Ma, nemam ja šta više puno da pričam. Sve sam ja već ispričao ili su to drugi uradili za mene, oni koji me znaju bolje od mene -rekao nam je Tifa na početku intervjua, pa nastavio.
-Evo, ovaj sada razgovor vodimo u prostorijama sarajevskog Radija M i uvijek kada dođem kod Mirsada Ibrića desi mi se nešto lijepo. Jedan muzičar iz Austrije poslao mu je pjesmu i zamolio ga, da je, da meni, jer kao , rekao je, „Ne bi želio da umrem,prije nego što Tifa snimi ovu pjesmu. I , moram da ti kažem da mi se pjesma svidjela na prvo slušanje, a muzikom i tekstom pogodio me pravo srce. Eto, to je novo, uskoro novi Tifin hit.
Da li je autorima teško napisati pjesmu za Tifu?
-Ima i toga,ali ja prvo ne vjerujem samom sebi, pa kako onda da uvjerim druge. Kada snimaš pjesmu, kada želiš da je javno prezentiraš, moraš da budeš uvjerljiv jer publika ne voli folirante. Kada stojiš iza samog sebe onda si baš jak kao stijena.
I sam pišeš pjesme, može se reći uspješno?
-Znaš kako je rekao moj prijatelj,k olega, muzičar Milić Vukašinović: „Samo kokuz može dobru pjesmu da napiše“. A, kako godine idu ja Milića sve više i više razumijem, mada sam ga jedno vrijeme tjerao od sebe, a samo zbog toga što je bilo luđi od mene. A , u stvari Vukašinović je odličan mudrijaš. Već dugo sam došao do saznanja da se isplati biti svoj, da jednostavno nisi ničiji.
Da nisi bio svoj, da si se dao vezati za nekoga, da te neko vodi i upravlja tvojom karijerom bio bi mnogo bogatiji, popularniji. Imao bi vile, jahte, kamione, avione?
-Ja, ali koga bi ja dovodio u te vile i jahte. Bio bi bogat, ali osim porodice ne bi možda nikoga imao, i tu dovodio. Ja volim raju, volim prave prijatelje, a mogu da se pohvalim da imam nekoliko njih zaista pravih i iskrenih.
Da li te neko od prijatelja izdao?
-Život je satkan od više minusa već pluseva. Svako gleda sa neke njemu povoljne strane, a od toga dosta zavisi. Bitno je da se čovjek ne osjeća gladno, da grabi sve sebi, treba da se okreneš oko sebe, pa da vidiš ima i gorih od tebe. Treba da shvatiš život oko sebe. Izdaje je bilo, ali idemo dalje.
Da li misliš da si na pametan način procjenio svoj život?
-He, he, he. Pazi, to ti je veoma interesantno pitanje. Ja sam u principu radio sve ono što mi je srce govorilo, a ne pamet. Da sam se rukovodio pameću onda bi vjerovatno sve išlo drugim tokom,a to se zove pragma života.
Činjenica je da nikada nisi bio po standardima života, a uvijek si bio i ostao miljenik publike?
-Eeee, baš je lijepo to čuti, a da li govoriš istinu, to je već druga stvar. Ako je tako zadovoljan sam,ali ja ne mogu o tome da pričam, da dam neki svoj komentar.
Da li si zadovoljan trenutnim statusom u saradnji sa Goranom Bregovićem?
-Ma, kako da ne. Sa Goranom je zadovoljstvo raditi. Jednostavno me ne boli glava više, sve je organizovano. Dođem, popenjem se na binu, odradim svoje što trebam,a siguran sam i on je zadovoljan sa mnom.
Zbog veće zarade, zbog više samostalnih nastupa, da li si ikadrazmišljao da snimiš jedan narodnjačli album jer tebi sve „leži“ da pjevaš?
-Pa, tako kažu da ja mogu sve i svašta, a po meni je to neki hendikep. Ne možeš na dvije stolice da sjediš. Ubistveno je kada kažu da si talentovan za više stvari. Po meni postoji samo dobra i loša muzika, ali shvatam ja šta ti mene pitaš, ali ne. A, možda bi se i odlučio i na takav korak, ne zbog dobiti, već više što ja nemam strategiju djelovanja. Uhvati me momenat, uđem u studio i snimim.
Svojevremeno si snimio pjesmu sa Mostar Sevdah Reunionom , radi se o pjesmi „Haj kolika je Jahorina planina“?
-Aaaa, to, ma sve je to bilo u nekom hodu, bio mi je došao taj neki momenat, ali u suštini nisam uopšte zadovoljan sa tim snimkom. Sve je moglo bolje, ali drago mi je zbog tih momaka iz benda,a najviše sam to snimio zbog rahmetli Ilijaza Delića, bio mi je izuzetno drag.
Tvoj komentar na to što je član grupe Van Gogh dobio bocu u glavu na koncertu u Sarajevu?
-Pa, on je odgovorio na to, ali sve to se dešava. I mene su udarili u glavu 1985. godine, a nisam nosio krstove, niti sam ih imao istetovirane. Super je što je sve to iskulirao, ali opet mislim , šta znači njegova izjava: „Ovo nije Sarajevo“. Možda je to baš Sarajevo da te neko spuca flašom u glavu. Ne bi valjalo da je sve savršeno. Nekome leti bakšiš, nekom ovo, a nekom ono. Nekada je na nas letjela kovanica od pet maraka,pa da vidiš kako tehničari to kupe.
Da li si ikada pjevao u pravoj kafani i dobivao bakšiš?
-Ja jesam bio u kafanama i gledao kako se to radi. Ali, jednom sa i pjevao i to sa Halidom Bešlićem u „Mađarskom restoranu“ u Sarajevu. Tu sam otpjevao „Lipe cvatu“ i bilo je super, bilo jagnjetine, ma bilo svega“.
Da li si imao pozive za ulazak u neki rijaliti?
-Da, imao sam, ali ne bi o tome detaljisao. Moj kompletan život je rijaliti, sve je „na izvolite“. Ja jesam ljudima interesantan, ali ne nikada tako javno.
Da li si se ikada seksao sa pjevačicom?
-Ma, daj bježi, još mi i taj belaj treba. Pa da je slušam kako mi cijeli dan pjeva.
Koliko si se puta zaljubio u životu?
-Evo, dat ću ti pravi i iskren odgovor, samo jednom. To je žena koju sam i oženio i već smo 39 godina zajedno. A, kako je mogla sa mnom izdržati sve godine, to moraš da pitaš nju.
Na ovo pitanje možeš samo ti da odgovoriš, a ono glasi: „Svaka čast mojoj ženi kada je mogla sa mnom da bude i izdrži sve te godine“?
-Sve zavisi šta te zadovoljava i kakve standarde ispunjavaš u životu. Šta je ispravno , šta nije, šta je previše, šta nije… Sve je do osobe, ali činjenica je da ja nikoga ni na šta nisam tjerao. Pa, valjda i postoje te Sigurne kuće za žene,a mada čujem da je sve više i muškaraca koji su maltretirani od žena. Moja supruga nikada nije imala potrebu da se bilo gdje sklanja od mene, znači da sam dobar muž.
Kakav si bio kao učenik?
-Ja sam Osnovnu školu završio sa odličnim uspjehom,otac je bio jako ponosan na mene. Ali, upisom u prvi razred Druge gimnazije u Sarajevu, odmah sam ga razočarao. Naime, prvi dan škole ušao sam u ženski WC sa jednim drugom, tu smo se zaključali i zapalili cigarete,a opuške smo lijepili ili gasili za plafon. Jedan opušak je završio u prostoriji gdje su čistačice držale njihove zerzevate za čišćenje i to se zapalilo. Odmah sam dobio kaznu za predisključenje iz škole, potom sam dobijao samo jedinice i izgubio sam prvu godinu. Ali, sam ipak Drugu gimnaziju na kraju završio sa vrlodobrim uspjehom, piše Ekspanzija.
