Стево Грабовац: ВЕЧЕРЊЕ АПОКАЛИПСЕ

Вандредно је стање и никог није брига што је смак свијета одавно почео.

BUKA portal / 27. јул 2020

Foto: BUKA

 

Синоћ, стојећи на тераси, сасвим случајно, откривам пјесника Владимира Бурича. Бљесне пред мојим очима као муња на хоризонту. Управо. Док ваздух мирише на нову кишу. Скролао сам по мобителу, без неких великих очекивања и испред мене одједном се појавила та пјесма. Застао сам. Прочитао сам је. Помислио сам да ништа у наш живот не долази случајно.

Мој пријатељ је пјесник који се у слободно вријеме бави продајом књига. Зовем га док вјетар постаје све јачи и чини се да ништа неће спријечити нову олују. Каже ми да нема ниједне Буричеве књиге. Тешко је то наћи. Каже. Само, он је прави детектив за књиге. Ако је он не може пронаћи, онда не може нико. Каже ми: не брини, родићемо је ако треба.

Проналазим још неке преводе Буричевих пјесама на интернету. Склањам се у стан јер киша већ почиње озбиљно да пада и вјетар је набацује на терасу. Касније, одем до купатила и посматрам свој одраз у огледалу. Помислим: претварам се у свог оца. Ове дубоке боре које се све више уцртавају на моје лице, ови подочњаци који се гомилају. Кад је био мојих година, мој отац је био официр ЈНА и неостварени пјесник. Можда је и он некад стајао овако пред огледалом изненађен мапом пролазности која му се осликала на лицу. Он је тврдио да ће доћи вријеме кад ће поезију сви писати. Није то била његова тврдња, наравно, али говорио је да ће, кад се то деси, нестати и свијета. Јер, свијет не може поднијети толико лоше поезије. Једноставно ће се распасти. Па онда значи да само добри пјесници могу спасити свијет. Мој отац је тврдио да је Исус био пјесник.

Олуја је изненада стала. Као да се ништа није десило. Излазим на терасу. Ноћ је мирна. Из даљине до мене допиру звуци неке турбо фолк мелодије. Вјероватно из неке кафане. Остатак свијета спава скривен својом тишином. Улице су пусте. Удаљена свјетла трепере, привиђења из прошлости се мјешају са њима. Прошлост има боју ванилије.

Градом хара нека чудна болест, пристигла чак из Кине. Један од симптома је тај што сам престао да гледам вијести, да читам новине и све чешће избјегавам да слушам људе.

Вандредно је стање и никог није брига што је смак свијета одавно почео.

Стране.ба

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.