Све почиње од вас: Ускоро ћете добијати новце за замјену прозора и нове кровове

Знате ли да све може бити пуно јефтиније?

Elvir Padalović / 30. јун 2018

 Земље западног Балкана имају огроман потенцијал да искористе већу искористивост мјера за обновљиве изворе енергије и енергетску учинковитост. 

 

Јуна 2012. године Управни одбор Оквирног инвестиционог оквира за Западни Балкан (БИФ) одобрио је ЕБРД-у грант од 23,35 милијуна еура за успоставу Регионалног програма енергетске ефикасности за Западни Балкан. БИФ је заједничка иницијатива Европске комисије заједно с партнерским међународним финансијским институцијама (ЦЕБ, ЕБРД и ЕИБ) и билатералним донаторима који уједињују средства за додјелу средстава како би се искористили кредити за финансирање приоритетне инфраструктуре и социоекономског развоја на Западном Балкану.

 

Нови РЕЕП за Западни Балкан жели имати користи од претходних искустава с одрживим енергетским објектима (СЕФФс) реплицирањем модела како би најбоље подржао земље учеснице да остваре своје одрживе енергетске циљеве како су наведене у својим НЕЕАП-овима. РЕЕП се тако израђује од три комплементарна "прозора".

 

Прозор 1 се назива прозор "дијалога о политикама и припреми пројеката". Укупно је 6 милиона еура за техничку помоћ издвојено за овај прозор, који ће олакшати интензиван политички дијалог с властима у регији и подржати јавне власти за припрему ЕСЦО пројеката енергетске ефикасности. Рад настоји успоставити регулаторне оквире и надвладати тржишне баријере које ће катализирати улагања у енергетску учинковитост и омогућити настанак тржишта енергетских услуга (ЕСЦО). Подијељена је на два тематска подручја: подршка ЕСЦО-а и општи дијалог о политикама.

 

Прозор 2 је прозор објекта кредитне линије (еБСЕФФ ИИ). Овај прозор рада састоји се од оквира кредитне линије од 92 милиона еура. Кредитне линије ће се проширити на локалне финансијске институције за позајмљивање на мање енергетске пројекте и пројекте обновљиве енергије. Финансије су доступне јавним институцијама и приватницима. БИФ осигурава финансијску подршку за техничку помоћ и потицаје за улагања.

 

Прозор 3 је прозор с изравним финансирањем објекта (еБСЕДФФ). ЕБРД је додијелио укупно 50 милиона еура за надопуњавање еБСЕДФФ финансирања. То је уложено иу обновљиве изворе енергије средњег степена и побољшања енергетске ефикасности у индустријским преддузећима. Надаље, објект намјерава осигурати финансирање ЕСЦО пројеката. БИФ осигурава финансијску подршку за техничку помоћ и потицаје за улагања.

 

Регионални програм енергетске ефикасности (РЕЕП) има за циљ ослободити потенцијал кроз комбинацију инструмената финансирања, техничке помоћи и политике подршке за стварање одрживог тржишта за енергетску ефикасност на западном Балкану. Циљане земље су Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Косово, Црна Гора и Србија.

 

РЕЕП подржава улагања у енергетску ефикасност у приватном и јавном сектору - те потиче јавни сектор да преузме водећу улогу, како је то предвиђено Националним плановима дјеловања за енергетску ефикасност (НЕЕАП), који су развијени као дио процеса енергетске заједнице.

 

Захваљујући фондовима ЕУ биће олакшана замјена прозора и врата, куповина нових котлова за станове или куће, као и улагања у технологије за штедњу енергије.

 

Ова могућност је осигурана почетком апруила ове године кроз Регионални програм за енергетску ефикасност за Западни Балкан (РЕЕП Плус) који финансира ЕУ, а захваљујући успостављању Програма финансирања зелене економије (ГЕФФ) Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) чија је укупна вриједност за регију 85 милиона еура.

 

Овом иницијативом комбинују се кредитне линије и грантови ЕУ за подршку таквим инвестицијама, помаже се економски раст, повећава енергетска сигурност и смањују емисије. Могућности у оквиру програма РЕЕП Плус и ГЕФФ представљене су 10. априла у Сарајеву поводом покретања нове кредитне линије са финансијском институцијом ‘Партнер микрокредитна фондација’ која је приступила програму након што су то учиниле Уницредит банка Мостар, Уницредит банка Бања Лука и Спаркассе банка.

 

Андреа Вера, шеф Одјела операција за економски развој, инфраструктуру и природне ресурсе при Делегацији ЕУ у Босни и Херцеговини, нагласио је обим подршке ЕУ у промоцији зелених технологија и улагања у одрживу енергетску ефикасност у стамбеном сектору у Босни и Херцеговини и регији.

 

“Кроз Регионални програм за енергетску ефикасност (РЕЕП Плус) ЕУ је обезбиједила 30 милиона еура за цијели Западни Балкан. Ово показује нашу преданост пружању подршке БиХ и другим земљама у регији да озелене своје економије кроз улагања у штедњу енергије и нове технологије. Захваљујући намјенском пакету за инвестицијске потицаје и кроз подршку у оквиру техничке помоћи, допринос ЕУ за ЕБРД-ов Програм финансирања зелене економије за стамбени сектор помоћи ће у обебјеђивању кредита у вриједности од 85 милиона еура за енергетску ефикасност у регији. Само у Босни и Херцеговини средства од 22 милиона еура су већ намијењена за четири партнерске институције, заједно са додатних 4,5 милиона еура из грант фондова ЕУ кроз Програм РЕЕП Плус”, рекао је Вера.

 

Ови кредити, заједно са грантовима ЕУ биће намијењени за финансирање мјера енергетске ефикасности као што су: топлотна изолација објеката, замјена прозора и врата, куповина котлова на пелет и биомасу, соларни колектори, фотонапонски панели, топлотне пумпе, економска расвјета и друге мере које доносе штедњу и удобност крајњим корисницима.

 

Ефикасно кориштење енергије подразумијева примјену енергетски ефикасних материјала, уређаја, система и технологија који су доступни на тржишту, с циљем смањења утрошка енергије уз постизање истог ефекта (топлинског, расхладног, расвјете, процеса кухања, прања...). 

 

Начин на који трошимо енергију има директан и индиректан утицај на животну средину и климатске промјене кроз емисије стакленичких плинова који настају услијед изгарања фосилних горива у нашим котловима, пећима те у термоелектранама.

 

Зашто је  битно улагати у енергетску ефикасност?

 

Гаррет Танкосић - Келл директор Фондације "Мрежа за промјене Југоисточне Европе каже како је улагање у енергетску ефикасност начин број 1 за смањење рачуна за енергију код грађана, смањење енергетског сиромаштва и смањење потражње за прљавим угљенокопима који прљају околину, па поздрављамо ЕУ у успостави тог фонда. 

 

"Оно што недостаје је политичка воља и Наше отворено питање је зашто наши политички лидери нису мотивисани да снажно промовишу и потичу нешто што ће смањити енергетско сиромаштво за старије и једнородитељске породице те нешто што ће помагати људима имају топлу кућу с јефтинијим рачунима и и нешто што ће очистити наш ваздух?" рекао је Танкосић - Келл.

 

Зелена економија је доста широк појам а у нашим се крајевима не схвата у својој потпуној обухватности па се често важни елементи ни не примјећују. Код нас се то схвата као трговачка или у најбољем смислу као индустријска вриједност, међутим не посматра се читава циклус у смислу друштвеног конзумирања ресурса, њихове прераде и претварања у неку вриједност.

 

Стање у регији - мора бити боље

 

Јасминка Димитрова Капац из македонског Центра за енергетску ефикасност каже како је у тој земљи ове године била велика загађеност кад је била грејна сезона. "Неколико градова из Македоније су били међу првих 5 најзагађенијих у свијету. Загађујемо средину зато што се гријемо на дрво, на сјечку. Сијечемо шуме, уништавамо их, а то је један зачарани круг - ако уништиш биодиверзитет, уништиш ријеке, воду, климу... Сви стремимо одрживом начину живота, а то значи не загађивати, не уништавати оно што имамо, него то користити паметно" истиче она. Како каже, ради се на декарбонизацији сектора производње електричне енергије у цијелој Европи, укључујући и Западни Балкан. Избациће се фосилна горива из производње ел. енергије и то 95% до 2050. године. Нијемци су водећи у томе и они то гурају, али доћи ће и код нас. Али да би то заживјело, морамо се повезати. Она наглашава како у Македонији сви знају сви знају шта је добро и шта је ефикасно, али морате имати новац да то имплементирате. "Са прагом сиромаштва од 50%, то је још увијек научна фантастика. Мислим да су сви већ довољно обавијештени, топлинске пумпе и инвертори су популарни, али није било неких озбиљнијих истраживања, методологија. Све је то популистички, обично кад се ближе избори, градоначелници имају неку кампању, али немамо ништа у закону или подзаконским актима, ништа студиозно, само нешто ад хоц" наглашава Јасминка Димитрова Капац. Она додаје како је Македонија до сада имала само закон за енергетику, а сада се по први пут ради закон за енергетску ефикасност, тако да можда и "буде нешто, али закон то не регулише, то регулишу подзаконски акти". "Најавили су, али то још није на снази, субвенцију од 5000 евра ако неко купи електрични ауто, град Скопље је имао неколико акција за субвенционирање пећи на пелет, субвенције за бицикле итд. Министарство економије субвенционира до 300 евра за соларне колекторе, али по принципу лутрије" закључује Јасминка Димитрова Капац.

 

 

Звездан Калмар, директор Центра за екологију и одрживи развој из Суботице каже како у том контексту енергетика и саобраћај бивају области које испадају из тог концепта па се деси да имамо ситуацију у Србији да се у другом извјештају о климатским променама као мера митигације предвиђа изградња четири до пет великих термоцентрала на угаљ. 

 

На другу страну, зелена економија представља повећње ефикасности, подрзумијева смањивање узимања ресурса и повећавање укупне вриједности економије и повећање укупног друштвеног живота. У том смислу је енергетска ефикасност један од нултих првих мјера. 

 

“Нажалост код нас се енергетска ефикасност највише доживљава као нешто што индустрија прво треба да уради међутим то треба да буде укупна употреба енергије. У том смислу у Србији а можда и у остатку региона није допрло до свијести колико је значајна енергетска ефикасност у смислу смањења загађења и повећања економске конкурентности, смањење увозне овисности нашег региона - увоз горива и технологија и слично.” Истиче Калмар за БУКУ.

Он каже како је апсолутно тачна тврдња да се политичке власти у регион декларативно залажу за нешто пред Европском унијом али у стварности раде потпуно супротне ствари, што је врхунско лицемјерје.

" Ми од већ двадесетак година имамо ситуацију да се енергетска ефикасност промовише у јавном сектору а ја са ужасом могу констатовати на на сајту Министарства енергетике Србије дешава промоција 20 објеката у јавном сектору које ће бити реконструисане уз помоћ владе у наредним годинама. Ми после 15 година поново препознајемо јавне објекте које треба санирати, док се ни не помишља на успостављање механизма за широку помоћ градјанима. При томе смо например, укинули Фонд за енергетку ефикасност у Србији" каже он за БУКУ.

При томе је, каже наш саговорник, покренут буџетски фонд који је нетранспарентан и не помаже.

" Нико не спомиње како помоћи грађанима. Напомињем да преко 60% грађана у Србији користи чврсто гориво за грејање. При томе постоји једна изузетна ефикасна мера која се може урадити а то је да се успоставе фондови на општинама. Али такве идеје нису ни на далеком хоризонту а при томе говоримо колико смо енергетски сиромашни и колико смо овисни о увозу. А ми уместо то да смањимо, ми правимо термоцентралу" каже 

Он каже како је су на регионалном нивоу рађени многи велики пројекти у вези са зеленом алтернативом, и како се дошло до закључка да се за релативно мале новце могу постићи изузетно велики резултати у преласку на зелену енергију међутим постоји сплет разних околности на домаћем нивоу али и на међународном нивоу зашто се овај “наш танкер" тешко одлучује да промијени курс пловидбе.

"Имате и стране компаније које продају "прљаве" технологије и њихове интересе, интересе да се њихови послићи задрже у наредним годинама. Обичан грађанин је на другу страну слуђен утеривањем страха од енергетске несигурности и сиромаштва а при томе се уопште не говори да се овим мерама уопште не смањује енергетско сиромаштво." Наглашава Калмар.

Он каже да постоји веома лицемјеран однос према Европској унији од стране домаћих власти али истовремено и јак лоби у западноевропским компанијама који датира дужи низ година. 

" То су компаније које нам продају машине за копање угља, који нам продају филтере и којима је у интересу да се продају резервни дијелови, то је све челична индустрија. Ту је једна обострана хипокризија и тешко је изборити се са тим лобијем" истиче наш саговорник.

Он додаје како огромне субвенције које се дају страним инвеститорима те привреди најчешће воде до неизвесних исхода по дуготрајније запошљавање и не доводе до значајнијег повећања запослености те материјалне сигурности а он што је национални интерес првог реда-енергетска ефикасност-препушта се комерцијалним банкама које нису способне нити заинтересоване да субвенционишу широке мјере енергетске ефикадности у зградарству

За крај он каже да је могуће направити Србију енергетски ефикаснијом кроз неколико мјера

"Прво је да се успоставе зелени енергетско-еколошки фондови на нивоу локалних заједница, буквално као институције, које би помогле грађанима у односу на платежну моћ. Ова тема је бити или не бити. Једна од  консеквенци нерешеног питања енергетске ефикасности и превеликих рачуна за енергију, воду , струју , саобраћај који доводе до енергетског сиромаштва је огроман процес исељавања.Лјуди нису у стању да плаћају рачуне и морају бјежати" закључује директор Центра за екологију и одрживи развој из Суботице за БУКУ.

Подсјетимо за крај да је ГЕФФ у Босни и Херцеговини дио Регионалног програма енергетске ефикасности за Западни Балкан (РЕЕП), који финансира ЕУ, а реализује се у партнерству са Секретаријатом Енергетске заједнице. Укупно, Програм РЕЕП Плус ће имати користи од 135 милиона еура инвестиција у стамбеном  сектору, уз подршку од 30 милиона еура из грантова ЕУ, 1,8 милиона еура из Европског заједничког фонда за Западни Балкан, као и 3,3 милиона еура обезбијеђених од стране Савезног министарства финансија Аустрије.

 


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.