Свјетске берзе пале због ширења делта варијанте коронавируса

Утицај делта соја на економију

BUKA portal / 18. јул 2021

 

На свјетским су бурзама цијене дионица прошлога тједна пале јер се улагачи плаше да ће ширење делта варијанте коронавируса у свијету успорити опоравак господарстава, а висока инфлација навести средишње банке на заоштравање монетарне политике.

На Wалл Стреету је Доw Јонес прошлога тједна ослабио 0,5 посто, на 34.687 бодова, док је С&П 500 склизнуо око 1 посто, на 4.327 бодова, а Насдаq индекс 1,9 посто, на 14.427 бодова.

Први пад тих индекса у посљедња четири тједна посљедица је знатног пада цијена дионица у петак, након што је објављено да је број случајева новозаражених коронавирусом у САД-у прошлога тједна порастао за 70 посто, а број умрлих за 26 посто.

Досад су улагачи игнорирали вијести о ширењу делта варијанте вируса у Азији и Еуропи.

„Цовид почиње утјецати на тржиште први пут од прошлога љета, када се почело трговати на темељу најава о отварању господарства након ‘лоцкдоwна’”, каже Јаке Доллархиде, директор у твртки Лонгбоw Ассет Манагемент.

Међу највећим су губитницама прошлога тједна биле дионице великих технолошких компанија, као што су Аппле, Амазон, Фацебоок и Нвидиа.

Након што је данима растао и почетком тједна погурао најважније индексе на рекордне разине, у четвртак и петак С&П 500 индекс технолошког сектора изгубио је више од 1,5 посто.

Још је више прошлога тједна пао енергетски сектор, у просјеку 8 посто, што је посљедица пада цијена нафте након што су чланице ОПЕЦ-а договориле компромис у вези повећања производње.

У фокусу улагача било је и извјешће предсједника Феда Јеромеа Поwелла у Конгресу о господарској ситуацији.

Поwелл је поновно поручио да ће монетарна политика пружати снажну подршку док се господарство и тржиште рада сасвим не опораве, а да је раст инфлације привремен.

И док се, захваљујући големим монетарним и фискалним потицајима, опоравак тржишта рада и господарства наставља, улагачи се плаше да ће висока инфлација ипак натјерати Фед да заоштри монетарну политику прије него што се планирало.

У фокусу улагача су и пословни резултати компанија и банака, који су бољи него што се очекивало.

Стога сада аналитичари у анкети Реутерса процјењују да су зараде компанија из састава С&П 500 индекса у другом тромјесечју порасле за 72 посто у односу на исто лањско раздобље, док су прије тједан дана очекивали раст од 66 посто.

Улагачи се надају да ће пословни резултати и процјене даљњег пословања оправдати снажан раст цијена дионица, с обзиром да је С&П 500 од почетка године на добитку око 15 посто.

„Тржишту ће бити тешко додатно порасти с ових повишених разина”, каже Рицк Мецклер, партнер у твртки Лане Инвестментс.

И на еуропским су бурзама цијене дионица прошлога тједна пале. Лондонски ФТСЕ индекс ослабио је 1,6 посто, на 7.008 бодова, док је франкфуртски ДАX склизнуо 0,9 посто, на 15.540 бодова, а паришки ЦАЦ 1,1 посто, на 6.460 бодова.

На Токијској је бурзи, пак, Никкеи индекс ојачао 0,2 посто, на 28.003 бода.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.