Светислав Басара: Ми смо закаснеле нације

Хрватску, босанску и црногорску књижевност доживљавам као властите књижевности. То је једна те иста књижевност. Мада се у то, наравно, умешала политика.Овдашње политике заснивају се на негативним идентитетима.

BUKA portal / 22. септембар 2021

 

Писац четрдесетак књига, Светислав Басара броји се међу највеће живе ауторе нашег језика. Прошлог тједна боравио је у Загребу на Фестивалу свјетске књижевности. Поводом недавног хрватског издања његовог посљедњег романа "Контраендорфин", чији је оквирни заплет управо путовање писца књижевности из Србије у главни хрватски град, Миљенко Јерговић написао је да је ријеч о својеврсном ослобађању провинцијализиране и самоизолиране хрватске књижевности.

Какви су односи хрватске и српске књижевности?

Не знам да ли излазак "Контраендорфина" има тако јак симболички значај као што би Јерговић прижељкивао. Али свакако је добро што се "Контраендорфин" сада појављује и у Загребу, јер је на неки начин и Хрватска једна од јунакиња романа. Хрватска и српска књижевност нераскидиво су повезане језиком. Јерговић је добро написао да је реч о сијамским близанцима, који се повремено могу не подносити, али везе не можете раскинути. Не може се оспорити утицај српске књижевности на хрватску нити, рецимо, огроман утицај Мирослава Крлеже на српску. Хрватску, босанску и црногорску књижевност доживљавам као властите књижевности. То је једна те иста књижевност. Мада се у то, наравно, умешала политика. Овдашње политике заснивају се на негативним идентитетима. Србин сам зато што нисам Хрват, католик или муслиман. Нисам ово, нисам оно и на крају нисте ништа, осим што нисте све. Ми смо закаснеле нације. Србима и Хрватима недостаје развојни пут од ренесансе преко просветитељства. Можда ћемо некад то стићи, а можда и нећемо. У овом исечку времена свакако је тако и задуго неће бити другачије.

Андрић као мамац

Вашу поетику описује се и као преузимање и карневализирање матрице Тхомаса Бернхарда. Но ако говоримо у југославенском контексту, које бисте писце истакнули као вама значајне?

Списак и није тако дугачак. Из Србије Бора Станковић, Винавер, централно место наравно припада Андрићу. Од послератних писаца Киш, Пекић и Ковач, он највише од те тројице. Из Хрватске Крлежа, Ранко Маринковић, Слободан Шнајдер, у новије време Јерговић. Матрице преузимам увек, ја се не бавим новотаријама. Литература је коментар на литературу.

Управо је деконструирање митова о Андрићу један од циљева "Контраендорфина", као и вашег претходног романа "Андрићева лествица ужаса"?

То је површно гледање. Андрића сам искористио као мамац, а због огромног пакета значења који се везује уз његово име. Он је један од идола српског паганског пантеона, који се не сме доводити у питање, као и идоли иначе. Избио је скандал због непристрасне и одличне биографије коју је написао Мицхаел Мартенс и пореметио канон. А тај канон са стварним Андрићем и његовим делом има исто тако мало везе као и фантастична и гротескна збивања из "Контраендорфина". Митове је немогуће деконструисати, као што је показао Цлауде Лéви-Страусс. Алатка је погрешна, јер мит није рационална творевина. Узмимо косовски мит. Та битка није била изгубљена, Османлије су Србију окупирале после 90 и кусур година. Девет десетина тог мита настало је средином деветнаестог века, дакле не ради се о традицији. Међутим, Миодраг Поповић који је 1970-их година то научно доказао у књизи "Видовдан и часни крст" проглашен је анти-Србином који ради по налогу Ватикана. Умало га нису разапели. Шта би од деконструкције мита? Ништа. Мит је на такве покушаје отпоран. Може се само писати о последицама митоманије, митологије и деловања мита. Иначе, псеудотрадиционалистима се у "Контраендорфину" није као трн у око забо Андрић, него епизода с Десанком Максимовић.

Анегдота у којој је Максимовић запитана је ли за анални секс изазвала је насилно прекидање ваше књижевне вечери у Аранђеловцу...

Епизода с Максимовић стварно се догодила, у много горем облику. Суштина приче је да "Контраендорфин" показује, не експлицитно, него помоћу разних система довођења у питање идола српског пантеона, како функционише заумна матрица која увек завршава неуспешно по Србију. Наравно, направи штете и за околину. То није било пријатно овима што су нападали роман, шарлатанима као што су Матија Бећковић, Кустурица и екипа.

Када сте за "Контраендорфин" добили НИН-ову награду, нападали су вас исти кругови који су и годину раније просвједовали око те награде. Писац Игор Маројевић тврди да отимате Андрића из српске књижевности. Занимљиво, замјеник градоначелника Београда Горан Весић недавно је утемељио нове књижевне награде – ради ли се о "контролираној" алтернативи НИН-у?

Маројевић је талентован момак који задње време лупета. Имам ли ја моћ да отимам 50 и кусур година мртвог Андрића и дајем га Хрватима, који га неће? То су небулозе. Али шта год да докажете, они ће рећи да радим за корист Хрвата. Весић има право да покрене нову награду, против које немам ништа. Али екипа која је протестовала што сам НИН-ову награду добио ја, а годину раније Саша Илић, и даље неће бити задовољна. Протестују због тога јер сматрају да њима припада све у Србији. Стицајем околности НИН-ова награда је приватно власништво и није под њиховом контролом.

Што је по вама сврха књижевности – у једном интервјуу изјавили сте да је циљ "ломљење кичме језика"?

Смисао поезије у најширем смислу, а ту спада и проза, управо је непрестано стварање новог. Језик се камени како време пада по њему. Погледајте језик у новинама – то су мртвачке рећи, фразе и реченице исписане милионима пута. Поновно ломљење кичме језика значи да се снажним сликама и поетским алаткама стварају пукотине, кроз које у реалност продре мало духа.

Опће мјесто када се говори о вашем књижевном опусу гласи да се десетљећима бавите националним темама. Ради ли се о својеврсном политичком ангажману или то сматрате само материјалом?

Дневно пишем колумну, сваки час дајем интервјуе. Дакле, имам простора да своје политичке, културолошке и друге ставове пласирам у јавност. Не треба ми за то моја уметничка проза. Она апсолутно нема везе с политиком, међутим пошто је политика у србијанској реалности умешана у све, нормално је да морате доћи у контакт с њом. Али то у књижевности није политички експлицитно, него је реч о материјалу за игру језика. На корицама сваке књиге прочитаћете гомилу глупости које су написале маркетиншке службе. Највише бих волео да нема никаквог посредника између писца и читаоца. Критикама и све површнијим интервјуима ствара се нека фама, а будући да је политика у делиријуму, она се учитава у све. Људи у главама имају идеолошке решетке. На њима се задржава све што се не уклапа у позадинске менталне слике. Не кажем да је то што радим поетска тананост у рукавицама. Ако неког повређује, тим боље.

Ви сте и јавни интелектуалац. Због чега сте отишли из опозицијског Данаса у прорежимски таблоид Курир – у задњој колумни у Данасу написали сте да вас нису отјерали – и како видите своје мјесто на идеолошкој карти Србије?

Нисам интелектуалац, него писац, а у колумнама сам у функцији новинара. Изричем политичке ставове, али не знам колики то има утицај и није ми намера да га вршим. Мој политички став одувек је био либерална демократија. Данас је купила екипа око Драгана Ђиласа коју сматрам опаснијом по Србију него Вучића, и отворено то говорим. Нису ме експлицитно отерали из редакције, али суптилним механизмима ми је поручено да више нисам пожељан.

Како се осјећате у контексту Курира и да ли се аутоцензурирате?

У Курир уопште не улазим. Објављујем моју колумну и иза ње стојим. За остатак садржаја не сносим одговорност, нити ме то интересује. Нема ни цензуре, ни аутоцензуре. У девет месеци нису ни једну реч изменили, укључујући критику Вучића.

Такозвану опозицијску "другу Србију" критизирали сте због малограђанштине и осјећаја културне супериорности. Вама је пак Весна Пешић у полемици предбацила да се деведесетих нисте бавили темама као што су рат и ратни злочини.

Весна Пешић у задње време стравично лупета и то слободно напишите. Има 81 годину и активна је на Тwиттеру, шта је у мојим очима дисквалификује. "Друга Србија" је фолирантска, а њен менталитет потпуно исти као и првосрбијански. Након Ђинђићевог убиства 2003. ствар су преузели Коштуница и Тадић. До 2012. све су вратили на стару матрицу, с тим да су мислили да раде у рукавицама, на грађански начин. Заправо није направљен никакав дисконтинуитет и било је логично да популистичке снаге поновно преузму. То се не би десило да су с либералном демократијом мислили озбиљно. Вучић је власт добио на тацни. Осим тога, много је спретнији популиста.

Пишући о Србији употријебили сте термин "оријентална деспоција". Видите ли тако и данашњи режим и да ли Вучића држите правим лицем Србије?

Вучић на изборима можда мазне пет-шест процената гласова, али и да су избори најпоштенији, добио би с разликом од пет процената. Он, напросто, зна како просечан Србин функционише и томе прилагођава политику. То је тајна његовог успеха. Систем владавине у Србији се може описати као непрекидна оријентална деспотија, више или мање насилна, још од кнежевине Србије, па до данашње власти. Два кратка прекида биле су влада Милана Пироћанца крајем 19. века и Ђинђићева влада.

Што би онда било рјешење?

Решење је промена политичке и културне матрице, што је неизводива мисија. Демократија се у Србији никад није примила. Одувек је било овако или горе, а тешко да ће икад бити боље, осим ако се не догоди поприлично чудо. Нисам песимиста, него реалиста. Овакав систем траје већ 160 година и инерција је голема. Као што хероин можете три или пет месеци убризгавати одлуком, а након тога то морате, тако и историјске силе стварају присилне радње. Тешко их је прекинути у личном животу, а камоли у постојању милиона људи. Притом српско друштво не воли напоре, Срђа Поповић је рекао да је реч о аналгезијском друштву, које избегава бол.

У тај континуитет смјештате и период социјализма, премда су управо комунисти покушали друштво тргнути из инерције и модернизирати. А у "Контраендорфину" се тврди да су фашизам и антифашизам "двојајчани сијамски близанци". Може ли се тако изједначавати?

У литератури може. Мимо књижевности не бих тако говорио, свакако сам увек на страни антифашизма. Али јесте ли се запитали какав је то свет у коме се фашизам појављује? Није добар, иначе се не би појавио фашизам, који је продукат тог света. У 45 година социјализма Србија јесте постигла највећа остварења од културе до привреде, а од тада стагнирамо. Ништа није апсолутно зло, мистици кажу да је добра остало и у сотони.

 Национализам и етнофилетизам

По увјерењу сте кршћанин. У тексту о Лоуис-Фердинанду Цéлинеу насловљеном "Селин или француска контрареволуција" подсјећате на то да "секуларизам" изворно значи "одсијецање". Од чега смо одсјечени и да ли је по вама предреволуционарни поредак био бољи?

Секуларизам нас је одсекао од невидљиве везе с оностраним. Зато имамо апсурдну ситуацију да православне цркве спроводе идеју француске револуције. Ослањају се на нацију, што је до револуције непознат и небитан појам. А националне државе завршавају фијаском и воде у расуло. Свако доба има своје проблеме, но планета Земља је свакако пали свет. Он може бити уређенији, али не и бољи, јер у њему постоје патња и смрт. Апсолутни сам антимодерниста, наравно, не у лудистичком смислу, али пре револуције у духовном се смислу, што каже народ, знао ред. Модернизам је фаза коју морамо претрпети.

Поводом насиљем праћеног устоличења на Цетињу подсјетили сте да за непријатељство Црногораца према Србији нису одговорни Милован Ђилас или Ватикан, него Милошевић, Коштуница, Бећковић и други "срботалибани". Како бисте коментирали поступање Српске православне цркве?

Долазак десантом на религиозни догађај видим као тешку срамоту за српску цркву. Хеликоптери, пушке, панцири, мени је то изгледало као кад амерички војници спроводе талибане у Гуантанамо. Црногорце је од Србије отерала србијанска политика. Да није било тако, сигуран сам да би били у некој врсти заједнице. Црногорци имају дугу традицију државности, успешније неголи Србија. Од тога неће одустати никад. У Србији се оно шта се некад сматрало српским, а из тога је изашло, сматра непријатељском територијом. А Срби се осећају као робови где год нису господари, премда су одувек робови и у матичној земљи. То је лоша бесконачност.

За новог митрополита Јоаникија написали сте да ће бити београдска марионета.

Амфилохије је био одличан теолог, харизматска и снажна личност. За београдски Синод није давао пет ситних пара, а хтео је све, да буде и световни владар попут Његоша. Био је на корак до тога, али смрт га је спречила. Иначе би Кривокапића померао као шаховску фигуру. Шта рећи о Мићовићевој самосталности? Он је ту на националном послу, а архијерејске ствари обављаће узгред.

Цитирали сте Владимира Соловјова, по којем "Србима православље служи да мрзе околне народе". Би ли се устоличење одвило другачије да су се патријарх Порфирије и Јоаникије испричали за агресивне, увредљиве изјаве Амфилохија и других вођа СПЦ-а о Црногорцима?

Било би довољно да је Порфирије с Мићовићем дошао на прву барикаду и пријатељски попричао. Уместо тога ушао је у Амфилохијеве стопе. Извињавање је немогућа мисија, никад нисам или врло ретко сам чуо Србију да се за нешто извињава. Тај који би то урадио морао би да сиђе с власти или патријаршијског трона. Тако се ствара зачарани круг. Како каже Јосепх де Маистре, непокајани грех је основни услов да се почини следећи. У потпуности се слажем са Соловјовим. Реч је о етнофилетизму, односно обожавању нације, и клерикализму. То је стање идолопоклонства које се огрнуло хришћанским плаштем.

Лично познајете Порфирија. Како га оцјењујете као патријарха?

Приватно он јесте истински хришћанин и у нашим је разговорима имао врло слично мишљење о национализму и етнофилетизму. Прво време давао је сјајне изјаве којима је искорачавао из те матрице, међутим ускоро се у њу вратио, јер у том систему не може као такав да функционише. Реч је о машини, која ће га ставити под контролу или уништити. Не физички, али неће моћи да опстане на том положају. Мора да се уклопи или да изађе из система. Иначе, био је изјавио да ће ретко давати интервјуе, али не силази с телевизије. Отворио је и Инстаграм налог. Саветовао сам му да отвори и ТикТок налог и да на следећу инаугурацију позове стриптизете.

Портал новости

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.