Шта све чујем и видим као продавац у књижари

Први следећи пут када будете имали прилику да разговарате са продавцем из књижаре, а он крене да вам се жали на свој посао, немојте никако покушавати да га утешите реченицом: "Бар си међу књигама'', ако не желите да вас та особа истог тренутка замрзи до краја живота.

VICE / 03. март 2016

Јасно се сећам троминутног ишчуђавања једне персоне када смо јој рекли да не продајемо кадионице. Добро, можда сам мало претерао, не ишчуђавају се увек баш сви. Једном приликом ми је нека бакица тражила миксер и није била нешто нарочито изненађена одричним одговором.

Књижара у којој радим налази се у Крушевцу и огромне је квадратуре, са великим излозима, и просто је немогуће не приметити све што је у њима изложено. Пошто модерније књижаре у својој понуди, поред књига и школског програма, имају и онај широк асортиман такозваног "гифт" програма (плишане мечке, шоље, чајнике, вешалице за накит, селфие стицк-ове, креме за руке, цхеесе сетове, пљоске, новчанике, несесере, итд), не би требало да нас чуде питања муштерија када траже маскаре, креоне, тапете, муштикле, пластичне и глинене саксије... то му све некако дође и сродно, зар не? Међутим, рад са људима јесте убедљиво најгори од свих могућих, а када сте на прометном месту, вероватноћа да се сусретнете са оном посебном сортом која има далеко необичнија потраживања је далеко већа.

- Добар дан.

- Добар дан.

- Да ли имате црне мушке кожне каишеве?

- Господине, ово је књижара.

- Знам, знам. Него, је л' имате?

У почетку сам био помало збуњен, али сам се веома брзо навикао. Поготово када ме не питају за неку књигу, него за неки онако баш, баш сродни производ.

- Добар дан, је л' ово парфимерија?

- Не госпођо, ово је књижара.

- Значи не продајете парфеме?

- Не.

Оно што је свакако интересантно јесте да су сви ти људи необичних захтева толико самоуверени и убеђени да су на правој адреси приликом тражења потребних ствари којих нема и да готово увек изражавају некакво чуђење. Ево, јасно се сећам троминутног ишчуђавања једне персоне када смо јој рекли да не продајемо кадионице!? Добро, можда сам мало претерао, не ишчуђавају се увек баш сви. Једном приликом ми је нека бакица тражила миксер и није била нешто нарочито изненађена одричним одговором.

- Добар дан.

- Добар дан.

- Да ли продајете честитке за изјављивање саучешћа?

- Неее.

Некада заиста доживите шок и запитате се из које ли су димензије икс ови дошли овде? Или је можда боље поставити питање: где је граница конзумеричког друштва када и овакве ствари постоје? О томе обично мозгате када наиђе период самовања у књижари и када нигде нема никог док вам поглед кроз излог изгубљено лута у даљини. Али, та одсутност се да тек тако прекинути па је једном извесна прилика то и учинила тако што је ниоткуда банула и започела разговор питањем:

- Мацо, да л' ме волиш?

- Пардон?

- Не пардонирај ми, питам те за наслов књиге Лјубице Арсић.

- Упс.

Дешава се. А постоје и ти незгодни наслови. Иначе, Лјубица је добила Андрићеву награду за поменути роман.

Недавно сам, пакујући неке књиге, сведочио разговору између два тинејџера.

- Брате, је л' си читао Странца?

- Ма то је онај лик што га боли курац за све.

Бољу рецензију поменуте књиге у животу нисам чуо.

Свашта можете да научите/чујете у књижари. За ове две године колико радим покупио сам брдо занимљивих информација које не поседује ни енциклопедија Британика. Рецимо, Шерлок Холмс је написао књиге о Шерлоку Холмсу, или, Хари Потер је нажврљао књиге о Хари Потеру! Муштерије су ме у ово убеђивале неких десет минута, али се нисам дао и поред оног светог правила "муштерија увек у праву"! Са друге стране, на прву сам бацио пешкир када ме је неки тип питао "Шта је скоро написао Кафка''?! Ти случајеви су симпатични, а посебно када се тражи препорука. "Друже, купујем књигу једној посебној особи, не знам шта воли да чита, али знам да слуша Лану Дел Реј''. Ајд сад, препоручи човеку књигу.

Здраво матори. Гледао сам филм "Горки месец'', и на крају филма је писало "Роман Полански''. Је л' имате ви ту "Полански'' књигу?

Додуше, много су лакше за решавање ситуације када код купца постоји дилема коју од две књиге да пазари. Мислим да ће ми доживотно остати урезан у сећање тренутак када батица у једној руци држи "Илуминати 666'' од Милана Видојевића, а у другој "Теорија завере ИИ'' од Дејана Лучића и питајући ме шта да одабере. Најисправнији могући одговор био би бурек са сиром у пекари преко пута, али јебига, немам толико слободе, ако ме разумете.

Знате шта посебно избаца из такта? Када дође нека особа и тражи одређени наслов, а нити зна име аутора или ауторке, нити зна издавачку кућу, нити годину издања, али зна да је корица књиге плаве боје.

У принципу, рад у књижари је чиста физикалија. Најбоље је оставити мозак на испашу пре почетка радног времена и покупити га након. Сређивање, затезање и препакивање књига је нешто што се ради свакодневно и то су све механички послови. Него, средиш тако полицу, напакујеш књиге по новим инструкцијама, а онда тек тако, из чиста мира, улети неколико родитељских парова у пет минута до пред крај радног времена са силном и многобројном децом, која попут гремлина ходају, трче, скачу и уз драње и галаму обарају и трсе све пред собом (понекад и на ролерима). Тад си сјебан као Леонардо Ди Каприо док су га испаљивали за Оскара јер опет мораш да одглумиш да то није ништа, како су то само деца, дајући родитељима један "ма нема проблема'' осмех, док у себи мрмљаш "јао клинци, запамтио сам вам фаце''.

Но, прође и то, испратиш једне, дођу други...

- Здраво матори. Гледао сам филм "Горки месец'', и на крају филма је писало "Роман Полански''. Је л' имате ви ту "Полански'' књигу?

- А??

Лик је имао преко два метра и одокативно око 120 кила. Мислим, сигурно сам бржи од њега ако ништа друго, али простор је толико узан, да не би ни у ком случају могао да му збришем. Зато сам ћутао. Док није изашао из књижаре. А онда сам почео да вриштим од смеха.

Мада, постоји једна далеко сјебанија прича од ове.

– Добро вече.

– Добро вече.

– Да ли имате (креће рукама да млатара показујући величину тог нечег што тражи) металне плинске боце??

– Господине (крећем да муцам, колегеница која је стајала поред мене почиње да се смеје и склања се у страну), али ово је књижара.

– Знам, знааам (тихо). Ја сам то и куповао у књижарама. Значи ви немате?

– Не. Ми немамо.

– Ех, штета... Довиђења.

– Довиђења.

Не знам где су прављени сви ти људи и шта је следеће. Акумулатор? Шофершајбна? Нуклеарно оружје?

Оно што са сигурношћу могу да вам кажем је да би сваки радник/ца у књижари након само месец дана посла желео макар на један дан да буде Бернард Блацк (Длан Моран) из серије Блацк Боокс. Не само да буде, већ и да има његову слободу понашања. И то није само због тога што он може да чита књиге док ради, поред тога што пије пиво и псује муштерије! Ако којим случајем нисте гледали ову серију, најсрдачније препоручујем, чисто да се мало смејете, а и да видите колико није лако људима који раде међу књигама.

П. С. Напомена: Никада, али никада, не улазите у било коју радњу/продавницу која пруже било какве услуге у 10 минута до пред крај радног времена - осим ако вам нису потребна контрацептивна средства. То је опростиво.

 

 

Извор ВИЦЕ

 

 

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.