данској гдје се за нето исплату раднику од 1 € издваја укупно 1,56 €, као и у Луксембургу гдје послодавци издвајају 1,60 €, те у равни са трошком у Финској гдје се издваја 1,72 €, и тек нешто испод Шведске гдје трошак износи 1,75 € .

Незапосленост 

Незапосленост је још један од системских проблема којем постојећа порезна политика значајно доприноси. Евидентан је спор раст запослености и отварања радних мјеста у приватном сектору, а чињеница је да се високо опорезивање рада значајно рефлектује на моћ компанија да ослободе средстава за инвестирање и отварање нових пословних операција и производних погона, а тиме и радних мјеста. 

Порезна евазија

Значајан ниво порезне евазије на тржишту рада узрок има, између осталог, у тежњи приватног сектора да одржи конкурентност, али и радника да у таквом порезном систему понесу што већи износ новца својим породицама. У тим случајевима се прописи заобилазе кроз непријављивање радника (рад на црно) пријављивања радника на минималну плату, уз исплаћивање додатног износа „на руке“, најчешће преко исплаћене добити која је знатно мање опорезована, те хонорарним ангажманом радника на дуги низ година.

Овакве праксе су врло раширене, а имају значајне дугорочне социјалне и економске импликације. Прије свега су креирале неповољне услове рада за тако запослене раднике који немају регистровани радни стаж, немају правну заштиту, смањена им је основица за пензију, живе и раде у страху да ће бити ухваћени у незаконитом раду, а у случају повреде на раду остају без егзистенцијалних средстава. Ове праксе, којима је тренутна порезна политика један од кључних узрока, су значајно нарушиле фискалну дисциплину предузећа, утицале на порезни морал становништва, смањиле стабилност фондова и допринијеле лошем имиджу приватног сектора и предузећа.

Цјеновна конкурентност домаћих производа

Наша привреда, нарочито производна предузећа која послују по прописима, су као резултат мање конкурентна, јер се цијена рада мора укалкулистаи у финалну цијену производа, па домаћи производи често не могу бити повољнији од производа увезених из земаља регије, што им онемогућава да узму значајнији тржишни удио. Високо опорезивање рада има и друге манифестације: компаније немају средства за инвестирање у маркетинг, дизајн, истраживање и развој, што додатно смањује конкурентност домаћих производа на трговачким полицама. Све то директно утјече на њихов тржишни раст, финасијску и инвестицијску снагу и у бројним случајевима опстанак на тржишту. 

Нове стопе доприноса

Због свега наведеног Центар за политике и управљање годинама промовише смањење опорезивања рада. Смањење збирне стопе доприноса био је један од циљева реформске агенде који није испуњен у протеклом мандату. Удружење послодаваца ФБиХ недавно је упутило приједлог да се кумулативна стопа доприноса смањи са 41,5% на 33% бруто плате, а недуго затим је стигао и посљедњи приједлог Владе ФБиХ о пакету порезних закона у ФБиХ којим би се доприноси смањили на 32,5% бруто плате.


С обзиром на раст пореских прихода од директних и индиректних пореза у задњих неколико година - а које имамо захвалити агилности приватног сектора и унапређењу надзора тржишта од стране Порезна управе ФБиХ - имамо погодне услове за смањење порезног оптерећења рада и без повећања опорезивања потрошње, што се уобичајено разматра као кључна стратегија за амортизацију смањења опорезивања рада.

Процјене Владе ФБиХ за њен посљедњи приједлог порезне реформе говоре да примјена предложених стопа доприноса (смањење оптерећења) не би довела до смањења буджетских прихода тј. средстава за здравствени и пензиони фонд. На жалост, немамо јаван увид у те израчуне. Влада ФБиХ би требала јавно објавити процјену макроекономских ефеката предложених измјена Приједлога закона о доприносима и Приједлога закона о порезу на доходак, јер грађани, али и изабрани представници грађана у Парламенту ФБиХ требају знати какав се ефекат, примјеном нових стопа, очекује на приходе од пореза на доходак и доприноса, какав је процијењени тренд раста плата, запослености и потрошње, као и раст прихода од ПДВ-а, на основу чега могу донијети аргументовану одлуку о подршци таквом рјешењу.

Теоретски, за очекивати је да ће растерећење рада дати потицај економском замаху, те утјецати на увођење нових и непријављених радника у систем, побољшати однос стварних и пријављених плата, те у коначници повећати, а не смањити буджетске приходе. Чак и да постоји ризик од њиховог смањења у иницијалној фази, већ поменути раст прихода би могао абсорбирати краткорочне негативне ефекте, док би се дугорочна стабилност и подизање квалитета јавних услуга евентуално могла осигурати повећањем опорезивања потрошње. 

Но, уз пореску реформу, нужно је наставити са реформама које ће повећањем ефикасности (рационализацијом) система социјалне заштите и јавних услуга утицати и на расходовну страну, односно смањити „губитке“ узроковане неефикасностима. У том погледу је посебно значајно функционисање и финансирање система здравствене заштите. Различите процјене кажу да у БиХ од 450 хиљада до пола милиона људи нема приступ ни основној здравственој заштити. Осим тога, сам квалитет осигурања и здравствених услуга у нашој земљи није на задовољавајућем нивоу. Плаћамо пуно, добијамо мало, а могућност да изаберемо пружатеља здравтсвених услуга је врло ограничена.

Оно што би се у том погледу могло учинити је и пребацивање финансирања основне здравствене заштите са рада на потрошњу (евентуално и кроз повећање стопе ПДВ-а), а што би отворило простор за успостављање универзалног основног здравственог осигурања, тј. креирање основног пакета здравствених услуга доступних свим грађанима без обзира на радни статус. Овако би се ријешио проблем великог броја грађана који немају приступ здравственој заштити. Додатно, важно је увести конкурентност у сам систем пружања здравствених услуга, односно омогућити радницима да са здравственим осигурањем сами бирају здравствене институције за добијање медицинске његе, без обзира да ли су у државном или приватном власништву.

На крају, нове измјене Приједлога закона о порезу на доходак су оставиле отворено питање разлике опорезивања дохотка од рада по стопи од 13%, у односу на дохотке од капитала (дивиденди исплаћених из добити, камата по ороченој штедњи) по стопи од 10%. Јасно је да Влада ФБиХ не жели дизати стопу пореза на капитал изнад 10%, јер ова стопа је једна од главних стратешких предности наше земље за привлачење инвестиција (у регији само Црна Гора има атрактивнију стопу од 9%). 
Када је у питању опорезивање дохотка од рада, приједлог Владе је на једној страни растеретити слабије плаћене раднике значајним повећањем неопорезиве основице (са 3.600 КМ на 9.600 КМ), уз укидање личних одбитака ради једноставнијег администрирања. Али, проширује порезну основицу укључивањем у опорезивање свих готовинских исплата радницима, те повећава порезну стопу са тренутних 10% на 13%. 

Увођење двије порезне стопе отвара пандорину кутију неједнаког опорезивања рада и капитала. Критичари ће рећи да је раднички хљеб тежи од послодавчевог (и биће у праву), те да стога не смије бити опорезован већом стопом. Оно ће засигурно код дијела становништва изазвати и дозу огорчења због дискриминације, што може изазвати реакцију којом се гради став да у некој будућој порезној реформи треба казнити оне који посједују капитал. Овакво рјешење може створити плодно тло за економски популизам који је свакако бољка нашег политичког система, те даје политички аргумент за будуће популистиче приједлоге који ће циљати да усложе систем и у опорезивању дохотка даље дискриминирају једног у односу на другог радника, једног у односу на другог привредника, те раднике у односу на привреднике и обратно, уз аргументацију с једне стране „да се треба постићи већи ниво социјалне правде“, а с друге „да треба дати порезне потицаје за инвестиције и привредни развој“.

Задржавање јединствене стопе пореза на доходак било би логичније рјешење, уз стопу која балансира између конкурентности порезног система за инвеститоре, губитка прихода због подизања неопорезиве основице и раста прихода од проширења пореске основице. С обзиром да немамо јавно доступне пројекције ефеката на приходе општина у случају примјене овог модела, немогуће је дискутовати да ли је ово рјешење оправдано и да ли су евентуални позитивни фискални ефекти на буджете општина вриједни негативних социјалних и политичких импликација које увођење друге стопе пореза на доходак може имати. 

Босни и Херцеговини је потребна пореска реформа која ће подразумијевати истинско растерећење радника и компанија, стварну социјалну осјетљивост и заштиту угрожених категорија становништва, уз омогућавање веће слободе избора за грађане. Тренутни приједлог Владе ФБиХ за опорезивање рада, иако није идеалан, сигурно смањује порески клин, па је и значајно бољи модел од тренутног. За надати је се да неће (п)осатати таоцем неформирања власти на нивоу БиХ и ФБиХ. Изгледи да ће се десити деблокада власти и да ће Дом народа Парламента ФБиХ у скоријем року почети са засједањем су веома мали, што значајно повећава ризик од још једног дугог чекања на промјену пореске политике у ФбиХ, пише Центар за политике и управљање.
 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.