Струка о иницијативи СНСД-а: Доживотна робија је гора од смртне казне, то је одмазда

Треба ли се увести казна доживотног затвора?

Tatjana Čalić / 23. мај 2019

 

Предсједник Клуба заступника СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић упутио је иницијативу влади РС да у Казнени законик РС уђе казна доживотног затвора, по угледу на Србију.


чекујемо да се током припреме измјена Казненог законика усвоје наше иницијативе и да они који окрутно убију дијете, силују, убију трудницу и немоћну особу немају никада више могућност да то дјело и понове", изјавио  је Жунић. 


Према постојећем Кривичном законику РС, за најтежа кривична дјела и најтеже облике тешких кривичних дјела учињених умишљајно може се прописати казна дуготрајног затвора у трајању од двадесет и пет до четрдесет и пет година. 
Обзиром да судови у РС нису склони изрицању најстроже затворске казне интересовало нас је мишљење струке о овој иницијативи, те да ли је, по њима, за ефикасност у спречавању најтежих кривични дјела кључна дужина казне или је рјешење у самим пресудама и њиховом провођењу.


Владо Адамовић,  адвокат и бивши судија Суда Босне и Херцеговине, изражава сумњу да је ријеч о популистичком потезу, који нема апсолутно никаквог смисла, обзиром да поступак ресоцијализације и рехабилитације не долази у обзир, чиме се  губи сврха кажњавања.  


У кажњавању је врло важно да се постигне општа превенција, односно да се утиче да се не чине кривична дјела, и индивидуална - да  онај који је починио кривично дјело, схвати какво је дјело починио, да се његово понашање поправи и да буде враћен у друштво. Сасвим је друга прича о висини максималне казне, она је од земље до земље различита, негдје је максимална казна 20 година, негдје 40 или 50 година.  Али преовладавајуће мишљење струке у свијету је да је доживотна казна затвора заправо гора од смртне казне, јер онемогућавање  рехабилитације, у основи, негира саму казну, а то је онда одмазда”, рекао је за Буку Адамовић. 


И Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права, по струци правник, сматра да се превише ослушкује јавност и оно што се тренутно дешава у Србији. Нико се до сада, каже, није сјетио да крене са иницијативом да се казном доживотног затвора казне најсвирепији злочини и чекало се да законске измјене прођу у Србији, да се ослушне утисак јавности и да се онда крене са том иницијативом и у Српској.

 

Међутим, овдје се крије и једна велика замка, а то је да се казна доживотног затвора у измјенама закона лоше и уопштено дефинише, као што се то покушало скоро урадити са другим законским измјенама, те да се њена примјена прошири и на још нека дјела, а не само да се односи на силоватеље и убице дјеце. Тако постоји опасност да се ова казна уведе и и за друга кривична дјела, која нпр. сметају одређеним интересним групама, што би било веома лоше по саму правичност и функцију кривичних санкција. У том смислу, уколико дође до те иницијативе, мора се пазити како ће она бити формулисана и на који начин би евентуално казна била прописана, да ли би постојала могућност условног отпуста и слично”, мишљења је Лучка.

 

Контактирали смо и Иванку Марковић, професорицу  бањалучког Правног факултета, која за БУКУ каже да се проблем криминалитета не рјешава само прописивањем одређених санкција, па тако ни казне доживотног затвора, већ првенствено њиховом примјеном. 


Поред тога, истиче да је БиХ потписала Римски статут који предвиђа казну доживотног затвора, те се може поставити питање шта би се десило када би неко лице било упућено у БиХ на издржавање те казне.  Најзад, наглашава, о свим аргументима који су за или против увођења ове казне мора се изјаснити струка, а политичари могу изнијети свој став о овом питању. 

 


Мислим да нам је свима јасно да прописивањем кривичних санкција, без њихове адекватне примјене, нећемо постићи жељени ефекат. Казнена политика законодавца се  разликује од казнене политике судова и то тако што судови најчешће изричу казне затвора које су ближе минимуму прописане казне затвора или су негдје на половини мјере прописане казне затвора, а веома ријетко се изречена казна затвора приближава посебном максимуму. Пооштравање казнене политике судова за тешка кривична дјела може се постићи  подизањем посебног минимума казне затвора и онемогућавањем ублажавања казне за нека дјела, као што је то учињено Кривичним закоником Републике Српске за кривично дјело Обљуба са дјететом млађим од петнаест година. Извршавање казне затвора, давање условног отпуста итд. све су то питања која утичу на ефикасност казнене политике, много више него прописане казне”, појаснила је наша саговорница.


Професорицу смо питали и да ли има сазнања колико се често у РС изриче најдужа затворска казна и када је посљедња изречена. Марковић каже нема тачне податке о броју и висини изречених казни дуготрајног затвора, али се не сјећа да је у скорије вријеме чула или прочитала да је таква казна изречена од стране судова у Републици Српској.

 

Данас се о овом питању огласио и министар правде Републике Српске Антон Касиповић. Он је за Срну изјавио да ће приликом израде измјена и допуна Кривичног законика у Српској бити размотрена рјешења из законика који је усвојила Србија и да је став Владе Српске да додатно буду пооштрене санкције за најтежа кривична дјела, али да ће се све радити уз мишљење стручњака.


"У Министарству правде Републике Српске смо са великом пажњом пратили припреме за промјену кривичног законодавства у Србији, јер приликом израде нашег Кривичног законика водимо рачуна о упоредном законодавствима у земљама у окружења", рекао је Касиповић, коментаришући усвајање измјена Кривичног законика у Скупштини Србије.  


"ТИЈАНИН ЗАКОН"
Подсјетимо, измјенама Казненог закона Србије уведена је доживотна казна затвора за тешко убиство, силовање, те обљубу над дјететом, трудницом и немоћним лицем. 
Доживотна казна проширена је и на сва друга кривична дела за која је према важећем закону предвиђена казна од 30 до 40 година затвора. Та дјела су убиства представника највиших државних органа, тешка дјела против уставног уређења и безбједности Србије, удруживање ради вршења кривичних дјела, геноцид, злочин против човјечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, тероризам...
 
Предвиђено је да осуђеник на доживотни затвор може условно да се отпусти након издржаних 27 година затвора.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.