Тибет гаси функцију далај ламе

Зашто је садашњи далај лама одлучио да након његове смрти на Тибету не бирају његовог насљедника.

Snježana Mulić-Softić / 10. октобар 2014

Након више од пет стољећа тибетански будисти остат ће без свог врховог поглавара – далај ламе.

Ову одлуку донио је актуелни, 14. по реду далај лама, свјетовног имена Тензин Гатсо,  и то на основу личног права из тибетанске традиције.

“Традиција тилуле укида се добровољно, она више нема сврху, обавила је своју мисију. Тибетански будизам не зависи од једне личности, он је добро организиран, има врло образоване монахе и учитеље”, рекао је Гатсо, образлажући своју одлуку и додао да након његове смрти, а сада му је 79 година, неће бити устоличен нови – 15. по реду далај лама.

Тензин Гатсо је рођен 1935. године, а монаси су у њему, када је имао двије године, препознали реинкарнацију двије године раније умрлог далај ламе, послије чега је он проглашен за новог духовног вођу Тибетанаца.
Катанац на митологију реинкарнације

Као петогодишњак је устоличен за 14. далај ламу, а 10 година касније на њега је пренијета и државна власт Тибета. Гатсо се залагао за широку аутономију Тибета у оквирима Кине, међутим, званична кинеска власт увијек га је третирала као непријатела.

Од 1951. године, када је извршила инвазију на Тибет, Кина управља овом провинцијом. Тензин Гатсо је Тибет напустио 1959. за вријеме устанка против Тибетанаца против кнеске власти и од тада живи у Индији, гдје му је и резиденција.

Иако физички одвојен од Тибетнаца, Далај Лама је остао најутицајнији симбол тибетанског будизма.

Непосредно након што је саопћио своју одлуку, 14. далај лама је боравио у Хамбургу, гдје је, између осталог, говорио и о својој великој популарности.

”Зашто не бисмо завршили са оним ко је популаран. Ако би дошао нови далај лама, који ће имати слабији утицај и каризму, а поготово непопуларност, то ће дискредитирати институцију далај ламе”, рекао је Тензин Гатсо.

Ова изјава само наизглед звучи препотентно, али у суштини крије покушај да у потпуности не открије прави разлог стављања катанца на митологију реинкарнације.

Како пише Јохн Енгле са Хертланд Института, актуелни далај лама, заправо, већ дуже вријеме размишља о датој могућности да “у сваком тренутку може одлучити да не буде поново рођен”, па је још 2011. године предао све политичке овласти изабраном лидеру и  на тај начин укинуо теократски систем власти који је преовладавао у оквиру тибетанског будизма од времена када је Влада пребјегла у азил.

Вођа средњег пута

Но, питање је зашто је то учинио и зашто тибетански будисти неће имати 15. далај ламу.

Енгле каже да је би стварни разлози могли бити политичке нарави, односно да Далај Лама страхује да би кинески режим покушао експлоатирати ту ситуацију након његове смрти и то тако што би наметнуо свог кандидата за наредног далај ламу, а који би под апсолутном контролом Кине. Преведено на наш језик и прилике, актуелни Далај Лама се плаши кинеског Сејде Бајрамовића (Слободан Милошевић је политичким маневром инсталирао Сејду Бајрамовића на мјесто члана предсједништва СФРЈ за Косово, а који са освојених 0,03 посто гласова није имао мандат да заступа интересе Косова).

Таквих случајева већ је било са неким претходним далај ламама, а ако би се сада то десило, Енгле закључује да би то било катастрофално за будућност тибетанског будизма и права тибетанског народа.

Одлуком да прекине традицију избора насљедника, Тензин Гатсо ће, заправо, онемогућити Кину у настојањима да ослаби будућност Покрета за независност Тибета.

Тибетански народ је тренутно  под репресијом, нема потпуну вјерску слободу, а економски их експлоатира кинеска већина Хан. Далај Лама је у најкритичнијим моментум за Тибет у међународним оквирима артукилирао неправду, репресију и угњетавање тибетанског народа.

Кина одлуку Далај Ламе сматра као пријетњу својим плановима. То је нарочито видљиво из чињенице да је кинеска Влада затражила од далај ламе да поштује традицију реинкарнације, а након што је он обзнанио да неће бити 15.  поглавара тибетанских будиста.

Овај захтјев који долази од Владе која промовира идеологију комунистичког материјализма и која је дијаметрално супротна религији, у најмању руку је циничан .

Званични Пекинг је тиме наговијестио да можда неће прихватити одлуку Далај Ламе, а с друге стране такав став кинеске званичне политике ће Гатсоу олакшати оправдање пред сљедбеницима.

Циљ тибетанских будиста је независност од Кине, а 14. далај лама у међународним релацијама важи за  вођу који тражи средњи пут, у овом случају између потпуне кинеске доминације и независности и то кроз ненасилну борбу. И управо тај “ненасилни отпор кинеској окупацији” био је разлог што му је 1989. године додијељена Нобелова награду за мир.

Будући да Кина системски, баш као што то ради Израел у Појасу Газе, проводи насељавање Кинеза на Тибет, Далај Лама тражи аутономију у оквиру кинеске уније како би избјегао насиље, и на једној и на другој страни. Заправо,  био би најсретнији када би Тибет добио статус какав има Хонг Конг и када би се из њега повукли Хан Кинези који су га колонизирали, па данас на Тибету живи шест милона Тибетанаца у односу на  7,5 милиона Кинеза.

Ахилова пета кинеске политике

Међутим, Тибет богат огромним количинама ријетких минерала, плодним земљиштем и воденим ресурсима, залогај је који Кина не жели испустити из својих канџи. Уосталом, док остатак свијета под називом Тибет подразумијева висораван, тај назив на кинеском језику дословице значи “ризница земаљскога блага на западу”.

Многи су се надали да ће кинески предсједник и Јинпинг  бити отворенији за дијалог у погледу тибетанског питања, ба удући да је његов отац, који је, док је био замјеник премијера, имао врло блиске односе са Далај Ламом. Међутим, проф. Јохн Поерс, један од највећих експерата за будизам на свијету, сматра таква очекивања неутемељеним. Вјерује да Кина нема апсолутно нема намјере да Тибету да аутономију.

Ипак, Далај Лама је Ахилова пета кинеске унутрашње политике. Заправо, Кини јако одговара што актуелни Тензин Гатсо није на Тибету. Једноставно, ова земља стријепи од популарности Далај Ламе, не само међу тибетанским будистима него и међу милијарду традиционалних и потенцијалних посткомунистичких будиста, из простог разлога што не жели да Кинези дођу у позицију да прихвате хисторијску чињеницу да је Тибет увијек био независна нација са различитом културом. Такав сценарио неминовно би довео до губитка Тибета, што би произвело домино ефекат, па би Кина могла остати без још покоје провинције, попут ињанга, коју Ујгури називају Источни Туркестан, и Манђурије, а у којима живе народи који се не осјећају Кинезима.

Како год, тибетански будисти имат ће врховног поглавара све док је актуелни Далај Лама жив. Лјекари су му рекли да ће живјети стотину година, а он сам каже да је у сновима имао предсказање да ће живјети 13 година дуже.

Након што умре, сигуран је да не жели да ико хода по кућама породиља и тражи дијете које ће бити његова  реинкарнација.

Ипак, у складу с будистичким принципом реинкарнације, Гатс вјерује да ће се поново родити и  жели да то буде на неком "тешком мјесту" гдје би био од користи за друге.

Дубоко поштовање према Далај Лами

Далибор Јовановић из Центра Дијамантског пута будизма из Београда није желио коментирати одлуку 14. далај ламе да нема насљедника. “Дијамантски пут будизма се бави будистичким учењима и медитацијама Карма Кађу школе тибетанског будизма и не коментарише односе унутар других школа и религија”, одговорио је, уз додатак да има дубоко поштовање за поглаваре других религија.

Спрега политичких и вјерских увјета

Кармен Михалинец из Будистичког центра у Загребу.на одлуку о неименовању будућег далај ламе, гледа као на посљедицу узрока и увјета. “Титула није прирођена ни будизму на Тибету, ни будизму опћенито. Настала је спрегом политичких и вјерских увјета у 13. стољећу. Можда ће спрегом истих увјета и нестати”, каже Михалинец.

Претпоставља се да у Хрватској живи између 1.200 и 1.500 будиста. Будистички центар у Загребу слиједи схан/зен школу будизма.
Титула праћена манипулацијама

Далај Лама је титулар поглавара "жуте секте"тибетанског будизма. У тибетанској традицији први далај лама помиње се 1391. године, а прву титулу је 1578. монголски владар Алтан-кан удијелио Сонаму Гатсоу, најистакнутијем лами у тадашње вријеме. Само Тибетанци вјерују како далај лама представља једну од реинкаранација будистичког милосрђа. Као Буда или као просвјећено биће, далај лама има моћ реинкарнације са пуним сјећањем на њихове бивше животе.

Кад далај лама умре онда се старији чланови заједнице тибетанског будизма почињу процес тражења реинкарнације. Процес траје неколико година, а када се идентифицирају потенцијални кандидати, они се тестирају одређеним питањима на које одговор може понудити само далај лама. Кад дијете положи тест, оно полаже заклетву и почиње спроцес учења прије него што  буде постављено за будућег спиритуалнг лидера.

Сам избор новог далај ламе увијек је праћен политичким унутархијерархијским и изванхијерархијским манипулацијама. У борбама за власт у врху тибетанске будистичке хијерархије било је убијено пет далај лама.

Према вјеровањима тибетанских будиста далај лама у сваком тренутку може одлучити да не буде поново рођен. Будизам је једна од пет великих религија, а по броју сљедбеника заузима шесто мјесто на свијету и има их 376 милиона.


 

Извор: Ал Јазеера

 

 

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.