Свједочанство из Њемачке: Умире се - не од вируса, али због короне

Њемачки лијечници свједоче да им долази пуно мање болесника, не зове се ни хитна помоћ ни у случају можданог удара или инфаркта кад је свака секунда важна. Јер људи се боје заразе - а онда умиру од својих болести, пише ДW.

BUKA portal / 15. јун 2020

Foto: Ilustracija


Почетком априла Тхомас С. је претрпио мождани удар. У Њемачкој су тада већ биле уведена ограничења за сузбијање пандемије, из Италије су стизале драматичне слике болничких одјела интензивне скрби препуних тешко болесних који су заражени вирусом короне. Тхомас С. има 50 година и дефинитивно спада у "ризичну групу" заразе: прије четири године је преживио срчани инфаркт, има повишен шећер у крви, али и пуши и гојазан је.

Кад је тог дана одједном схватио како није у стању уопће разазнати слова поруке коју је писао на мобителу, наравно да је знао како нешто нипошто није у реду, каже за ДW. Али успркос томе није хтио отићи у болницу: "Па то су жаришта заразе короне, не идем тамо па да си још то навучем!"

Начелно је имао право: медији су већ тада били препуни написа и упозорења како баш те болести које он има лако могу водити до тешког развоја код заразе короне и многи који су преминули у овој пандемији су доиста имали такве потешкоће. Испрва није било јасно нити је ли нетко сигуран у болничким чекаоницама гдје би неминовно могли бити и људи који мисле како су заражени. Али бојати се ићи доктору - и након можданог удара?

Не идем љекару!

Тхомас С. нипошто није био једини: бројке здравственог осигурања овог априла показују како се на одјелима хитне службе смањио број случајева инфаркта и можданог удара за 30 посто. Не одлази се љекару нити на преглед: кардиолози и онколози кажу како се број пацијената у њиховим ординацијама - преполовио. Болесни су редом отказивали већ договорене термине јер су страховали бити заражени короном у чекаоници.

Бројке из Њемачке одговарају искуству и у другим државама. Међународна организација за мождани удар (Wорлд Строке Организатион) је вељачи послала упитних на адресу више од 2.000 љекара у стотињак земаља и добила информацију како је број пацијената пао за 50 до 70 посто у односу на прошлу годину.

Свака минута је важна

"Мождани удар и инфаркт су хитни случајеви гдје је одлучујућа свака минута, чак и у доба пандемије", упозорио је још почетком травња Цхристиан Герлофф, примаријус Свеучилишне клинике Хамбург-Еппендорф у листу Дер Спиегел.

"Пацијенти нипошто не требају избјегавати болнички третман зато јер страхују бити заражени", каже Герлофф.

Слично је са можданим ударом: у читавом свијету годишње умире око 14 милиона људи, а и у њемачкој је то на трећем мјесту међу узроцима смрти, одмах након обољења крвожилног сустава и карцинома. То одавно више није нити "старачка болест": већ сад је петина случајева можданог удара код особа млађих од 55 година, а тај број ће још само расти.

"У Њемачкој постоји 330 постаја за брзи третман можданог удара, што је одлично у успоредби са другим земљама", сажима Марио Леисле из Закладе за помоћ жртвама можданог удара. Те мултидисциплинарне лијечничке постаје дјелују и у ово доба короне, макар је дио њених постеља за интензивну скрб резервиран за заражене вирусом ЦОВИД-19.

"Кад је ријеч о болницама, ништа се није промијенило у случајевима акутног збрињавања случајева можданог удара. Проблема је било једино из очишта пацијената који су прекасно, или уопће нису дошли у болницу", каже Леисле.

Ко ће рећи љекару?

Озбиљан проблем је испао и са уредбом о забрани посјета болницама: „Болнице нам јављају како су и пацијенти са можданим ударом готово увијек у болницу долазили сами, без пратње некога из обитељи. То значи да неуролозима често није било могуће уопће добити важне информације, на примјер што се точно догодило и које лијекове пацијент узима што је одлучујуће у поступку лијечења", упозорава дјелатник Фондације.

Слично је прошао и Тхомас С.: док је ипак коначно доспио у болницу прошло је више драгоцјених сати. У међувремену више није могао нити говорити. Сваком петом пацијенту који и преживи мождани онда остану и дугорочне посљедице због којих је онда овисан о помоћи других. У Њемачкој је то судбина отприлике милион особа.

Изгледи за барем дјеломичан опоравак су нешто бољи ако се што брже и дјелотворно крене у поступак рехабилитације - то вриједи и за случајеве срчаног удара или за третман након карцинома. Али и ту је ЦОВИД-19 унио голему помутњу.

Проблем је и рехабилитација
Институције за рехабилитацију такођер имају големе проблеме јер им у правилу није могуће држати се одредби о удаљености међу особама. Поврх тога су и дјелатници таквих институција често и сами "ризична скупина" због своје старости или претходних обољења. Због тога су и многе амбуланте за рехабилитацију морале драстично смањити број пацијената које третирају.

Организација за помоћ жртвама можданог удара упозорава како и они који преживе удар, одлазе у изолацију због страха од заразе. А то пак узрокује самоћу и депресију.

"Ко сад дође са рехабилитације и не добије даљњи третман у амбуланти, наравно да му се може догодити регресија гдје би могао опет изгубити оно што је добио рехабилитацијом", каже Леисле.

Муком опет стечени говор се губи јер се нема с ким разговарати, кретање нема смисла јер се ионако нема гдје отићи.

На посљедице забране посјета болесницима упозорава и Цхристиане Маис из Центра афазичара (особе које су изгубиле говор због оштећења у кортикалним центрима):

"Тужно је то што особито такви пацијенти не смију имати контакт чак ни са члановима њихових породица. Неки можда јесу у стању разговарати телефоном са својим најближима", али и додаје како ништа не може замијенити особан контакт.

Портал за рехабилитацију

И Тхомас С. је ту погођен: провео је осам седмица на рехабилитацији, али још увијек веома тешко говори и не може писати. Неке клинике за рехабилитацију су пацијентима ставиле на располагање таблет рачунала преко којег барем електронски могу комуницирати са породицоми.

Дигитализација је захватила и скупине за самопомоћ: окупљају се на цхат-форумима, а велики успјех имају и посебне апликације за процес рехабилитације, попут Рехаппy коју је развила једна нова твртка из Аацхена. Намијењена је у првом реду пацијентима након можданог удара и већ према кориснику нуди примјерене поруке и програме тјеловјежбе већ како је тко мотивиран учествовати у рехабилитацији.


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.