Свијет за 80 година: Ислам најпопуларнија религија, стараца више него икад

Африка ће имати највећи број становника, ислам ће бити најпопуларнија религија, а старијих људи ће бити више но икад, пише Атлантиц о прогнозама демографа за 2100. годину.

BUKA portal / 08. август 2019

Људска популација у својој бројности је током историје расла прилично споро. Процјењује се како је 10 хиљада година прије н. е. на Земљи било тек четири милиона људи, а након десет деценија тај је број порастао на 190 милина. Почетком 19. вијеку на Земљи је било тек нешто мање од милијарду људи.

Развој медицине и науке увелике је утицао на величину људске популације и већ почетком 20. вијека људи је било 1,65 милијарди; до 2000. године 6 милијарди, а само две деценије касније 7,7 милијарди.

Ипак, стручњаци наводе како ускоро стиже доба стагнације. Према најновијим подацима демографа УН-а, процјењује се како ће врхунац бити 2100. године.

Све мање дјеце

Човјечанство се неколико пута суочило с драматичним падом популације - процјењује се како је куга убила 200 милиона људи, али ће демографске промјене овај пут имати други узрок.

Том Вогл, развојни економист са Свеучилишта у Сан Диегу, наводи како ће на демографски статус значајно утицати све мањи број дјеце у породицама

"Претпоставке увијек треба узети са зрном соли, али демографска предвиђања често су точнија од осталих", наводи Вогл.

Разлог томе је тај што научници отприлике знају колико је тренутно људи на Земљи, знају њихову доб и стога могу претпоставити колико ће их бити у репродуктивној доби током идућих неколико деценија.

Културолошке промјене

Осим промјена у бројности, очекују се и шире демографске промјене.

"За 80 година Африка ће имати највише људи, а ислам ће бити највећа свјетска религија", каже Вогл.

Битна ставка је и да ће људи у просјеку бити старији. УН-ови подаци сугеришу како ће од 2020. до 2100. бити 881 милион људи старијих од 80 година у поређењу с тренутних 146 милиона.

У истом раздобљу ће средња вриједност људских година порасти с 31 на 42.

"У оваквом сценарију, радна снага ће морати уздржавати огромну умировљену популацију. На глобалној разини то значи да ће се умировљеничка криза догодити у бројним државама, а свака од њих ће наилазити на специфичне проблеме", наводи Вогл.

Како се носити с промјенама?

Структура породице мијењаће се у складу с популацијским трендовима. Породице ће се смањити, што значи да ће се родитељи моћи више фокусирати на поједино дијете.

"Нажалост, стручњаци још не знају како се носити с демографским промјенама 21. вијека", наводи Парфаит Елоундоу-Енyегуе са Универзитета Цорнелл.

"Свака држава и регија суочиће се с другачијим сетом проблема и бит ће тешко наћи јединствено рјешење", додаје.

Човјечанство је одувијек имало проблем с проналаском консензуса, али зато има остатак вијека да научи.  

(НН/индеx.хр)


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.