Шта може уједињена опозиција? И може ли је уопште бити!?

Судећи према првим најавама које долазе од лидера опозиционих партија из ФБиХ, Босна и Херцеговина би могла добити “широку политичку платформу на нивоу цијеле државе”.

Milovan Matić / 04. мај 2021

 

Све отвореније се прича о стварању платформе за рушење СДА, СНСД-а и ХДЗ-а, а коју би чиниле опозиционе странке из оба ентитета.
То би био први пут да се опозиционари из цијеле државе удруже и заједно изађу на изборе. 
Наводно је све закувао Младен Иванић, почасни предсједник ПДП-а, рекавши у једном интервјуу да би било добро да опозиционе странке из Републике Српске пронађу партнере у другом ентитету. 
     
А онда су кренуле прве реакције… Предсједници странака “Тројке” су се огласили рекавши да су у току разговори о формирању неке врсте коалиције са СДС-ом и ПДП-ом. Недуго затим, они су потврдили да ће у току седмице имати и састанак са представницима опозиције из РС, на којем ће покушати договорити почетне позиције за стварање платформе.

Лидери “тројке” Нермин Никшић (СДП), Елмедин Конаковић (НиП) и Предраг Којовић (НС) признају да ће бити много мимоилажења унутар нове коалиције, уколико до ње дође, посебно због идеолошких разлика. Али, како су најавили, базираће се на оно што је могуће, а то су корупција, образовање, бољи живот, останак младих у овој земљи...

Навели су да ће направити тачан списак циљева око којих би ова коалиција требало да се окупи и који ће бити лако мјерљиви уколико побиједе актуелну власт на наредним изборима.

“Отварају се врата за могућност прављења широког блока, платформе за изборе! Наша жеља је да пружимо нову наду, да вратимо шансу, да свако буде поносан припадник свог народа. Мало више Босанац и Херцеговац! Да градимо БиХ”, рекао је недавно Никшић.

Којовић је открио да се траже партнери: “У контакту смо са странкама из РС, Шаровићем, Бореновићем. Разговарали смо о потреби да нађемо снаге које су потребне да граде БиХ! Када су неки дан постигли споразум на Јахорини, први смо се чули с њима.”

Ипак, конкретног одговора из РС за сада нема. 
Предсједник СДС-а Мирко шаровић је без конкретне потврде говорио да не жели да се окупља само ради окупљања, већ да то морају бити конкретне ствари. 

Како је рекао, ово питање можда и није паметно институционализовати. 

“Имамо доста разлика око крупних питања, то је увијек замка за сарадњу. Уз то мислим да би било добро да се опозиција окупи око кључних питања, не да прави савезе, него да се окупљамо око овог или оног закона. Да не буде хајде да се окупимо, то је толико и толико руку, па ћемо то подијелити када побиједимо на тај и тај начин. То је варијанта која је суштински подјела интереса”, рекао је.

Он је рекао да је јасно да ове партије долазе из различитих ентитета, али и до сада су сарађивале. 

“Заједнички интерес може да буде виши, очување Дејтонског споразума, интерес земље, напредак за бољи живот, за квалитетне европске законе, да се окупимо око приступања ЕУ, Свјетској трговинској организацији – безброј интереса око којих имамо исти или приближно исти став. Ако сурађујемо, не значи да смо у савезу“, коментарисао је Шаровић за Н1.


Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић није данас одговорао на наше позиве, али претходно је за Буку рекао да је добро што се опозиције у РС и ФБиХ уједињују у својим ентитетима, али да не види могућност коалирања.

“Нема ту никакве коалиције и добро је да се опозиција у ФБиХ окупља и као што је добро да опозиција у РС буде усаглашена и да дјелује снажно. У оба ентитета опозиција треба да дјелује снажно и ми имамо додирних тачака у Парламенту БиХ и имамо солидну сарадњу са партијама из ФБиХ. И то је то! Нема ту ни коалиције, нити неких удруживања”, рекао је Бореновић. 

Он је тада рекао да са опозицијом у ФБиХ постоји коректна сарадња, али ништа више од тога.

“Ми заиста имамо коректну комуникацију у Парламенту. Подржавамо једни друге када су добре ствари у питању, попут уштеда у буджету. Али, ФБиХ има своје специфичности, РС има своје и, колико је мени познато, тамо је један број партија окупљен унутар опозиције, док је овдје један. Наш рад се највише огледа у раду у Народној скупштини и тако ће то и остати”, рекао је Боеновић. 

Он додаје да опозиција у ФБиХ има своје елементе политичке борбе, док они у РС имају своје, највише усмјерене на рад у Народној скупштини. 
“Тако да свако у свом ентитету дјелује у складу са својим принципима дјеловања и колеге у ФБиХ имају право да се организују, а то имамо и ми у РС”, рекао је Бореновић.

Наравно, ништа од овог није могло проћи без реакције предсједника СНСД-а Милорада Додика који најаве о уједињењу опозиционих блокова из Републике Српске и Федерације БиХ да се са власти смијене СНСД, СДА и ХДЗ БиХ не види као опозиционе, већ наречене од “странаца”.

Додик је рекао новинарима у Бањалуци да о наклоности опозиције у Републици Српској Сарајеву говори низ егзактних примјера у задњих годину, двије.

Он је истакао да СНСД нема ништа са СДА, али да са ХДЗ-ом БиХ има партнерске односе, додајући да се странка коју води никада није ујединила с једнима или другима.

“То што опозиција из Републике Српске покушава направити са опозицијом у ФБиХ већ се манифестује. Дакле, то ме уопште не изненађује и ту треба рећи да је то смислио неко од ментора са стране и странаца који су рекли да би то било добро. Па, ето нека изволе”, рекао је Додик.

За сада није познато кад ће тачно доћи до првог састанка опозиционих лидера из оба ентитета, када ће напокон бити јасније да ли тренутне најаве имају неку свијетлију будућност.

Посебно ће бити занимљиво видјети како ће све те партије успјети да функционишу ако знамо колике су разлике међу њима.
Колико је сазрела политичка ситуација у БиХ за стварање и успјех овакве политичке опције која би требало по први пут отворено да коалира и на нивоу државе, мало ко има одговор, посебно ако се зна да су у току посљедњих 15 година пропали многи слични пројекти.

Иако није замишљен као платформа о којој говоре лидери тројке, можда најпознатији покушај да се уједине политичари и јавне личности на нивоу БиХ и политички организују јесте Покрет за промјене БиХ у којем су дјеловали интелектуалци из свих народа БиХ, али и многобројни данас активни политичари из владајућих и опозиционих странака. У овом Покрету, који је имао свесрдну подршку Запада, нашли су се политичари попут Бериза Белкића, Николе Шпирића, Шахбаза Джихановића, Мухамеда Филиповића, Тихомира Глигорића, Ахмета Хаджипашића, Мирка Пејановића, Нијаза Скендерагића,  али и многи стручњаци из различитих области, попут Фариса Гавранкапетановића, Славе Кукића, Дубравка Ловреновића, Ивана Ловреновића, Божидара Матића, Еде Нуманкадића и других.

Ипак, Покрет за промјене није доживио већи успјех, те је врло брзо почео да се осипа. Каква ће бити судбина нове приче о уједињавању политичара и партија зарад промјене власти и борбе за боље сутра грађана, базиране на уједињавању опозиционих партија и то у неку врсту политичке платформа тешко је рећи.  


 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.