Шта се то догађа с временом? Откуд овакав продор хладног зрака и, након свега, какво нас љето очекује?

Ако ништа, крајем ове седмице можемо очекивати знатније затопљење од око 20°Ц, а посљедњих 10 дана маја ће бити много "нормалније" вријеме

BUKA portal / 15. мај 2019

Foto: Ilustracija

Орканско невријеме захватило је тијеком недјеље и у понедјељак већи дио Хрватске. Обилна киша те јак и олујан сјеверни вјетар, бура и југо најјаче су погодили сјеверни Јадран те горску и средишњу Хрватску.

Јак и олујни вјетар ломио је гране дрвећа, рушио стабла и стварао штете на објектима. Обилна киша мјестимице је узроковала бујичне поплаве у Истри, а почели су расти водостаји ријека, особито сљевова Купе и Уне.

Како наводе у Државном хидрометеоролошком заводу, посљедица је то снажне циклоне са средиштем изнад јужне Италије и јаке антициклоне над сјеверозападном Еуропом. Између та два сустава настале су велике разлике у тлаку зрака уз притјецање хладног зрака са сјевера, док циклона, коју су на неким порталима неслужбено назвали Реа, над Хрватску доноси с југа велику количину влаге, пише Јутарњи.хр.

Посебно драматично било је у Загребу, гдје је у ноћи с недјеље на понедјељак јак олујни вјетар ломио гране дрвећа и рушио стабла, због чега је тијеком ноћи и раног јутра забиљежено чак 240 интервенција ватрогасаца, а након што су објављени и послијеподневни подаци, укупна биланца износи више од 700 интервенција. У Загребу је забиљежена брзина вјетра од чак 101 километар на сат, што је више и од 11. студеног 2013. године, када се главни град нашао на удару олује Теодор, при чему је вјетар пухао брзином од 97 километара на сат. На срећу, за разлику од 2013. године, сада није било људских жртава, али су двије особе лакше озлијеђене. И данашње су температуре у већини мјеста биле примјереније студеноме него средини свибња.

Чудна Софија

Ипак, да ће се Хрватска наћи на удару олујног невремена, упозорила је још прије неколико дана РТЛ-ова метеорологиња Дуња Маззоццо Дрвар. Она је нагласила како су у самој средини свибња хладни продори прилично чести, а ријеч је о такозваним “леденим свецима”.

- Од 11. до 15. свибња честа су таква погоршања, кад долази до хладних продора. ‘Кривци’ за овакво вријеме су ‘ледени свеци’: Мамериције, Панкрације, Сервације и Бонифације, а све скупа заокружује мало мање чудна света Софија. У посљедњих десет година овакво погоршање у смислу захладњења и великих оборина догодило се седам пута. Прије је то било сваке друге године, односно 16 пута у 30 година - рекла је Дуња Маззоццо Дрвар.

Олујни удари

У уторак се ипак очекује слабљење сјеверног вјетра. Најприје у унутрашњости, а затим и на Јадрану. Како наводе у ДХМЗ-у, бит ће претежно облачно, мјестимице с кишом, у вишем горју са снијегом, а локално може бити обилних оборина. На копну ће пухати умјерен, у првом дијелу дана и јак сјеверни и сјевероисточни вјетар с олујним ударима, а на Јадрану јака и мјестимице олујна бура, подно Велебита с орканским ударима, само на крајњем југу слабо и умјерено југо.

- Од сриједе ће атмосферске прилике бити стабилније, па ће оборина бити мање, а сунчаног времена више, при чему ће и температура зрака замјетно порасти. И вјетар ће слабјети, тијеком уторка најприје у сјеверним крајевима унутрашњости, у сриједу и на Јадрану. Од четвртка ће бити више сунчаног времена, тек понегдје уз могућност краткотрајних пљускова, те топлије - рекао је Зоран Вакула, главни ХРТ-ов метеоролог.

- Остатак мјесеца вјеројатно ће придонијети томе да средња мјесечна температура зрака у већини Хрватске буде углавном око просјечних вриједности - нагласио је Вакула.

Док је Хрватска на удару снажног невремена и с температурама знатно испод просјека за ово доба године, на крајњем сјевероистоку континента биљеже се високе љетне температуре. Тако је у мјесту Којнас близу поларног појаса у Русији измјерен 31 Целзијев ступањ, што је 15 до 20 ступњева више од просјечне температуре за ово доба године.

Вакула: Смиривање олује у сриједу, очекује нас изнадпросјечно топло љето

Загрепчани кажу да не памте овакаво невријеме десетљећима. Олујни вјетар с ударима већим од 100 км на сат више од 24 сата хара метрополом и на улицама оставља потпуни каос. Вјетар чупа стабла, семафоре, носи кровове. Промет тече отежано, укопи покојника одгођени су до даљњега, а грађани се позивају да не излазе на отворено. Четири су особе озљеђене, међу којима и један ватрогасац. Материјална је штета голема.

Временске увјете и његове посљедице, у Теми дана на ХРТ-у су коментирали Дамир Трут, помоћник министра унутарњих послова и Зоран Вакула, главни метеоролог ХРТ-а.

Трут је извијестио о укупном броју телефонских позива грађана којих је на број 112 било више тисућа, од којих више од 800 интервенција. Додао је да је највећи број интервенција, око 500, био на подручју Загреба и шире околице, а највише је због урушених стабала, оштећених возила, а најмање је оштећених стамбених зграда, кућа, кровишта.

Казао је да посла још увијек има доста, ватрогасне снаге и све остале мјеродавне службе налазе се на терену и полако рјешавају ситуације у складу с налозима. Замолио је грађане за мало стрпљивости.

Унаточ томе што се овакво вријеме најављивало, многе грађане је изненадила јачина вјетра. Вакула каже како није иста јачина вјетра од 100 км/х на копну и нпр. подно Велебита или на Јадрану.

Што се тиче олујног вјетра, каже да ће још мјестимице тијеком ноћи бити јачих удара вјетра, али ријеч је о олујној јакости од око 100 км/х. Савјетује грађанима да не излазе ако не морају, да одгоде путовања барем до сриједе послијеподне - тада ће бити смиривање ситуације, мање оборина, вјетра, а и температура ће порасти.

Додао је да ће бура сутра на већем дијелу Јадрана бити и чешћа и јача него данас - данас је била углавном на сјеверном дијелу, сутра ће бити и на средњем и на јужном, а подно Велебита можемо очекивати и орканске ударе.

- Промет ће као и данас бити онемогућен или барем отежан на многим локацијама, казао је Вакула.

Чули смо данас од ватрогасаца да су многи грађани у паници, затрпали су их позивима и не знају коме би се обратили. Трут савјетује грађанима да зову 112 - то је журни број за све журне службе и могу бити сигурни да ће добити ону интервенцију која им је потребна, не долази до преклапања позива. Апелира да тај број зову у случају журних позива - ако је угрожен живот, а не ако је некоме помакнут цријеп, па очекују од ватрогасаца да га дођу намјестити.

- Ово је вријеме када се одрађују оне интервенције које су заиста битне за живот, рад и комуникацију људи, додао је.

Према првим информацијама три су особе озлијеђене, Трут каже да су четири - од којих су три цивила и један ватрогасац који је лакше озлијеђен на интервенцији.

Рано је утврдити колика је материјална штета и хоће ли бити проглашена елементарна непогода. Трут додаје како то овиси о локалној и регионалној самоуправи.

Водостаји расту, многа мјеста припремају насипе за обрану од поплава, Вакула каже да панике не би требало бити у организираном суставу.

- Оборине су најављиване, оборине су пале, понегдје и рекордне свибањске количине - имамо преко 100 л/м2, примјерице на Плитвичким језерима је 139 л/м2 (...). И на континенту и уз море је било обилне кише и бит ће још обилнијих оборина и сутра и прекосутра, додао је.

Упозорио је да се пази и на водостаје у БиХ који су такођер у порасту.

- Стање се прати, људи су већ на терену, већ су неке мјере подузете, додао је.

Поручио је да нема мјеста паници, али има мјеста опрезу и припреми за евентуално излијевање неких ријека.

Трут каже да су све службе спремне, упутили су упуте како и на који начин треба реагирати, да се службе припреме. Додао је да су сазвани многи стожери цивилне заштите који су донијели мјере и активности које ће се радити у случају изванредних ситуација, прате стање водостаја, раде неке превентивне мјере обране од поплава, а највеће проблеме раде бујичне воде које се слијевају у великим количинама.

Вакула се осврнуо и на температуре примјењеније свибњу, каже да крајем овог тједна можемо очекивати знатније затопљење од око 20°Ц, а посљедњих 10 дана свибња ће бити "нормалније" вријеме.

Што се тиче дугорочне прогнозе за липањ, српањ, коловоз, рујан, Вакула у ХРТ-овој Теми дана каже да ни за један мјесец нема назнака да би био хладнији од просјека, већ постоји велика вјеројатност за изнадпросјечну топлину, али вјеројатно уз осцилације од плуса до минуса.

Јутарњи.хр


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.