Стигла невјероватна понуда за Алуминиј од милијардера поријеклом из Вареша!

НУДИ 'ФОРМУЛУ ЗА СПАС'

BUKA portal / 06. новембар 2019

Иван Жилић, милијардер поријеклом из Вареша, а који тренутно живи у Луксембургу, послао је писмо намјере Влади Федерације БиХ у вези компаније Алуминиј, у којем наводи како "у кратком року намјерава преузети споменуту твртку, без обзира на цијену електричне енергије", пише Бљесак.инфо.


Како је у писму навео Жилић, "циљ стјецања свих дионица је средњорочно реструктурирање цијелог подузећа". Жилић је у писму навео како "у ту се сврху одмах могу добити средства из капитала".


"Количина расположивих средстава овиси о бонитету твртке. Првом траншом одмах је доступан износ од 520 милијуна еура који се не користи само за купњу дионица, већ и за обнову твртке. Сљедећих 200 милијуна еура предвиђено је за даљњу траншу како би се твртка у потпуности ослободила од дуга и учинила је прикладном за будућност", наводи Жилић у писму Влади Федерације БиХ.

 

pismo-aluminij-zilic

 

Понуде


Иначе, Жилић који је познат као, како се медијима више пута хвалио, најбогатији Хрват и највећи изумитељ, нудио је спас Уљанику, Петрокемији и Агрокору. Прије пет година, нудио је новац и за Хyпо банку, кошаркашки клуб Задар, тврдио да би могао спасити Грчку у јеку највеће финанцијске кризе. Жилић је дуго времена радио у Форду с којим се спорио око патента којег му Форд није хтио признати.


Иван Жилић рођен је у Босни и Херцеговини 1948. године, у мјесту Вареш, имао је четири брата и три сестре, објавио је својевремено Јутарњи лист у причи о овом човјеку. Отац му је у Краљевини Југославији био мајор у војсци, а након рата запослио се у жељезници. Обитељ је раније живјела у Коњицу па се преселила у Сарајево, након чега је дом пронашла у Варешу, гдје је Жилић и рођен. Тамо је завршио основну школу па занат за мотомеханичара, да би свој први посао пронашао у једној шпедитерској твртки. Но малена плаћа, рекао је једном, била је разлог да срећу одлучи пронаћи у Њемачкој.


У граду Коблензу запослио се код једног аутомеханичара, но плаћа му није била онолика колико је очекивао. Уписао је факултет стројарства у Кöлну. Дипломирао је као 30-годишњак и врло брзо пронашао посао у Форду, у тиму за планирање и припрему пројеката.


Проблем с кочницама


Након рада у тиму за планирање, прешао је у тим за реализацију пројеката, да би затим прешао у Фраунхофер институт у Стуттгарту. Ради се о огромној знанствено-истраживачкој организацији с више од 60 института размјештених по читавој Њемачкој, а Жилић је, како је о томе писано 2013. године у магазину Свијет Недјељног Јутарњег, био задужен за организацију и финанцирање развоја нових технологија за БМW, Мерцедес и Форд.


Жилић је тада објашњавао како се заправо сваке двије године селио по Фордовим творницама. Тако је дио каријере провео у Кöлну, Саарбрüцкену, Валенцији, Лондону, Генку. Жилић је имао прсте у рјешавању једног већег проблема у аутоиндустрији.

Наиме, држачи односно носачи кочница, блатобрана, дијелова мотора или хаубе раније су се за каросерију заваривали точкастим начином. А то је углавном доводило до тога да се у шупљинама између плочица носача и каросерије почела појављивати влага, а тиме и хрђа. Тај проблем јављао се и прије него што су нови аутомобили уопће били испоручени купцима. За то су знали само инжењери.


Свијећа


О том проблему Жилић је годинама слушао на разним конференцијама те га је након седам година одлучио сам ријешити. У разговору за Свијет присјетио се да је тада платио 15 тисућа марака једном доктору техничких знаности да му објасни у чему је проблем. Након тога је од једног познаника унајмио механичарску радионицу те стројеве и алате.


- Ту сам разрадио кохезивно спајање, заваривање без додатног материјала и то је био мој главни патент. А за такво рјешење инспирирала ме свијећа - испричао је тада.


Да би се свијећа залијепила на равну подлогу, на подлогу се прво накапао растаљени восак. Свијећа би се затим умочила у тај восак и стајала би усправно. Но врло лако та се свијећа могла извадити из воска.


- Но ако би се истодобно пламеном расталио и њен доњи дио па би се тек тада ставила на восак, спој би био много чвршћи и човјек би помоћу те свијеће могао дићи и десет пута већи терет - испричао је Жилић.


Патент


Тако је и он каросерију и носаче појединих дијелова аутомобила спајао - помоћу електричне струје мало је растопио дјелић каросерије и руб носача, који су након тога постали хомогени комад метала. Није више било шупљине нити корозије. Осим тога, тако заварен носач имао је већу носивост и без пуцања се могао савијати овисно о гибању каросерије аутомобила приликом вожње.


- Аутоиндустрија је мој изум одмах прихватила, наручио сам све потребне стројеве и затим их увео у производњу Форда, БМW-а и ВW-а - причао је Жилић, који је 1999. године добио и признање Форда за свој изум.


Жилић га је патентирао, а Форд је имао четири мјесеца да одлучи жели ли стећи права на тај изум. Према Жилићевој тврдњи, Форд је посљедњег дана рока у његов сандучић убацио изјаву којем одговара потврдно, но како за то није било никакве признанице, није било ни доказа да је аутомобилски див то учинио.


Тада је кренула Жилићева правна битка. Наиме, уштеда коју због патента има аутомобилска индустрија износила је 7,81 еуро по држачу. Жилић је тражио од Форда да му исплате накнаду, но како до тога није дошло, одлучио је своју финанцијску задовољштину затражити на суду.

 

(Бљесак.инфо


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.