Тамо гдје подобни купују дипломе, нема функционалног знања, јер нема функционалне државе

Сваки други ученик у БиХ функционално је неписмен. Потврдили су то данашњи резултати ПИСА истраживања спроведених у 79 земаља, а међу којима се БиХ нашла први пут. Али ко је крив за то?

Sara Velaga / 03. децембар 2019

pixabay

На укупном поретку у овом тестирању, БиХ заузела је ниско 62. мјесто, што се поново дочекало као још једно у низу такмичења у којем губимо. Међутим, шта даље и шта конкретно радити питања су којима бисмо се требали бавити. Осим тога за почетак би било неопходно схватити и оно основно, да су узроци оваквих резултати дубоко укоријењени у нашем (не)систему, који дјецу не учи како нешто функционише, већ потиче да се напамет научи чак и ако се не зна. Управо то темељ је лошег друштвеног уређења, образовног система, али и цјелокупне квалитете живљења, у којој се не могу кривити ученици што не знају, већ сви ми што их не знамо научити.

Професорица и активистица Емина Джидић за БУКУ прокоментарисала је како упркос томе што ово јесте поражавајући резултат за БиХ, он нажалост није изненађујући.

“Образовни систем нам опћенито није подложан промјенама, не жели да се мијења. Још увијек имате примјере гдје дјеца уче по литератури која је писана 90тих година. С друге стране, имате родитеље који своје амбиције лијече преко дјетета, што доводи до тога да дјеце уче само зато што морају. Јер, ко још данас учи ради знања? Шта ће нам то? Књиге се не читају, јер лакше је пронаћи филм па се летимично упознати са материјом.“

Джидић додаје и то како су суштина и разумијевање тотална непознаница, а политика диктира планове и програме, као и запошљавање у школама.

„Зато имамо масу огорчених професора који на посао иду (ако имају среће уопште да раде оно за што су се школовали) са мислима о идућем конкурсу, папирологији, тортури званој интервјуи... Наравно да ће квалитет наставе са свим овим примјерима бити лош и наравно да ћемо заузимати задња мјеста све док не промијенимо колективну свијест и не схватимо то да се држава уништава ако јој се уништи образовање“, упозорава Джидић.

Упркос томе што је рано за детаљније анализе, важно је схватити да ови резултати јесу темељ на основу којег можемо поново градити. Повјерење, знање и прилике за младе, који и даље очекују од образовног система, управо то, да их образује. Али овај пут квалитетније, усмјереније и боље.

Упозорава на то писац и наставник Ернад Осмић, који за БУКУ наводи како је функционална писменост у БиХ и даље веома апстрактан концепт. Што је, како додаје, иронично, јер се управо ради о писмености која је „опипљива“.

„Када је ријеч о процесима читања, примјера ради, она подразумијева лоцирање информација, разумијевање и евалуирање прочитаног. ПИСА резултати би требали послужити томе да нам се пажња усмјери управо на тај пропуст у нашем образовању. Надам се да ћемо послушати понуђене приједлоге и да нећемо, као што то често радимо, бити склони навијачком менталитету гледе овог истраживања“, говори Осмић.

Додаје како га као наставника језика највише интересује управо то, на који начин процесуирати информацију.

“Да ли смо у стању протумачити оно што нам се сервира у медијима? Да ли смо опремљени да од будућих генерација створимо мислеће грађане или ћемо се и даље фокусирати на то да нам ученици наштребају граматичке дефиниције и правописна правила? Одлуку о овоме сваки просвјетни радник мора донијети сам за себе уколико изостане конструктивна реакција њему надлежних."

Такођер, наглашава како је читање у том погледу, одраз самог нивоа способности усвајања знања уопште. А оно је, по њему, можда и најзначајнији податак јер је директно везано за степен наше медијске писмености и усвајања не само стручних знања, него и схватања друштвених процеса који нам се дешавају.

 

„Мислим да ће онима који су спремни да учине промјену у образовању ПИСА бити одличан путоказ, док ће они који су навикнути тражити изговоре и кривце у другима њу одбацити као погрешну, па можда чак и као завјеру. Когод такво мишљење почне промовирати, дио је проблема, а не рјешења“, закључује Осмић.

Да су ови резултати били потпуно очекивани, али и логични, увјерен је и Јан Златан Куленовић, директор Муња Инкубатора, кроз који директно и ради управо са младим људима.

Он је за БУКУ рекао како је ово истраживање управо испитивало главне недостатке образовног система у БиХ.

„Истраживање се базира на процјени функционалног знања, дакле интензивно се испитује и критичко мишљење, аналитика и примјена знања, а то су управо и главни недостаци резултата образовног (тј. образовних) система у БиХ. Узроци су бројни: од мањка модерне опреме, застарјелих наставних планова и програма и можда најважније методологије која није интерактивна, инспиративна и гдје је основа репродукција информација, а не игра, креација, размишљање, практичан рад и проналазак рјешења.“

Куленовић додаје како је  сам свједочио томе, прошле године у Санском Мосту када је у информатичком кабинету затекао пентиум компјутере са Windows 95 далеко старијом него дјеца у школи. Осим тога, како наводи, професори су такођер прошли лоше факултетско образовање, што додатно говори о слици друштва.

„Запошљавање се врши најчешће преко страначких веза и школе су у функцији очувања тренутних политичких елита којима најмање треба нова генерација која ће знати питати и мислити. Када уз то додате мањак улагања у учитеље, наставнике и школе, ниске плате онда и нема мотивације да се ради боље, квалитетније и ефикасније“, упозорава.

Додаје како друштву нажалост, ово начелно одговара, јер је вриједност знања девалвирала куповином диплома, запошљавањем према подобности, а не знању, па се онда и не види разлог зашто додатно трошити у образовање. 

„К тому још иде спин како су наши ученици најбољи, најдаровитији и освајају неке медаље, али то је изнимка и број генијалаца које свака земља има, а наша у поређењу са свим другима је на зачељу, сада и званично“, закључио је Куленовић.

Упркос томе, што смо могли очекивати овакве резултате, с обзиром на квалитету и садржаје нашег образовног система, могли бисмо, ако не чак и морали, преузети одговорност да из њих извучемо поуку. И не само то, већ и потребу да систем, макар само образовни, мијењамо хитно и што прије. Ако је ово тест на којем је БиХ пала, вријеме је да се припреми за поправни. Само, надајмо се, са бољим кадровима.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.