Судија Уставног суда Србије Владан Петров за БУКУ: Судска власт мора бити стручна власт

BUKA / 14. јануар 2022

Грађани Србије на референдуму 16.1. одлучују да ли су за промјене Устава које се тичу реформе правосуђа. Сет измјена требало би да смањи утицај политике на носиоце судских и тужилачких функција, те већи степен независности приликом њиховог избора.

Дио струке и дио опозиције сматра да измјене нису добре или довољне, неки на референдум гледају као на тест пред изборе, али гласних противника референдума нема.

О референдуму, реформи правосуђа, критикама на предложене измјене за БУКУ говори професор Правног факултета у Београду, судија Уставног суда и члан Венецијанске комисије Владан Петров.

БУКА: За неколико дана у Србији се одржава референдум о реформи правосуђа. Шта ће грађани примјетити да се промијенило уколико буду усвојене измјене Устава?

Ако грађани потврде акт о промени Устава на референдуму 16. јануара биће постављен правни темељ за реформу правосуђа о којој се говори од увођења вишестраначја у Србији. Биће створени услови да се, као у свим европски уређеним правним државама, правосуђе учини довољно независним од политике. То би био почетак пута ка остварењу истинске владавине права, која подразумева да судска заштита права грађана буде делотворна и једнака за све. Дакле, не треба заваравати грађане. 17. јануара, односно кад буду утврђени коначни резултати референдума, неће бити непосредне и тренутне промене, али ће бити направљен први и нужан корак у стварању правног амбијента у којем ће правда бити изрицана по мери устава и закона, а не пролазних политичара или финансијских моћника.

БУКА: Били сте члан Радне групе за израду амандмана, јесу ли понуђена рјешења довољно добра?

 

Иако сам као руководилац читавог „пројекта“ вероватно субјективан, убеђен сам да смо грађанима Србије понудили уставно уређење правосуђа које је много боље од актуелног. Водили смо рачуна о упоредноправним решењима, стандардима Венецијанске комисије и критикама домаће уставноправно науке упућеним актуелном Уставу. Ипак, гарант успеха ових уставних решења је превасходно компромис који је постигнут између струке и политике. Иза ових решења стоје главне струковне организације судија и тужилаца, што раније није био случај. Због тога је и „пропао“ ранији амандмански покушај иако је Србија и 2018. добила „зелено светло“ Венецијанске комисије

БУКА: Једном сте казали да актуелне одредбе Устава не омогућавају у довољној мјери деполитиацију правосуђа, како бисте онда оцијенили садашње правосуђе у Србији?

Нисам само ја рекао да актуелне уставне одредбе не омогућавају деполитизацију правосуђа. То је била општа и једногласна оцена домаће уставноправне науке и Венецијанске комисије, дата одмах по доношењу Устава 2006. Не треба бити велики зналац па закључити да је политика свеприсутна у актуелним уставним решењима. На пример, не гарантује се сталност судијске функције, него постоји тзв. пробни мандат судија који се добија избором у Народној скупштини; разлози за разрешење судија прописани су законом уместо Уставом; сви чланови Високог савета судства, укључујући и судије, бирају се у Народној скупштини итд. Што се тиче актуелне ситуације у правосуђу, она је таква да изискује темељну реформу, између осталог и да би се дефинитивно отклониле све негативне последице бруталне политичке лустрације судија извршене тзв. општим реизбором судија 2009. године. Та реформа није могућа уколико се правосуђе, да употребим актуелни речник, не „имунизује“ од утицаја политике и сваког другог непримереног утицаја. Да је наша правна и политичка култура налик оној која постоји у Немачкој, вероватно да не би било потребе за оваквом „имунизацијом“. Овако, судство као стручна, а не политичка грана власти, мора своје извориште имати чисто у струци. Ту струку оличаваће нови Високи савет судства састављен од судија које бирају судије, председника Врховног суда и истакнутих правника, нестраначких личности, које ће и даље бирати Скупштина.

БУКА: Како референдум може утицати и на дужину судских поступака, то се некако представља као бенефит ако референдум буде успјешан?

Као што сам већ рекао, потврда промене Устава на референдуму створиће правни основ за доношење квалитетних закона о правосуђу. То се очекује у наредних годину дана, а потом и успостављање новог система правосуђа. Са избором нових судија по новом систему, и успостављањем система правне, а не квази-политичке одговорности судија, створиће се ново правосуђе, далеко независније, ефикасније и одговорније. У таквом институционалном амбијенту, судски спорови решаваће се по закону и брже. Ипак, не треба гајити илузије да ће се увек судити у разумном року. Не треба обмањивати грађане. Много зависи и од нове правне културе која ће се развијати на овим темељним правним реформама. Нестручан и спор судија у таквом систему постаће изузетак. Трајаће то, али мора да се почне. Не сме бити више одлагања.

БУКА: Зашто сваки грађанин треба изаћи на референдум?

Грађани треба да изађу на референдум у што већем броју из два кључна разлога. Прво, треба да покажу да Србија има демократски потенцијал и капацитет. Грађани одлучују о промени Устава, а не странке и политичари. Они су носиоци највише власти. Демократска моћ је у њиховим рукама. Друго, предложене уставне промене отварају врата ка модерном, независном правосуђу, оном које ће боље и ефикасније штитити права грађана. Такво правосуђе обезбедиће већу правну сигурност, а правна сигурност ће последично утицати и на бољи живот грађана, не само у правно-политичком него и у економском смислу.

БУКА: Шта ће се десити ако грађани не изгласају реформу правосуђа на референдуму?

Ја заиста не верујем да се то може десити. Верујем у грађане Србије. Верујем у њихову жељу да добију боље правосуђе. Дакле, убеђен сам да ће на референдуму опција „да“ добити велику већину гласова. Ако се деси неко чудо, па ове уставне реформе не добију народну потврду, неће се десити ништа. То ништа, у ствари, значиће да ће српско правосуђе остати бременито бројним проблемима још дуги низ година. Да се нећемо маћи са „мртве тачке“. Још једном понављам. То није опција. Неаргументоване и неплодне критике ових уставних амандмана додатно ме уверавају да ће Србија за који дан добити нови, европски модеран и национално примерен уставни оквир правосуђа.

БУКА: Неке бивше судије позивају на гласање против промјена Устава. Кажу да измјене Устава садрже полуге политичког утицаја на правосудне органе, а нарочито на јавна тужилаштва. Како Ви коментаришете оваква виђења?

Критичари било да су политичари било да су, како ви кажете неке бивше судије, не читају текст уставних амандмана. Знате, својевремено је један британски лорд рекао за британски неписани устав: „Дао бих добру награду оном који ми донесе примерак британског устава“. Иако нисам британски лорд, а Србија није Велика Британија, и ја бих био спреман да дам добру награду онима који покажу где су то остали институционални извори политизације у овим амандманима поготово кад је реч о судству. Јавно тужилаштво је нешто друго и оно не може, бар за сада, бити сасвим независно од политичке власти. Жао ми је појединих колега професора и стручњака који се исцрпљују у испразним критикама предложених решења. Има ту и сујете, личног интереса, политиканства, али и неспособности да се на важне промене гледа са позитивне стране. То је, међутим, њихов проблем. Таквим критикама само ће допринети да победа опције „да“ на референдуму буде убедљивија. Судска власт мора бити стручна власт. То је оно што предложени амандмани, бар кад је реч о уставном нивоу, обезбеђују.

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.