Супружници узгајају необично и ријетко воће, пчеле и овце

Педесетпетогишњи супружници Предраг и Марина Јанковић опредијели су се да на свом имању на Сокоцу засаде 15 врста бобичастог воћа и да на имању у селу Крније у близини Сокоца, брину о 90 пчелињих друштава и десетак романовских оваца

Srna / 06. август 2019

 

Марина је, како каже, у пчеларство ушла научивши од оца пчелара о одржавању друштава, а потом се "ухватила литературе" и читала по три пута једну тему, да би коначно постала успјешан самосталан пчелар.

"У том послу сам из чисте љубави и ако данас не завирим у кошницу, ја сам болесна", истакла је Јанковићева.

Почела је прије двадесетак година са шест-седам кошница и ројева које је добила од оца и стрица, а данас проводи дане пратећи рад друштава у необично изграђеном пчелињаку какав се, каже, ријетко може наћи на ширем подручју Романије.

"Посљедње три године приноси у пчелињацима су слабији па у просјеку добијемо до 500 килограма меда, али смо прије седам годна 'изврцали' тону меда и очекујемо се да ће бити још таквих медоносних година", нада се Јанковићева.

Никада није, каже, доживјела да мед остане непродат, јер ко купи једанпут њен производ, долази опет.

Она је почела да се интензивније бави пчеларством, након што је проглашена вишком у бившој Служби друштвеног књиговодства (СДК) у Филијали Соколац, јер је требало од нечега наставити живот и школовање троје дјеце.

Јанковићева истиче да се, осим пчеларством, почела бавити и воћарством, помажући мужу који се опредијелио за засаде здравог и необичног бобичастог воћа.

Глава породице Предраг истиче да су у "празном ходу" након рада око пчелињака заједно почели са засадима ароније, а потом купине и малине, да би имали "здраво воће" на дохват руке, али се посао некако сам проширио.

Данас се Јанковићи хвале добрим родом купине без бодљи, сибирске, монголске и америчке боровнице и да имају 50 засада питомог љешника који се састоји од три најбоље врсте познате међу узгајивачима.

Посебно истичу да имају засаде тибетанског годжија, велике љековите моћи и јосте, која се сматра воћем будућности.

"На 200 метара квадратних у близини породичне куће на Сокоцу имамо 15 врста атрактивног воћа, од ког производимо сокове, домаћа вина, ракије и ликере", каже Предраг Јанковић.

Он тврди да су на наговор пријатеља који су били одушевљени њиховом медовачом, воћним винима од купине и ароније, те разним соковима и воћним ликерима почели производњу тих производа и за друге купце и тако проширили посао.

"Не можемо се обогатити, али за сада живимо од тога и школујемо дјецу", каже Јанковић.

Иако раније није живио на селу, посљедњих двадесетак година најрадије проводи вријеме на породичном имању у селу Крније, гдје је уз пчеле и воће, почео са узгојем оваца романовске расе.

За ову висококвалитену расу се опредијелио јер је, каже, "руска царица", како називају ове овце, најплоднија раса, отпорна на лоше временске услове и даје месо без холестерола, тражено на тржишту.

Он ускоро очекује друго годишње јагњење оваца и тврди да од десет добро храњених грла годишње може добити и до 50 јагњади.

"Живот са природом је побједа над свим негативним дешавањима у заједници", препоручује Јанковић.

Он је мишљења да су све приче о савременим видовима опуштања само преузимање страног начина живота и туђих култура.

Предрага радује што је његово воће и храна и лијек, што засади на његовом имању доносе веома тражене и скупе плодове и што су њихова вина, сокови и ликери "чиста органска производња" којом се данас ријетки могу похвалити.

Породица Јанковић планира проширити стадо романовске овце, набавити саднице монголске трешње и повећати засад јосте, бобичастог воћа које има особине црне рибизле и бијелог огрозда, дуже вријеме познатог као најздравија биљка на свијету.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.