"То је онај живот гдје сам пао и ја": 140 година од рођења Диса

У седмом разреду гимназије је написао своју прву пјесму "На прозору гори свећа".

BUKA portal / 10. март 2020

 

Владислав Петковић рођен је у кнежевини Србији. Његов живот обележило је сиромаштво, које га прати непрестано, од рођења до саме смрти. Мајка Марија, пореклом Вукомановић, сама је подизала децу и школовала их, будући да је оца Димитрија изгубио рано. Девето је од тринаесторо деце Димитрија и Марије. Дис је био висок и мршав, уских груди, необичних бркова и подуже косе. Можда је најбоље његов живот и њега самог описао његов најбољи пријатељ Сима Пандуровић: ''Већи део дана и ноћи проводио је у кафани. Није био ни гурман, ни пијанац. Јео је ретко, мало, па и то мрљаво и без воље. Волео је да попије чашу доброг вина, али се, колико знам, није никад опијао… Иако је био сиромах, имао је неку наклоност ка господству и аверзију према простаклуку. Није никад псовао, ни био развратан, разуздан, и бучан.''

Иако је на крштењу у месној цркви добио име Владислав, своју прву објављену песму “Идила” 1903. године у „Српском књижевном гласнику“ потписао је псеудонимом Дис.

Исти псеудоним наћи ће се и на корицама његове прве песничке збирке "Утопљене душе'', коју је о свом трошку објавио 1911. године у Београду. "То је онај живот где сам пао и ја" гласи први стих "Тамнице'', прве по реду песме у првој Дисовој књизи.

Две године касније објавио је збирку родољубивих песама "Ми чекамо цара" инспирисану балканским ратовима и ослобођењем јужних српских крајева. Дис је неретко утеху налазио у кафанском друштву или лутајући престоничким улицама, како је својевремено писао Антун Густав Матош.

“Као мјесечар луташе Дис београдским улицама са шеширом вјечно у руци, са црном коврджавом главом и брадом, мршава лица и грозничава ока, забављајући нас својим нервозним ексцентричностима, смијући се као добар, врло добар дечко свим нашим досјеткама на његов рачун”, говорио је Матош.

Песник је ипак променио начин живота када је упознао младу поштанску службеницу Христину – Тинку, са којом је касније ступио у брак

Посртања и понеки "весели часови" пратили су Диса до краја живота, до трагичне зоре 17. маја 1917. године када је брод "Италија" торпедован у Јонском мору. Међу утопљеницима пронађено је тело несрећног песника који је из Француске путовао на Крф.

Владислав Петковић Дис је преминуо у 37. години, а имао је жену и двоје деце.

Б 92

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.