Тхе Гуардиан:Босна у најтежој кризи

<п>Милораду Додику пријете оштре санкције од стране ЕУ уколико се спроведе референдум, упозоравају представници међународне заједнице у Сарајеву.</п>

The Guardian / 03. мај 2011



Босни пријети најтежа криза од завршетка рата прије 16 година због српске сецесионистичке политике која има за циљ да парализује земљу, тврде високи међународни званичници који прате рад државе.

Валентин Инзко, аустријски дипломата, високи преставник међународне заједнице у Сарајеву, изјавио је за Гуардиан да ће он предузети мјере како би зауставио референдум на који позива Милорад Додик, вођа босанских Срба, у вези са оспоравањем БиХ суда за ратне злочине и специјалног тужилаштва који су успостављени 2005. године међународним декретом.

Инзко је изјавио како би Додику и његовој свити могле бити наметнуте оштре санкције од стране Европске Уније уколико не одустане од референдума, који је скупштина босанских Срба овог мјесеца одобрила огромном већином гласова.

"Ово је дефинитивно најозбиљнија криза од потписивања Дејтонског споразума", казао је Инзко. "Никада раније није планиран такав референдум. Намјера је да се поништи све што је до сада постигнуто. Тиме се оспорава улога високог представника. То би био директан удар на дејтонски договор…Ја бих поништио такав закон."

Додик, предсједник српског дијела Босне који се зове Република Српска, дао је ријеч ове седмице да неће одустати и да ће се референдум спровести.

Одлука о спровођењу референдума је званично донесена у сриједу, што значи да се референдум мора одржати у року од осам седмица. Додик тврди да суд и тужиоци имају предрасуде о Србима и да треба одбацити ауторитет суда.

Он тврди да вођство босанских муслимана, са међународном подршком, тежи стварању доминантно исламске државе.

Додик редовно критикује међународне представнике, који настоје да управљају Босном од 90-их. Он не исказује лојалност држави која се зове Босна и Херцеговина и негира њену одрживост. Референдум се доживљава као његов потез који највише дестабилизује Босну и води ка њеном распаду, што би могло изазвати рат.

"Многи су мишљења да је овај референдум проба за сљедећи о статусу Републике Српске, али  то су само спекулације, које у овом тренутку нису реалне",  изјавио је Додик прошле седмице.

Нови изасланик ЕУ за Балкан, Мирослав Лајчак, ће ићи у Бањалуку, Додиково сједиште, да му "очита буквицу" и да му нареди да опозове референдум, изјавили су високи званичници.

Инзко је најавио да ће међунардна заједница имати расправу са Додиком и да ће у наредне двије седмице он употријебити своје овласти како би покушао спријечити референдум.

"Надам се да га могу одговорити од тога. У супротном ћу морати предузети мјере. Закон би тиме био поништен. Рок не може бити веома дуг, 10 дана до двије седмице максимално."

Очекује се да Лајчак упозори Додика да би се, уколико се оглуши на међународну забрану референдума, могао суочити са санкцијама сличним онима које су наметнуте Роберту Мугабеу и Муаммару Гаддафију: забрана путовања и замрзавање његове имовине и банковних рачуна.

Владе чланица ЕУ су се недавно сагласиле о "мркви и штапу" како би се надокнадиле године неуспјеха у Босни. Цатхерине Асхтон, шеф спољне политике ЕУ, ће именовати новог “специјалног представника” у Сарајеву са већим овластима.

Окршај са Додиком би могао допринијети још тежој ситуацији у којој се Босна налази и њеној парализи. Пат позиција од избора прошлог Октобра због које је држава остала без централне власти седам мјесеци, је без рјешења на видику.Описујући Босну као “највећи изазов стабилности Европе у овој години”, Јамес Цлаппер, директор америчке државне обавјештајне службе, прошлог мјесеца је изјавио да је земља “у расулу”."Реторика етничких Срба о одвајању од Босне ће наставити да потпаљује страсти, изјавио је. Етнички циљеви још увијек доминирају политичким процесом… Напори САД и ЕУ да посредују у постизању компромиса су постигли мало успјеха."Муслиманско-хрватски дио земље је такође акутно дисфункционалан. Вође босанских Хрвата, са сједиштем у Мостару на југозападу, бојкотују власти Федерације и парламент након што су испали из преговора о коалицији. Они се огорчено жале како их већинска заједница босанских муслимана игнорише, па су прошле седмице формирали Хрватску националну скупштину како би координисали политику у подручјима са већинским хрватским становништвом. "Ја немам проблем с тим ако је то уставно, казао је Инзко. Видјећемо да ли ће успоставити паралелне структуре или не. То је веома важно. У том случају бих морао нешто подузети."Хрвати захтијевају да се Босна подијели на три дијела дуж етничких граница како би Хрвати добили посебан ентитет. Додик охрабрује ове захтјеве како би убрзао распад земље коју стално назива незаконитом и неодрживом.Високе дипломате у Сарајеву кажу да би то био накнадни успјех Слободана Милошевића и Радована Караџића, србијанског вође и вође босанских Срба који су водили ратни подухват да униште земљу и који су оптужени за геноцид. “То би значило да би Сребреница била иностранство за босанске Муслимане”, казао је један високи званичник. Међународна заједница то никада неће прихватити.

Оригинал у Тхе Гуардиан

Текст превела и прилагодила Милица Плавшић

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.