Građani Srbije na referendumu 16.1. odlučuju da li su za promjene Ustava koje se tiču reforme pravosuđa. Set izmjena trebalo bi da smanji uticaj politike na nosioce sudskih i tužilačkih funkcija, te veći stepen nezavisnosti prilikom njihovog izbora.
Dio struke i dio opozicije smatra da izmjene nisu dobre ili dovoljne, neki na referendum gledaju kao na test pred izbore, ali glasnih protivnika referenduma nema.
O referendumu, reformi pravosuđa, kritikama na predložene izmjene za BUKU govori profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije Vladan Petrov.
BUKA: Za nekoliko dana u Srbiji se održava referendum o reformi pravosuđa. Šta će građani primjetiti da se promijenilo ukoliko budu usvojene izmjene Ustava?
Ako građani potvrde akt o promeni Ustava na referendumu 16. januara biće postavljen pravni temelj za reformu pravosuđa o kojoj se govori od uvođenja višestranačja u Srbiji. Biće stvoreni uslovi da se, kao u svim evropski uređenim pravnim državama, pravosuđe učini dovoljno nezavisnim od politike. To bi bio početak puta ka ostvarenju istinske vladavine prava, koja podrazumeva da sudska zaštita prava građana bude delotvorna i jednaka za sve. Dakle, ne treba zavaravati građane. 17. januara, odnosno kad budu utvrđeni konačni rezultati referenduma, neće biti neposredne i trenutne promene, ali će biti napravljen prvi i nužan korak u stvaranju pravnog ambijenta u kojem će pravda biti izricana po meri ustava i zakona, a ne prolaznih političara ili finansijskih moćnika.
BUKA: Bili ste član Radne grupe za izradu amandmana, jesu li ponuđena rješenja dovoljno dobra?
Iako sam kao rukovodilac čitavog „projekta“ verovatno subjektivan, ubeđen sam da smo građanima Srbije ponudili ustavno uređenje pravosuđa koje je mnogo bolje od aktuelnog. Vodili smo računa o uporednopravnim rešenjima, standardima Venecijanske komisije i kritikama domaće ustavnopravno nauke upućenim aktuelnom Ustavu. Ipak, garant uspeha ovih ustavnih rešenja je prevashodno kompromis koji je postignut između struke i politike. Iza ovih rešenja stoje glavne strukovne organizacije sudija i tužilaca, što ranije nije bio slučaj. Zbog toga je i „propao“ raniji amandmanski pokušaj iako je Srbija i 2018. dobila „zeleno svetlo“ Venecijanske komisije
BUKA: Jednom ste kazali da aktuelne odredbe Ustava ne omogućavaju u dovoljnoj mjeri depolitiaciju pravosuđa, kako biste onda ocijenili sadašnje pravosuđe u Srbiji?
Nisam samo ja rekao da aktuelne ustavne odredbe ne omogućavaju depolitizaciju pravosuđa. To je bila opšta i jednoglasna ocena domaće ustavnopravne nauke i Venecijanske komisije, data odmah po donošenju Ustava 2006. Ne treba biti veliki znalac pa zaključiti da je politika sveprisutna u aktuelnim ustavnim rešenjima. Na primer, ne garantuje se stalnost sudijske funkcije, nego postoji tzv. probni mandat sudija koji se dobija izborom u Narodnoj skupštini; razlozi za razrešenje sudija propisani su zakonom umesto Ustavom; svi članovi Visokog saveta sudstva, uključujući i sudije, biraju se u Narodnoj skupštini itd. Što se tiče aktuelne situacije u pravosuđu, ona je takva da iziskuje temeljnu reformu, između ostalog i da bi se definitivno otklonile sve negativne posledice brutalne političke lustracije sudija izvršene tzv. opštim reizborom sudija 2009. godine. Ta reforma nije moguća ukoliko se pravosuđe, da upotrebim aktuelni rečnik, ne „imunizuje“ od uticaja politike i svakog drugog neprimerenog uticaja. Da je naša pravna i politička kultura nalik onoj koja postoji u Nemačkoj, verovatno da ne bi bilo potrebe za ovakvom „imunizacijom“. Ovako, sudstvo kao stručna, a ne politička grana vlasti, mora svoje izvorište imati čisto u struci. Tu struku oličavaće novi Visoki savet sudstva sastavljen od sudija koje biraju sudije, predsednika Vrhovnog suda i istaknutih pravnika, nestranačkih ličnosti, koje će i dalje birati Skupština.
BUKA: Kako referendum može uticati i na dužinu sudskih postupaka, to se nekako predstavlja kao benefit ako referendum bude uspješan?
Kao što sam već rekao, potvrda promene Ustava na referendumu stvoriće pravni osnov za donošenje kvalitetnih zakona o pravosuđu. To se očekuje u narednih godinu dana, a potom i uspostavljanje novog sistema pravosuđa. Sa izborom novih sudija po novom sistemu, i uspostavljanjem sistema pravne, a ne kvazi-političke odgovornosti sudija, stvoriće se novo pravosuđe, daleko nezavisnije, efikasnije i odgovornije. U takvom institucionalnom ambijentu, sudski sporovi rešavaće se po zakonu i brže. Ipak, ne treba gajiti iluzije da će se uvek suditi u razumnom roku. Ne treba obmanjivati građane. Mnogo zavisi i od nove pravne kulture koja će se razvijati na ovim temeljnim pravnim reformama. Nestručan i spor sudija u takvom sistemu postaće izuzetak. Trajaće to, ali mora da se počne. Ne sme biti više odlaganja.
BUKA: Zašto svaki građanin treba izaći na referendum?
Građani treba da izađu na referendum u što većem broju iz dva ključna razloga. Prvo, treba da pokažu da Srbija ima demokratski potencijal i kapacitet. Građani odlučuju o promeni Ustava, a ne stranke i političari. Oni su nosioci najviše vlasti. Demokratska moć je u njihovim rukama. Drugo, predložene ustavne promene otvaraju vrata ka modernom, nezavisnom pravosuđu, onom koje će bolje i efikasnije štititi prava građana. Takvo pravosuđe obezbediće veću pravnu sigurnost, a pravna sigurnost će posledično uticati i na bolji život građana, ne samo u pravno-političkom nego i u ekonomskom smislu.
BUKA: Šta će se desiti ako građani ne izglasaju reformu pravosuđa na referendumu?
Ja zaista ne verujem da se to može desiti. Verujem u građane Srbije. Verujem u njihovu želju da dobiju bolje pravosuđe. Dakle, ubeđen sam da će na referendumu opcija „da“ dobiti veliku većinu glasova. Ako se desi neko čudo, pa ove ustavne reforme ne dobiju narodnu potvrdu, neće se desiti ništa. To ništa, u stvari, značiće da će srpsko pravosuđe ostati bremenito brojnim problemima još dugi niz godina. Da se nećemo maći sa „mrtve tačke“. Još jednom ponavljam. To nije opcija. Neargumentovane i neplodne kritike ovih ustavnih amandmana dodatno me uveravaju da će Srbija za koji dan dobiti novi, evropski moderan i nacionalno primeren ustavni okvir pravosuđa.
BUKA: Neke bivše sudije pozivaju na glasanje protiv promjena Ustava. Kažu da izmjene Ustava sadrže poluge političkog uticaja na pravosudne organe, a naročito na javna tužilaštva. Kako Vi komentarišete ovakva viđenja?
Kritičari bilo da su političari bilo da su, kako vi kažete neke bivše sudije, ne čitaju tekst ustavnih amandmana. Znate, svojevremeno je jedan britanski lord rekao za britanski nepisani ustav: „Dao bih dobru nagradu onom koji mi donese primerak britanskog ustava“. Iako nisam britanski lord, a Srbija nije Velika Britanija, i ja bih bio spreman da dam dobru nagradu onima koji pokažu gde su to ostali institucionalni izvori politizacije u ovim amandmanima pogotovo kad je reč o sudstvu. Javno tužilaštvo je nešto drugo i ono ne može, bar za sada, biti sasvim nezavisno od političke vlasti. Žao mi je pojedinih kolega profesora i stručnjaka koji se iscrpljuju u ispraznim kritikama predloženih rešenja. Ima tu i sujete, ličnog interesa, politikanstva, ali i nesposobnosti da se na važne promene gleda sa pozitivne strane. To je, međutim, njihov problem. Takvim kritikama samo će doprineti da pobeda opcije „da“ na referendumu bude ubedljivija. Sudska vlast mora biti stručna vlast. To je ono što predloženi amandmani, bar kad je reč o ustavnom nivou, obezbeđuju.
