Тест личне одговорности: Хоћемо ли бити опрезни када добијемо слободу избора и кретања?

Након готово два мјесеца придржавања низа рестриктивних мјера, полако али сигурно, чини се да долази до попуштања мјера и враћања у нормалу.

Sara Velaga / 06. мај 2020

pixabay

Тако је одлуком Републичког Штаба Републике Српске саопштено да ће од 11. маја поново радити угоститељски објекти, фризерски и козметички салони, а полицијски час ће већ од сутра бити у периоду од 22 часа до 05 наредног дана. 

Федерација је са попуштањем мјера почела и раније па тако у овом ентитету растом броја опорављених расту и нове могућности за отварања раније затворених објеката. Упркос томе што пандемија још увијек није под контролом, јасно је да сви теже повратку у нормални начин живота, а фокус се сада ставља на грађанску одговорност и придржавања мјера и у новим облицима слободе.

Хоћемо ли се знати одговорно понашати и самодисциплиновано придржавати мјера и када престану све наредбе, тема је о којој смо разговарали са психологињом Нермином Вехабовић Рудеж. Она се за БУКУ осврнула и на концепт узора у водећим члановима друштва, али и објаснила који су то пресудни фактори поштовања мјера у нашем друштву.

„Упркос томе што би водећи чланови друштва требали бити примјери властитим понашањем, у БиХ смо се увјерили да управо они крше правила. Тиме директно шаљу двоструку поруку која ствара конфузију, али и узрокује стрес. Људи се сада оправдано могу осјећати лоше, нарочито ако су били константно кући и придржавали се мјера, док они који их креирају, то нису чинили. То се нарочито односи на старије и дјецу“.

Управо због тога грађани би могли реаговати бунтовно и нове опуштајуће мјере искористити да и они, попут владајућих буду немарни. Међутим, овдје се враћамо на тему личне одговорности, које би свако требао бити веома свјестан.

„Уколико неко жели сачувати своје здравље, њему никакво понашање неког званичника неће утицати на то. Црта одговорности налази се у личности човјека, који, ако је разуман, чуваће се због себе и других. Без обзира на то какво нам је руководство на нивоу државе, ми не можемо очекивати да они буду одговорни за нас.“

Додаје како и сада постоје они који су увјерени да пандемија није опасна и који су свјесно кршили правила. Али то варира од директне изложености и свјесности саме опасности вируса. 

Тако наводи примјере људи који су се понашали веома одговорно, јер су у својим градовима свједочили смртним случајевима од корона вируса. Тамо гдје заразе није било, самим тим је и мања свјесност и опрезност од заразе.

„Константно имамо различите поруке које стварају конфузије. И сад је у потпуности до нас шта ћемо радити у новим условима попуштајућих мјера. Морамо бити свјесни да пандемија није завршена и да вирус још постоји. Но, кључно питање је шта радимо са слободом онда када је добијемо.“

Нове олакшице за угоститеље, тржне центре, фризерске салоне, Вехабовић Рудеж коментарише као прилику да се власници поставе у одговорне улоге и раде по прописима. Ако не само ради себе и клијената, а онда и због могућих казни.

„Људи некада најбоље из властитих грешака, али поставља се питање требамо ли дозволити да доживимо обољење па да тако почнемо да размишљамо или можемо превентивно размишљати. Сада је стварни фокус на личној одговорности свих нас као појединаца.“

Честа питања у овим тренуцима управо су она о животу након короне па се повратак „нормалном животу“ намеће као императив. Но, требамо бити свјесни да ћемо се значајно промијенити и као појединци и као друштво, упозорава на то Вехабовић Рудеж.

„Начин на који ће се све промијенити зависи и од тога колико ће се вирус ширити. Неки од нас се понашају као да ће ово бити и проћи, али то није случај. Ми ћемо се промијенити и начин живота ће бити другачији. А нико још увијек није сигуран како.“

Поштовати мјере које нису јасно прописане и које ће услиједити након дугог периода изолације, може представљати изазов за друштво. Али оно што је кључно и у таквој ситуацији јесте начин на који смо поштовали и досадашње мјере. А све то коријене има дубоко у нашем одгоју.

„Поштовање мјера је у директној вези са нашим личним одгојем, односно како поштујемо туђе и личне границе. Навикнути смо на неке званичне мјере као што је стајање у редовима код доктора, али у приватном животу често нисмо у стању поставити границе. Зато се може десити да неки несвјесно прекрше правила у жељи да не изгледају непристојно јер одбијају контакт са ближњиима, комшијама и колегама. Једноставно нисмо научени да одбијамо људе и постављамо дистанцу.“

Упркос томе, учтивост и љубазност према другима требала би и даље бити на другом мјесту важности, све док смо као друштво свјесно да је и сада, али и након свих рестриктивних мјера, највећи приоритет здравље.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.