ТАЊА ЈОВИЋЕВИЋ ЗА БУКУ: Ми који смо преживјели, подсјећамо људе на нека љепша времена

Љубитељима старог доброг домаћег рокенрола име Тања Јовићевић је и те како познато и о њој као икони еx-Yу сцене не треба много говорити. Била је и остала један од најбољих женских вокала домаће сцене.

Ernest Bučinski / 10. септембар 2019

Foto: Buka

 

Музиком је професионално почела да се бави као јако млада особа, на сцени је преко четрдесет година, а енергија коју публици даје на наступима и данас је јака - можда чак интензивнија и јача него раније. Пјесме Нађи ме, Црни плес или Денис легендарног бенда Октобар 1864, и данас се налазе на плеј листама радио станица широм бивше Југе и постале су евергреен за све садашње и будуће генерације.

Тања припада музичкој генерацији која је дала прегршт одличних аутора и бендова, а један од њих је и Екатарина Велика, на челу с Миланом Младеновићем, са којима је почетком деведесетих имала сарадњу и наступала на њиховим концертима као пратећи вокал. Данас сарађује с ЕКВ трибуте бендом "Деца из воде" из Београда. Овај бенд је прошлог викенда имао концерт у Бањалуци и том приликом публика је могла да чује и савршени глас Тање Јовићевић.

Прије наступа Тања је дала ексклузивни интервју за БУКА магазин. 

БУКА: Тања, можете ли нам казати нешто више о Вашем тренутном ангажовању на музичкој сцени?

ТАЊА: Моје ангажовање је као и увек животно везано за музику. Имам свој бенд са којим и даље негујем легендарну музику Октобра 1864. Поред тога бавим се и обрадама соул, функ и госпел музике. Ја сам увек била теренски човек и увек дођем тамо где ме људи позову и где воле да ме чују. 

БУКА: Има ли неких нових албума на помолу?

ТАЊА: Ново тренутно нема ништа, мада сам прије три-четири месеца ушла у студио са музичарима са којима тек треба да покренем озбиљнију сарадњу. Тренутно окупљам нову младу екипу и видећу шта ћу даље. Времена се тако брзо мењају, не мислим да су времена боља или лошија, него уопштено. Некад се десе и непредвиђене ствари. Што се тиче наступа, тренутно сарађујем и са бендом Деца из воде. Кад год имају прилику, они ме позову. Ми се увек лепо дружимо и са њима ми је одлично на бини. Свирамо песме које нам је група ЕКВ оставила као у неки аманет да пренесемо људима. Ми смо скупина добрих музичара и другара који преносе ту поруку и идеју неких лепших времена, у овим временима која исто могу да буду лепа само кад би људи мало више отворили очи.

БУКА: Шта Вам прво падне на памет када помислите на та времена осадесетих? 

ТАЊА: Ја сам већ толико дуго у музици. Четрдесет година сам ту и нигде нисам одлазила. Сведок сам оног времена, али и овог, и свега онога што се дешавало свима нама. Оно што ми прво падне на памет када повучем паралелу са осамдесетим јесте да данас не постоје прилике за нове демо бендове. Нема довољно креације. Не прави се музика из исправних мотива. То је оно што је факат - тако је како је. Нисам ја месија, не могу ја то да променим, али оно што могу да урадим је да кад год се негде појавим одржим ту неку репутацију која је заиста искрена и која може само да се задржи вредним радом и истином. Оно славно време о којем ме питаш било је потпуно другачије и држало се до тога да музика буде пресудна ствар. Упознавали смо се преко музике, дружили се преко музике, стварали смо заједно музику, путовали смо. На крају крајева, имали смо ту једну лепу, нормалну, слободну земљу где је сваки бенд у који год би крај одлазио увек имао публику. 

БУКА: Шта је данас с рокенролом?

ТАЊА: Немам појма, не бавим се рокенролом уопште, верујте ми. Ја никад нисам била типични представник рокенрола. Ја сам перформер који је изводио музику на потпуно специфичан начин. Извођач сам који је чак и своје песме обрадио онако како се мени свиђају. А што се тиче рокенрола, то морате да питате људе који се баве рокенролом. Ја стварно нисам у том и никада нисам ни била. Али, наравно, да сам била део тог времена. Данас би требало да буде некакав комплимент када ти кажу да си рокенрол извођач, али ми се нисмо водили тиме. Стварали смо музику из срца без некаквог одређења. Трудили смо се да све има неког смисла и чим су песме опстале све ово време, значи да нисамо узалуд потрошили време. 

 

 

БУКА: Како тумачите садашњу популарност музичара попут Младеновића и Штулића? Један је нажалост преминуо, а други је у пензији.

ТАЊА: Екатарина је тек требала да буде награђена, не само новцем, него и великим концертима. Оно што је најбитније за та два лика која спомињеш је да их је публика заиста заволела и схватала оно о чему причају, певају и свирају. Нема ту никакве мистерије. То су људи којима је музика била у ДНК. Њима је дао бог таленат којем су они остали верни. Велики је благослов када познајете људе попут Милана Младеновића, а ја сам са њим имала и професионалну сарадњу. 

БУКА: Има ли неки нови бенд који бисте издвојили?

ТАЊА: Можда Земља грува, јер они идејно имају фину причу. Што се тиче енергије, мени се генерално слабо шта од новијих бендова свиђа. Нити један нови бенд нема енергије ни за шта, као да су од нас старији шездесет година. Мени се то ништа не свиђа, али ја вам ово говорим као публика, а не као музичар. 

БУКА: Како то да људи Ваше генерације и дан данас стварају и имају толику енергију?

ТАЊА: Не знам, можда вера. Вера мора да вам буде много јака. Морате да верујете да то што радите има смисла. Ако не верујете у то што радите и ако то радите само из површних мотива, то се провали. Нису људи луди. Уметност је генерално категорија где не можете да преварите људе, а не смете ни да покушавате. Нема ту поређења некадашња и садашња времена. Постојимо ми преживели који покушавамо да на један природан начин подсетимо људе на то неко лепше време.

БУКА: Када је ријеч о младима, да ли њихову креативност можда кочи политичка ситуација у земљи, или шта већ?

ТАЊА: Ма, где ја знам, немам појма. То нека виде ови политичари што свирају. Млади нису креативни, јер немају потребе да буду креативни. А друго постоје музичари политичари и политичари музичари, а то је најгора категорија и то је све што ћу вам рећи на ту тему.  


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.