Тхе Гуардиан: Изградња хидроелектрана на Балкану порасла за 300%, угрожен биљни и животињски свијет

Више од трећине нових 2800 брана, које се граде или су у плану, налази се у заштићеним подручјима и представља пријетњу ријекама и биодиверзитету.

Buka / 28. новембар 2017

Према писању британског листа Тхе Гуардиан, изградња хидроелектрана порасла је за 300% широм Западног Балкана у посљедње двије године, због чега се страхује од пресушивања планинских ријека и губитка биодиверзитета.

Лист се позива на истраживање које је радила фирма Флувиус, која пружа консултантске услуге на пројектима финансираним од стране УН-а и ЕУ.

У плану је око 2800 нових брана на подручју од Словеније до Грчке, од чега ће 37% бити изграђено на заштићеним подручјима као што су национални паркови или мјеста која спадају у Натура 2000 (Еколошка мрежа састављена од подручја важних за очување угрожених врста и станишних типова Европске уније).

Тешке машине већ копају нове ријечне токове на 187 градилишта, у поређењу са свега 61 у 2015. години, наводи се у истраживању.

Улрицх Еицхелманн, директор невладине организације Ривератцх, који су наручили ово истраживање, казао је да иако се већином ради о малим пројектим, најчешће на планинском терену, то има катастрофалан утицај на природу.

“Они одводе воду кроз цијеви из главног тока ријеке и остављају празна корита гдје су некада биле ријеке,” казао је за лист Тхе Гуардиан. “То је катастрофа за локално становништво и за животну средину. За многе врсте риба и инсеката као што су вилини коњици и камењарке, то је крај.”

Ова, до сада неименована рибља врста, раније непозанта науци, сматра се угроженом због планиране хидроцентрале Поçем на ријеци Вјоса у Албанији.

Фото: Ријека Вјоса у Албанији, Грегор Шубиц/Саве тхе Блуе Хеарт оф Еуропе

Једна врста камењарке, Исоперла вјосае, откривена је тек ове године у овој ријеци, током експедиције у којој је учествовало 25 научника, који су такође открили и нову врсту рибе раније непознату науци. Као и младица (дунавски лосос) и преспанска  пастрмка, већ се вјерује да су угрожене због онога што Еицхелманн назива “цунами хидроцентрала”.

Извјештај описује ријеку Вјоса као јединствено и динамично уточиште за велики број водених врста које су нестале у другим дијеловима Европе. “Очекује се да ће већина ових заједница бити неповратно истријебљена као резултат планираних хидроцентрала,” стоји у извјештају.

Дамиан Гјикнури, албански министар енергетике, изјавио је за Гуардиан да ће двије планиране велике хидроцентрале на ријеци Вјоса омогућити пролаз рибама кроз посебне канале”.

“Ти пројекти су засновани на најбољим еколошким праксама које се данас примјењују да би се умањли ефекти високих брана на кретање водених врста,” казао је.

Вјоса је посљедња велика дивља ријека у Европи изван Русије. Станиште је многих водених врста којима пријети истребљење због планираних брана, тврде научници.

Гјикнури је негирао налазе извјештаја наводећи да се само двије високе бране граде у Албанији, док су остале већином мале проточне хидроцентрале.

Оне производе мање од 10М енергије и не захтијевају процјену утицаја на животну средину, кажу еколози. Али управо зато што су мале, немају предвиђен буџет за ублажавање еколошких посљедица и дозвољавају да се низ турбина постави у размацима дуж тока ријеке, што доводи до “озбиљног кумулативног утицаја”.

Поред воденог свијета, пораст изградње брана могао би угрозити и људе.

Од 2012. године, сукоби око власништва између великих компанија и малих фармера довели су до једног убиства и једног покушаја убиства, према студији коју је финансирала ЕУ. У извјештају се наводе три смртна случаја на раду, дестине хапшења повезаних са поплавом градње хидроелектрана у Албанији.

Албанија је регионално жариште са 81 браном у изградњи, али у Србији, Македонији и Босни и Херцеговини такође се гради 71 хидроелектрана, док је у Србији још планирано 800 нових пројеката.

 

Фото: Еуронатур Фоундатион/Ривератцх/Саве тхе Блуе Хеарт оф Еуропе


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.