Термоелектрана Угљевик 3, опасна превара!

Сасвим слободне, и ни на чему засноване изјаве представника централне политичке и државне власти, о силном богатству и запослености коју доноси инострана инвестиција у изградњу термоелектране 3 у Угљевику изазвале су сумње које су дијелом под притиском грађана отвориле потребу за израдом властите Студије о економској оправданости ове инвестиције , а истину је потребно саопштити локалном становништву и народу Републике Српске у цјелини. Студија под називом ,,Оправданост изградње термоелектране 3" у Угљевику, урађена је од стране локалне заједнице у Бијељини ове годинеРезултати до којих се дошло су поразни. Преносимо Вам сиже и закључке ове студије.

BUKA / 02. октобар 2012

Када се централна власт одлучи да прави штету локалној заједници противљења су природна и представљају прву обавезу. Нико нема право да прави штету, што се односи и на централну власт.

Умјесто користи ради се о изузетној, невиђеној штети. Уколико се оствари ова инвестиција, према налазима у Студији, Угљевик и Република Српска ће претрпјети штету тешку преко 100 милијарди КМ. То је вриједност која је већа од 55 наших владиних буџета.

Рашид Сардаров би, ако се ово догоди, изнио из земље богатство које је за 30 % веће од материјалног богатства (капитала) којима располаже привреда Републике Српске у цјелини.

Мјерећи садашњом цијеном радног мјеста то је вриједност која би била довољна за отварање 170.000 нових радних мјеста. Иако је ова инвестиција, према налазима Студије, таквих економских издашности да је у стању да поднесе и најнеповољнија кредитирања, односно да евентуалним домаћим улагачима донесе изузетну добит (дивиденду), централна власт се залаже за супротно. Она настоји да се оствари најнеповољнији облик (иностраног) инвестирања који, умјесто користи, доноси огромну штету.

То је управо мјесто гдје се сазнаје права истина. Није циљ централне власти да се оствари ова инвестиција и тиме, како се истиче, допринесе богатству и запослености Угљевика и Републике Српске. Циљ је сасвим други.

Умјесто економског овдје је тежиште на остварењу политичког циља. Према Европској Унији је преузета обавеза остварења слободног тржишта електричне енергије не питајући се за посљедице по народ. Како слободног тржишта електричне енергије нема на државној својини над нашим угљеним природним богатством нужна је његова приватизација.

То је управо основни циљ којем се тежи и који се настоји остварити. Очекујући отпор привтизацији угљеног природног богатства, уколико би се томе приступило отворено, смишљају се заобилазни путеви да се то оствари. Рашид Сардаров, и истицање силног богатства и запослености којег ће инвестиција у изградњу термоелектране 3, донијети само је добро смишљена превара народа, његово довођење у заблуду како би се
добила његова наклоност и отклонили могући отпори. Прича о добробити је крчење пута за оштра оперативна дјеловања на сасвим другом правцу.

Потребно је убрзано, свом снагом, радити на економском уништењу постојеће термоелектране како би се омогућило Рашиду Сардарову да је у погодном тренутку преузме, приватизује и њу и рудник. То је први корак који отвара широк пут према приватизацији Електропривреде РС у цјелини. Обавеза према Европској Унији би тиме била испуњена.

Остварила би се приватна својина над нашим природним угљеним богатством као првом услову остварења слободног тржишта електричне енергије. Запад би, уз помоћ наше домаће власти, дошао до богатих извора јефтине електричне енергије на чему би се још више богатио. Ми би, плаћајући високу европску цијену електричне енергије, пали употпуно сиромаштво и незапосленост без могућности било каквог привредног развоја. Страни власници нашег природног богатства би одавде износили огромна материјална средства, а ми би овдје скапавали у сиромаштву.

Према налазима у Студији, уколико се догоди приватизација Електропривреде РС, из земље би се годишње износило око 2,7 милијарди КМ. Када би та средства остала у земљи то је инвестиција на којој би било могуће створити вриједност бруто друштвеног производа од око 11 милијарди КМ што је за 30 % више од постојећег БДП. Судећи према оствареном, централна власт показује изузетну ефикасност на економском уништењу постојећег рудника и термоелектране. Упорно се гурају у спор са Словенијом тешким 1,5 милијарди КМ за којег је сасвим извјесно да ће бити изгубљен. Иако при самом крају технолошког вијека, креће се у пројекат одсумпоравања са кредитним задужењем од 240 милиона КМ, који терет отплате ће термоелектрана веома тешко подносити. Залихе угља у постојећем руднику су при самом крају. Потребно је отварати нови рудник за шта нема потребних средстава.

Неефикасна политичка својина резултира у веома високим трошковима пословања и посебно у прекобројним партијским запошљавањима. Нема мисли о изградњи термоелектране 2 као замјене постојећој. Све то говори да је приватизација постојећег рудника и термоелектране на дохват руке. Само је питање времена када ће се она појавити као "једино рјешење". У помоћ ће тада стићи и проблем ријешити Рашид Сардаров. Влада ће успјешно обавити још један свој европски задатак. Оствариће се још једна "успјешна" приватизација на опште задовољство и корист власти а штету народа.

Наравно да то неће остати незапажено и без захвалности и подршке. Све ће се учинити да таква власт остане све док буде могла да сиромаши властити народ, а богати богате.  Умјесто снажног политичког притиска, којим се служи централна власт прикривајући на тај начин своје задње намјере, локална власт иде са истином у народ. Иде са Студијом која је свима једнако доступна и на мкоју сваки грађанин може да изрекне своје судове.

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.