Стиже нам бржи интернет, укида се роминг, биће јефтиније телефонирање, отварају се нова радна мјеста...

Девет милијарди ЕУРА за ово....

Elvir Padalović / 31. децембар 2018

Европска комисија и шест партнера са Западног Балкана заједно покрећу Дигиталну агенду за Западни Балкан.

Програм ове Агенде има за циљ подржати транзицију регије ка дигиталној економији и предности дигиталне трансформације за грађане, као што је бржи економски раст, више послова и боље услуге.

Дигитална агенда посебно је посвећена томе да се у земљама учесницама инвестира у широкопојасну повезаност, повећа степен сајбер безбједности, повјерења и дигитализације индустрије, унаприједи дигитална економија и друштво, те подржи истраживање и иновације.

Дигитална агенда базирана је на неформалном суммиту ЕУ-Западног Балкана од 17. маја 2018. у Софији, гдје су челници Европске уније и партнери западног Балкана посвећени јачању дигиталне повезаности у регији.

Комесарка ЕУ за дигиталну економију и дигитално друштво Марија Габријел изјавила је овом приликом како је дигитално по дефиницији безгранично и које с епрожима регијама и континентима.

"Циљ је да се осигура да грађани регије Западног Балкана у потпуности могу користити предности брзе и неизбјежне дигиталне трансформације. Опредјелјенје за Дигиталну агенду осигураће грађанима способност да одговаре захтјевима нове привреде, помоћи ће у модернизацији јавних управа, јачању безбједности рачунара, повећању повезаности и побољшању пословне климе" рекла је она.

Она је додала да ће у буджету ЕУ за дигитализацију бити намијењено девет милијарди евра. Главне области Дигиталне агенде за западни Балкан су смањење трошкова за роминг, широкопојасни интернет, развој е-влада, е-набавки, е-здравства и дигиталних вјештина, као и безбједност.

Комесарка ЕУ рекла је како ће роминг за земље западног Балкана бити укинут када оне уђу у ЕУ.

Према овој Агенди, челници ЕК и министри из шест партнерских земаља западног Балкана - Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Македонија и Србија - обавезале су се да ће између осталог улагати у  широкопојасну повезаност а добра дигитална инфраструктура кључна је за покретање широкопојасног приступа на западном Балкану.

Према оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ), 30 милиона ЕУРА помоћи ће бити доступни за имплементацију широкопојасне инфраструктуре у регији ради мобилизације стратешких улагања и потицања социоекономског раста.

Дигитална агенда за Западни Балкан подржаће изградњу капацитета у повјерењу и безбједности и дигитализацију индустрије на западном Балкану како би се осигурало да сви сектори имају користи од дигиталних иновација. Дигитална агенда ће подржати имплементацију е-Говернмент, е-Процуремент и еХеалтх алата и помоћи у повећању дигиталних вјештина међу грађанима.

Бојан Вуковић директор компаније ДВЦ која сарађује са бројним партнерима из регије и из ЕУ каже како је ова Агенда пријеко потребна.

„Веома је важно да институције и надлежни органи озбиљно и систематично приступе провођењу исте. Ради се о технолошком унапређењу свих сегмената привреде и јавне управе која ће утицати на значајно повећање продуктивности и смањење трошкова.Чињеница је да у БиХ имамо најскупље цијене услуга телеком оператера и интернет провајдера, веома лошу инфраструктуру и врло лоше организовану дигитализацију јавног сектора. Примјере попут Естоније или Ирске није вриједно помињати када је случај Босне и Херцеговине, али најмање што се може урадити је да се прати Словенија која је за само годину дана донијела 17 нових закона и правилнка који се тичу дигитализације јавног сектора и технолошког унапријеђења институционално подржаног“ наглашава наш саговорник.

Он истиче како су појмови као роминг, широкопојасни интернет, развој е-влада, е-набавки, е-здравства и дигиталних вјештина, као и безбједност су само мртво слово на папиру које се помене повремено с циљем добијања политичких поена.

Дигитализација и уопште дигитална трансформација друштва је процес који је присутан у свим развијеним економијама данашњице, и као такав намеће јасне трендове у развоју ИЦТ сектора, али снажно утиче и на све друге процесе у друштву, мијењајући им облик, убрзавајући их и доприносећи оптимизацији постојећих ресурса.


"Када се помене дигитализација на нивоу државе мени је још увијек пред очима дигитализација државних бирократских процедура а ту и поред тога што имамо систем, мислим да имамо простора за напредак", наглашава за БУКУ Дарко Булдиоски, интернет маркетинг консултант из АллWеб Цонференце из Македоније.

"Још увијек смо овисни о застрјелим процедурама, и чекањима, негдје гдје и постоје одређени системи, нису то свеобухватајућа рјешења"
наглашава.

Додаје како је Македонија још давно кренула добро да развија своју интернет инфраструктуру.

"За тако мало тржиште смо веома рано смо имали и дан данас имамо заиста солидно покривање браоадбенд конекцијама, а сада већ и 4Г." истиче он.

Када је ријеч о цијенама услуга сматра да су оне већ неко вријеме прихватљиве, једино гдје треба и може да се дјелује су цијене за мобилне податке у раомингу.

 

 

Александар Мастиловић, стручни савјетник у Кабинету Генералног директора РАК БиХ каже како је сувишно говорити о важности дигитализације за опште побољшање квалитета живота обичних грађана, односно имплементацији модерних сервиса усмјерених на грађане примјеном модерних технологија.

“Примјера ради, замислите погодности и уштеду времена која се постиже ако личне документе, нпр. “родни лист”, или документацију за отварање нове компаније можете “преузети”, из своје радне собе или канцеларије, без потребе да губите вријеме чекајући у редовима на више различитих локација у граду. Такође, изузетан је значај погодности које пружају сервиси паметних градова, као што је праћење јавног превоза у реалном времену или уштеде које локална самоуправа може постићи оптимизацијом истог, па та иста средства преусмјерити у уређење паркова или заштиту животне средине” истиче Мастиловић за БУКУ.

Дигитални простор је цивилизацијски искорак јер не познаје границе, спаја регије, континенте и доприноси развоју јединственог тржишног простора. У таквом амбијенту ствара се афирмативна клима која подстиче развој домаће ИЦТ индустрије, ал ии других грана привреде на директан или индиректан начин.

„Оно што нам се данас чини далеко, одједном постаје врло блиско и доступно, при томе првенствено мислим на свјетска тржишта“ каже стручни савјетник у Кабинету Генералног директора РАК БиХ.

Он истиче како су јасни бенефити имплементације овог процеса, и чврсто вјерује да у томе неће бити већих препрека. Дигитална трансформација није и не смије бити политичко питање.

„Лично се надам да ће ИЦТ индустрија овдје бити предводник приче и да ће државне институције у овом случају више бити подршка и сервис који служи да се обезбиједи законски и регулативни оквир, али да од њих искључиво тај процес неће зависити. Постоје неки природни процеси и природна мјеста гдје се то треба догодити. Надам се да ће се у овај процес снажније и ефикасније укључити и академска заједница, јер постоје значајни фондови ЕУ за истраживања у овој области у склопу ЕУ ХОРИЗОН 2020 програма, који је прије пар дана добио и своју надоградњу и проширење, а фокус је стављен управо на ову област“ наглашава Матиловић додајући како ће становници Балкана имати директне и индиректне користи од Дигиталне агенде.

„Прво, мислим да ће се промјенити структура радних мјеста и да ће у коначном доћи до повећања броја истих. Наравно, та радна мјеста ће бити таква да захтјевају ИТ образовање, али то су глобални трендови против којих се не можемо борити. Такође, простор за оптимизацију постојећих ресурса, како материјалних, финансијских тако и у времену, допринијеће бољој расподјели улагања и могућност да уштеђена средства преусмјеримо у друге области гдје постоји дефицит“  каже Мастиловић

Видљиве резултате није могуће постићи за годину, али пратећи програм Агенде, велика је вјероватноћа да би се значајни бенефити осјетили већ за 3 до 5 година и то на широком плану различитих области.

“Да би се овај процес у потпуности остварио, чврсто вјерујем да је неопходно едуковати шире становништво о чему се ради и шта се жели постићи. На тај начин се може створити платформа веће прихватљивости. У потпуности сам сигуран да постоји сасвим довољан број домаћих стручњака који су у стању да квалитетно и брзо изнесу овај процес до краја. За сада је само важно да они који доносе одлуке јасно кажу да БиХ иде у овај процес и да јасно презентујемо планове и очекивања. Нећемо дозволити да БиХ буде далека периферија дигиталног свијета” закључује Мастиловић за БУКУ.

Драган Варагић, Савјетник за пословну примјену интернета из Србије каже како серади о  значајном фонду средстава за практично све сегменте дигиталног развоја.

“Имлементација и средства по државама код овог плана зависе од начина како ће се интернационално повезати различити тимови у конзорцијуме - колико интернационалних тимова и за које државе. Следеће је ко ће се тачно све пријавити и са каквим пројектима - од тога зависи колико ће ове пројекте осетити грађани више или мање. Што је више структурних пројеката - мање се директно осети бенефит пројекта.” Истиче наш саговорник.

Варагић каже да оно што ће се осјетити јесте боља распрострањеност и брзина интеннет приступа.

„У зависности од агилности држава зависиће колико ће осетити предности е-управе. Нпр. у Србији је то значајан приоритет, па се већ виде значајни помаци - скоро су све комуникације грађана са Државом дигитализоване, иако још има проблема“ истиче Варагић

Ипак, он истиче како су најважнији сегмент овог плана различите едукације, и питање је колико ће се значајних сегмената покрити на такав начин да за резултат већи број грађана искористи предности које доноси дигитално друштво и економија.

“Мој је савет да сви они који имају добре идеје шта би се могло на свим овим пољима урадити а да има снажан ефекат на друштво - паре нису проблем, има их... Требало би добро да се распитају на који начин функционишу начини доласка до средстава за пројекте. То функционише по принципу удруживања већег броја појединаца и компанија у конзорцијуме, где су носиоци компаније које често раде ове пројекте - имају добре референце на овим пројектима. Значи, ако имате идеје, пронађите компаније које већ раде за ЕУ на сличним пројектима, и повежите се с њима. Такве компаније траже такве појединце и друге компаније. Оне немају идеје, већ имају методологију рада која се тражи” Драган Варагић, Савјетник за пословну примјену интернета из Србије

Како је речено на промовисању Дигиталне агенде у Софији, она ће помоћи поставити националне истраживачке објекте и развити стате-оф-арт е-инфраструктуре на западном Балкану те ће их интегрисати у настајању дигиталног европског истраживачког подручја. Овај напор донијеће свјетску обуку за нову генерацију истраживача и инжењера и промовисаће интердисциплинарну сарадњу широм Европе.

 

 


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.