ТО НИСАМ ЈА: Вапај једне генерације, немоћне да се одупре хипнотичкој снази друштвених мрежа

Вршњачко насиље, сексуално злостављање, нарушено ментално здравље, овисничка опсједнутост друштвеним мрежама, отуђење и губитак контакта са реалношћу…

Milica Plavšić / 04. септембар 2020

Foto: Buka

 

Све се дешавало у парку. Било их је седамнаесторо и били су обучени у бијело. Сједили су укруг и држали мобилне телефоне у рукама. У једном тренутку, почели су да галаме, узвикивали су “погледај се каква си, фуј, одвратна си”, а онда сам угледала дјевојку којој су увреде биле намијењене. Била је уплакана и немоћно се бранила, одговарајући им “То нисам ја!” Истрчала је из круга и, пошто сам сједила врло близу њих, погледала ме је и јецајући рекла: “Ни ти ми ниси помогла!”

Преплавила ме је нелагода и осјећај кривице, али ништа нисам одговорила, наставила сам да сједим и да их нијемо посматрам. Сцене које су услиједиле покренуле су неке од мојих највећих страхова као мајке двије дјевојчице, тек мало млађе од њих. Вршњачко насиље, сексуално злостављање, нарушено ментално здравље, овисничка опсједнутост друштвеним мрежама, отуђење и губитак контакта са реалношћу…

Ничим нисам показала колико ме је све то узнемирило и да је у мени покренуло она свакодневна болна преиспитивања свих нас који смо на неки начин одговорни за животе младих људи - у чему смо погријешили, јесмо ли им пружили довољно пажње, љубави, јесмо ли довољно разговарали са њима, јесмо ли могли знати, јесмо ли покушали разумјети, јесмо ли их могли заштитити?

Иако је све дјеловало итекако стварно, ту на трави, у парку, ипак је у питању била само фикција, театар, а млади људи били су изузетно увјерљиви глумци. 

Представа „То  нисам ја” намијењена је ученицима основних и  средњих школа, њиховим родитељима и наставницима, који заједно са дјецом пролазе кроз изазове дигиталног доба. Сценарио са састоји из пет најчешћих девијација у које западају млади који су своју опсесију виртуелном стварношћу довели до крајности. Тако упознајемо инстаграм краљицу жељну лајкова, која је спремна жртвовати своје достојанство за мало краткотрајне пажње на мрежама. Ту је и дјевојка која је одбацила блиске пријатеље из дјетињства и живи искључиво на друштвеним мрежама, гдје одржава лажну слику о себи и тражи одобравање људи које заправо и не познаје. Једна дјевојчица је жртва насиља само због тога што је одличан ученик, а друга је жртва сексуалног злостављања, јер је повјеровала човјеку којег је упознала преко Фацебоока.  Упознајемо и дјечака који је потпуно изгубио контакт са реалношћу играјући насилне видео-игрице. 

Због тебе сам умро! Гдје је тата? Волим те.

Оно што се све вријеме провлачи кроз подтекст драме јесте да њихово окружење није било у стању да на вријеме препозна и адекватно реагује на њихове опсесије. 

У једној од прича, Вукова мајка је отишла у иностранство да ради, отац је физички радник и већи дио дана је на послу. Вук је препуштен сам себи и своје вријеме проводи на компјутерским игрицама. Другови долазе по њега, али он одбија да изађе вани с њима. Они примјећују да је неиспаван, а Вуков језик је језик насиља “пуцај, убиј”… Школски психолог позива оца на разговор, након чега он урла на Вука и туче га кајишем. Због тебе сам умро, каже Вук оцу, мислећи на игрицу у којој је изгубио живот, али дирајући у највеће страхове сваког родитеља, скопчане са одговорношћу за живот који је донио на овај свијет.

У другој причи, Неда не излази, живи у виртуелном свијету, одбацује пријатељице из дјетињства и добија одобравање пријатеља са друштвених мрежа које заправо и не познаје. “Гдје је тата, тата ради, тате никад нема, Неда је сама”, мантра је коју Неда одсутно понавља. Данас је њен рођендан и њене објаве на друштвеним мрежама приказују ружичасту слику њене стварности. 

Једна од најпотреснијих свакако је она о дјевојчици која се дописује са мушком особом којој зна само име, али је увјерена да зна све о њему, јер се, како признаје другарицама, чује стално с њим и говори му ствари које није рекла ни њима. Договорила је састанак са њим у некој мрачној улици и другарице је упозоравају да је можда у питању лажни профил, да не иде сама, али она их не слуша. Он јој је први рекао “волим те”, а њој недостаје љубав у породици, каже им она. Мушкарац је на сликама изгледао млађе и она постаје свјесна да је преварена и намамљена у замку, али већ је касно. 

 

Представа је резултат вишемјесечног стваралачког процеса младих глумаца, полазника Драмске сцене СПКД „Просвјета“ Прњавор, и њихове менторке, Бранкице Радоњић, вишеструко награђиваног педагога и режисера, са 17-огодишњим искуством у раду са дјецом и младима у промоцији драмског метода.

Настала је у оквиру пројекта „Млади као снага промјене у својим локалним заједницама“ ИН фондације. 

Бранкица објашњава да је, у случајевима које су представили, опсесија виртуелним свијетом измакла контроли. Као неко ко ради у основној школи, каже да је таквих ситуација било и међу њеним ученицима. “Све приче су врло реалистичне и показују гдје безазлена игра на телефону, на друштвеним мрежама можда да их одведе. Дјеца не могу сама себи помоћи, јер немају механизме да се одбране, и родитељи морају знати шта њихово дијете ради, који је његов систем вриједности. Они мисле да, ако је дијете поред њих, да је сигурно, али ако не знају шта дијете ради на мрежама, онда то може бити веома опасно.”

“Инстаграм не воли сузице, идемо један осмијех, селфи, хајде сликај ме, лајк, лајк…”

“Жељели смо да проговоримо о једном великом проблем, да млади људи кажу како доживљавају притисак друштвених мрежа и да понудимо нека рјешења. Након што одиграмо представу, отварамо дискусију са публиком, да видимо да ли су препознали погрешне изборе ликова које тумаче наши глумци, гдје су погријешили, шта је требало да ураде другачије и да они онда одиграју алтернативно рјешење”, казала је Бранкица Радоњић.

 

 

У разговору са публиком, на крају представе, млади глумци и њихова менторка, добили су потврду да се ради о веома реалном сценарију, те да је важно бавити се овим темама. Уз честитке на одлично осмишљеној представи и веома увјерљивој изведби, гледаоци су радо дијелили своја размишљања и осјећања: 

  • Случајеви насиља међу вршњацима заиста су чести. Живимо с тим, али то не примјећујемо. Треба више да се бавимо овим темама. 
  • Млади гумци су то донијели веома стварно, имам тинејджера, познате су ми ове сцене, неке сам и лично проживио, не ове крајности. 
  • Ово треба да погледа широка публика. Ово јесу крајности, али ми смо врло близу тих крајности.
  • Још ме језа држи, осјећала сам се дијелом крива. 
  • Осјећам се лоше, али то умјетност и треба да нам ради.
  • Није брутално, то је свакодневница.

Представа је с разлогом брутална, појашњава Бранкица. "Знали смо да, ако будемо благи, ако буде хаппy енд, да никога нећемо уздрмати. Намјерно смо мало претјерали, да ви осјетите непријатност, јер на овај начин едукујемо публику шта треба урадити у свакој ситуацији. Снага драме је у томе што пролазимо катарзу, тако да смо намјерно ишли на то да узбуркамо емоције публике, јер то дјелује јаче на нас и остаје дуже урезано у нашу свијест. Представа је првенствено намијењена младима, тако да они све то проживљавају кроз представу, па овај драмски метод дјелује терапијски“, објаснила је режисерка представе То нисам ја.

Бранкица је позвала на буђење, не само младе, него и њихове родитеље, просвјетне раднике и цијело друштво, које на вријеме треба да препозна виртуелне опасности  са којима одрастају дјеца данас. “Немојте да жмирите и правите се да се то негдје друго дешава, хиљаде младих људи неће остварити свој потенцијал, јер ће их одвући друштвене мреже”, упозорила је Бранкица.  

До сада је представа изведена у Прњавору, Дервенти, Челинцу те у два наврата у Бањалуци. Млади глумци расположени су да играју у свакој школи у коју их позову, како би важне поруке њихове представе допрле до што шире публике.  

"То нисам ја" је вапај цијеле једне генерације која се суочава са изазовима и искушењима далеко снажнијим од оних са којима су се суочавали њихови родитељи. Дјеца и млади људи не могу се сами одупријети хипнотичкој снази виртуелног простора, који их усисава као вртлог. Ми смо ти који треба да им у томе помогну, а ми за то, чини се, немамо довољно времена, стрпљења или снаге.

 


Бука препорука

Кампања против говора мржње

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.