Треба ли Мостар туристима наплаћивати улазак у стару градску језгру?

Око пола милиона једнодневних туриста сваке године посјети Мостар и његову најпознатију знаменитост - Стари мост.

BUKA portal / 09. октобар 2019

Foto: Aleksandar Trifunović


Неки од њих у просјеку потроше око 23 еура, неки ништа, али зато стварају велике гужве и показују непоштовање према грађевини таквог формата и свјетске вриједности због чега би требало размислити о наплаћивању улазница у стару градску језгру, казао је Фени виши стручни сурадник Туристичке заједнице Херцеговачко-неретванског кантона Рамиз Башић.

Једнодневни излети доносе значајне користи локалној привреди јер туристи тада потроше у просјеку цца 20-23 еура на храну, сувенире, улазнице и сл., док с друге стране има и туристичких група које само пређу преко Старог моста, не потрошивши ништа, али зато праве велику гужву која опет, нарочито у јулу и аугусту, ствара проблем у нормалном кретању туриста, нагласио је Башић, додавши притом да од њих немају користи ни ресторани ни барови јер често са собом носе храну и пиће.

Такођер, сматра он, такве групе не показују ни респект према грађевини таквог формата и свјетске вриједности.

"Из тих разлога држимо да би требало размислити о идеји наплате улазница у Стари град, а нпр. улазнице би се наплаћивале код посјетитеља који стижу бусевима и др.", казао је Башић и истакнуо како би од плаћања улазница били изузети хотелски гости који већ плаћају боравишну таксу, затим дјеца испод 6 година, становници Мостара, студенти итд.

Наплата би се вршила експериментално у раздобљу од године дана након чега би се анализирали резултати ове одлуке, наводи виши стручни сурадник Туристичке заједнице ХНК-а.

Напомиње како би, наравно, ту одлуку требао донијети Град Мостар, уз претходну сагласност свих релевантних фактора из сектора туризма у Мостару - хотела, туристичких агенција, сувенирница и других.

По његовом мишљењу, вјеројатно би најбоља идеја била да се направи округли стол о овој теми, а можда и нека студија која би утврдила (не)оправданост оваквог потеза.

Иначе, просјечно задржавање туриста у Мостару је 1,35 дана, док је у Међугорју 2,43 дана (у првих осам мјесеци о.г.)

Једна од карактеристика туризма у Херцеговини, наводи Башић, је и велики број једнодневних излета посјетитеља с јадранске обале из Црне Горе и Хрватске, као и туре из унутрашњости.

Процјењује се да је број таквих туриста у Херцеговини око 500.000 који такођер остваре значајну потрошњу (паркинг, услуге у угоститељству, сувенири, музеји, водичи и слично).

Што се тиче бројки, у периоду од 8 мјесеци, према службеним подацима, Херцеговачко-неретвански кантон је посјетило 218.029 туриста (од тога 181.950 страних и 36.079 домаћих ), а остварено је 427.123 ноћења - 357.000 страних и 70.123 домаћих туриста.

"За период сијечањ-липањ ове године можемо рећи да је број долазака већи за 16,50 посто, а број ноћења за 10,80 посто у односу на исто раздобље прошле године", казао је Башић.

Сматра како ће се тренд раста сигурно наставити и за раздобље од 9 мјесеци те да ће ХНЖ остварити раст броја туристичких посјета с вртоглавих 10 посто.

Такођер је напоменуо да је БиХ међу 10 дестинација које биљеже највећи раст броја туриста.

Када су у питању мјеста која су се највише посјећивала у ХНК-у, Међугорје је и даље на првом мјесту, слиједе подручје Старог моста и старе градске језгре Града Мостара, Неум, природне, повијесне и урбане цјелине - Благај, Блидиње, Почитељ и Столац, те некрополе стећака Радимља и Бољуни (Столац), Бискуп (Коњиц), Дуго Поље (Јабланица) недавно уврштене на УНЕСЦО-ову листу свјетске баштине.

Виши стручни сурадник Туристичке заједнице ХНК-а говорио је и о важности и љепоти тих дестинација, напоменувши притом да је Међугорје, као једно од најпознатијих свјетских маријанских светишта, у 35 година посјетило више од 40 милиона ходочасника из цијелог свијета.

Херцеговачко-неретвански кантон највише су посјећивали туристи из Хрватске, Словеније, Србије, затим земаља западне Еуропе - Аустрија, Њемачка, Француска, Шпањолска, Низоземска, Велика Британија, из земаља Средње Еуропе - Чешка, Пољска, Словачка, Мађарска, а нарочито велик број посјета забиљежен од стране туриста из Кине, Јапана и Малезије, као и из земаља арапског полуотока (Саудијска Арабија, Бахреин, Оман, Уједињени арапски емирати ) и др.

Упитан на чему се највише зарађује и што туристе највише занима, Башић је казао како туристичко-угоститељска дјелатност највише зарађује на продаји смјештајних капацитета, затим продаји јела и пића у хотелима, мотелима и сл. те да се зарада остварује и у сектору транспорта путника, као и да је неизоставна зарада туристичких водича, аниматора и пратитеља путовања…

Виши стручни сурадник Туристичке заједнице ХНК-а овогодишњу је сезону оцијенио успјешном што, како истиче, "цијелу туристичку привреду наше жупаније тјера на снажно позиционирање и побољшање садржајне и гастрономске понуде".

Нагласио је и како је лоше вријеме вјеројатно утјецало на посјет ХНК-у у мјесецу свибњу, но да је ипак главна туристичка сезона (липањ, коловоз) била добра те да су тада остварени веома добри резултати у броју долазака и ноћења.

 

Фена


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.