Тања Топић за БУКУ: Умјесто црвених картона политичарима, ми купујемо залихе, за не дај Боже рата!

"Жалосно је да се они које годинама и упорно бирамо  с времена на вријеме заиграју пријетњама оружјем и ратом, а ми преплашени у невјерици питамо јдени друге на улици – хоће ли бити рата" каже у интервјуу за БУКУ Тања Топић, политичка аналитичарка

BUKA / E.P. / 27. фебруар 2020


Нова посебна сједница Народне скупштине Републике Српске одржана је синоћ на захтјев српског члана Предсједништва БиХ а која се тиче посјете црногорског Предсједника Миле Ђукановића Босни и Херцеговини те о распоређивању припадника Фронтекса на граници са Хрватском.

Маратонска посебна сједница трајала је дванаест сати а већина реплика и препуцавања на релацији Додик- опозиција није се много тицала теме заказане сједнице.

Дванаест сати трајала је расправа, а епилог се унапријед знао. Дванаест сати мрцварења Народне скупштине, дванаест сати мрцварења јавности... 

Са политичком аналитичарком Тањом Топић разговарамо на тему посебних сједница, коме су и зашто оне уопште потребне...


Како гледате на одржавање посебних сједница НСРС уопштено, ево у посљедњих четрнаест дана смо имали двије - једну поводом одлуке Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту а другу јутрос окончану о Одлукама члана Предсједништва Милорада Додика о Фронтекса и о посјети Миле Ђукановића?

Посебне сједнице НСРС постале су мучне представе за јавност у којој политичари ходају по самом рубу. Не видим други смисао. Често смо свједочили посебним сједницама на којима су усвојени закључци, које послије нико није проводио, самим тим њихово одржавање је обесмишљено а сама НСРС деградирана.  Запитам се на који начин је угрожен српски национални интерес  око Пељешког моста, или пак зар не би било политички мудрије поставити црногорском предсједнику питања, која вас муче,  директно а не стављати рампу за његов долазак у земљу, те да бисте га спријечили да добије медијску позорницу у Сарајеву, при томе обилато користећи и у ситне сате сами медијску и скупштинску позорницу.


Додик очигледно тражи легитимитет у својим одлукама и на неки начин се сакрива иза закључака НСРС, али истовремено његово понашање у скупштини далеко је од демократског понашања према овом законодавном органу? Због чега су њему уопште потребе ове сједнице?

 
Видјели смо да је добро заклонити се из НСРС, тад могућност проглашење кривца за поједине поступке и потезе пребацујете са себе на колектив. Увијек сте заштићенији под кишобраном колектива. Видјели смо да је српски члан Предсједништа БиХ иницирао и измјене Пословника овог тијела. Док он није гласно повикао да се Правилник мора мијењати нови, нико од посланика није помишљао на то. Народна скупштина РС одавно је понижена и слабашног је кредибилтета .Што од Владе, што од предсједника, тако да је мало оних који поимају ово тијело демократски. Уосталом тако се према њима не понашају поменути органи и појединци, па се можемо с правом запитати илуструје ли такав однос према посланицима у парламенту однос према јавности и грађанима? 


Због чега су Милораду Додику уопште потребне ове сједнице?

Потребне су му да би се јавност замајавала, да би се водио вербални рат међу политичарима, и да би се привукла медијска пажња, а тобоже послала упозоравајућа порука свима у БиХ са којима се не слажете, што међународним званичницима што политичарима из других етничких скупина

Имају ли овакве сједнице икаквог смисла осим да потпуне оголе актере у смислу њиховог иживљавања у јавности? 

Ове сједнице имају смисла, али да бисмо се суочили сами са собом, да видимо на каквом ниском нивоу је свијест наших политичара, да видимо кога подржавамо, на каквом ниском нивоу је култура изражавања оних које бирамо и који тобоже раде у нашем интересу, да видимо како политичари не умију разговарати и да нам је култура дијалога на самом дну. Ако нешто научимо као грађани, па се барем за тренутак освјестимо, свјесни каљуже у којој се ваљамо, али бојим се да то није случај овдје.

Како оцјењујете понашање Додика али и опозиције током ових маратонских засједања? 

Углавном на сједнице дође неприпремљен и онда се прича о свему и свачему, без фокусираности на питања која су била повод за сазивање посебних сједница. Падну тешке ријечи, озбиљне оптужбе (чак И оне да су неки од функционера налогодавци одређених убистава) и  сви пређу преко тога као да ничег није било. Нема одговорности за изговорену ријеч, нема одговорности за штетне И погубне одлуке. Нема примјера које бисмо слиједили, да нам помогну да сопствену свијест подигнемо на виши ниво. Поражавајуће је када као високи функционер и лидер који суверено влада политичким процесима кажете да вам је посао да растурите опозицију. Идеал демократског вође је да постоји конструктивна опозиција, јака, која би и сама била изазов онима који владају да буду бољи. Ако је ви желите уништити, само показујете да је поимање демократије овдје и сада мисаона именица. Опозиција је пак дјеловања збуњујуће на грађане, у настојању да избјегне оптужбе да је издајничка И да постане дио српског јединства, гласала је за закјлучке (везане за однос према Уставном  суду БиХ и његовим одлукама), и послије и сама у аргументацији довела озбиљно у питање исте закључке, иза којих је стала. То стално вагање да сте дио приче билдања националних мишића карактерише и једне и друге.

Је ли БиХ у тешкој политичкој кризи?

Не знам шта је тешка политичка криза. Ја задњих 20 година не видим да смо ми уопште изашли из кризе као стања живљења и делања. Криза је постала саставни дио нас, питање је да ли бисмо знали функционисати без ње – етнонационалисти  сасвим сигурно не би остајали деценијама на власти да се међусобно не подупиру у производњи криза. Тако опстају на власти, бацајући прашину у очи поданицима. 

Колико ове посебне сједнице доприносе креирању тешке атмосфере у земљи? 

Осим креирања тешке и мучне атмосфере у земљи, ове сједнице илуструју сав наш јад – да аплаудирамо увредама оног другог, да смо фанатични навијачи, спремни напасти оног другог, који није наш, да смо кварљива и поткупљива роба, истина обичан човјек у малим мјерама, док се они велики гађају износима великог калибра, да смо обесмислили правну државу и све те западњачке флоскуле, које нама нису потребне. Жалосно је да се они које годинама и упорно бирамо  с времена на вријеме заиграју пријетњама оружјем и ратом, а ми преплашени у невјерици питамо једни друге на улици – хоће ли бити рата, и умјесто да им додијелимо црвене картоне, ми трчимо у маркете и купујемо залихе, за не дај Боже!


Разговарао Елвир Падаловић
 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.