Треба ли вакцинисати студента који партија и могући је суперширитељ или његову баку?

БИО ЈЕ један од отприлике 750.000 људи који су тог дана прошли кроз Гранд Централ Терминал.

BUKA portal / 14. новембар 2020

 

Радио је као одвјетник у вишекатници у 42. улици с изравним приступом станици из које су сваке минуте полазили влакови према 122 града у америчким савезним државама Неw Yорку и Цоннецтицуту. Заједно са супругом водио је малу твртку, специјализирану за некретнине, на 47. кату зграде. На крају радног дана у петак 21. вељаче овај човјек дошао је на платформу за линију Неw Хавен, ушао у влак и возио се 30 минута према сјеверу у град Неw Роцхелле у округу Wестцхестер. У том тренутку у Сједињеним Америчким Државама била су само 34 потврђена случаја цовида-19 и сви су били повезани с међународним путовањима, започиње Wиред ову причу.

Сутрадан је овај мушкарац пошао у своју синагогу Yоунг Исраел оф Неw Роцхелле, као и сваке суботе. Са супругом је имао четверо дјеце, али у то вријеме само је двоје живјело с родитељима, син који је студирао на Манхаттану и кћи која је још била у средњој школи. Унаточ захтјевима посла био је обитељски човјек, онај који једва чека заиграти Цоннецт 4 са својом дјецом иако га чека важан случај на послу. Његова је кућа била близу синагоге, унутар граница ерува, симболичног подручја које карактеризирају телефонски ступови, далеководи и друго. Унутар ерува нека правила шабата су опуштенија.

Мислио је да има алергију, а био је један од првих у САД-у за које се зна да су добили вирус ширењем заразе кроз заједницу

Мушкарац се вратио у синагогу идућег јутра у 11:00 због погреба. Стотине припадника жидовске заједнице појавиле су се како би одале почаст жртви Холокауста која је дан раније умрла у 93. години. Истог поподнева неки од њих вратили су се у Yоунг Исраел због свечаности бат митзваха. Док су се дјеца играла, наш мушкарац и остали одрасли су разговарали и испијали коктеле. Тијеком ова два догађаја, процијенили су касније здравствени дјелатници, мушкарац је дошао у контакт с 800 до 1000 људи.

"Мучио ме кашаљ, што није било необично, мислио сам да се ради о алергији", рекао је мушкарац за Неw Yорк Лаw Јоурнал. Будући да кашаљ није пролазио, почео је размишљати о посјету лијечнику. Но, тек 26. вељаче, кад је добио врућицу, почео је схваћати што се догађа. Требао је путовати у Wасхингтон на годишњу конференцију Америцан Исраел Публиц Аффаирс Цоммиттееја, гдје би био у истој просторији с члановима Конгреса и високим дужносницима. Није отпутовао. Умјесто тога пријатељ га је довезао у болницу, гдје је неколико дана касније био позитиван на САРС-ЦоВ-2. Био је један од првих људи у САД-у за које се зна да су добили вирус ширењем заразе кроз заједницу, пише Wиред.

Десеци су већ били заражени

У сљедећим данима број случајева у Неw Роцхеллеу почео је расти. И супруга и двоје дјеце били су позитивни. И пријатељ који га је довезао у болницу и његова обитељ. Од свих који су тог викенда у вељачи били у Yоунг Исраелу затражено је да се изолирају, али већ су десеци били заражени. Рабин Yоунг Исраела објавио је 5. ожујка да је и он заражен.

До тог тренутка гувернер Неw Yорка Марио Цуомо одржавао је свакодневне конференције за новинаре о епидемији.

"Неw Роцхелле је вјеројатно највеће жариште у САД-у. Бројеви расту, бројеви настављају неометано расти", рекао је Цуомо. Власти су повукле кружницу око Yоунг Исраела, у кругу од једне миље око синагоге затворене су све школе и богомоље те забрањена окупљања. Правила унутар тог круга била су друкчија, али не задуго. Становници Неw Роцхеллеа живјели су у будућности која ће ускоро доћи у остатак Сједињених Америчких Држава.

Стање нашег мушкарца, наставља Wиред, погоршавало се и стављен је у медицински индуцирану кому. Његова је супруга имала блажи случај, па се посветила објавама на Фацебооку. "Имамо предивне пријатеље који се брину о нама унаточ страховима", написала је супруга.

Да није било њега, можда ово жариште уопће не би постојало

До 11. ожујка с мушкарцем се могло повезати више од 50 нових случајева. Тједан дана касније 50 случајева било је повезано са школом у коју је ишла његова кћи. Цуомо је епидемију назвао "једном од најсложенијих ситуација с којом се сусреће због бројних веза ове обитељи". До краја ожујка у округу Wестцхестер дијагностицирано је више од 10.000 случајева.

Коначно, након више од два тједна на одјелу интензивне његе, мушкарац се пробудио. Прво је својој супрузи преко ФацеТимеа рекао да је воли, а потом питао је ли остатак њихове обитељи ОК. Медији су га назвали нултим пацијентом, човјеком који је болест донио из Неw Yорка у Неw Роцхелле, али то је ипак само претпоставка. Истина је да не знамо како је коронавирус дошао у његову заједницу. Међутим, јасно је да су га врлине, које овог човјека чине добрим сусједом, учиниле и врло учинковитим у ширењу цовида-19. Колико се људи уопће не би разбољело да је по повратку из Неw Yорка тог викенда остао код куће? Кад бисмо га избацили из ланца пријеноса заразе, можда ово жариште уопће не би постојало, пише Wиред.

Пандемију дефинирају жаришта и суперширитељи

О суперширитељима знамо од почетка пандемије. У сијечњу је један мушкарац пренио вирус на 23 особе возећи се аутобусом по кинеској обали јужно од Шангаја. У ожујку је члан пјевачког збора у Wасхингтону заразио 52 колега. У коловозу је назочност зараженог госта на свадби у Маинеу довела до више од 175 позитивних случајева. А у рујну је амерички предсједник Доналд Трумп био домаћин можда најпознатијег евента са суперширитељима. Радило се о забави којом се обиљежавала номинација Амy Цонеy Барретт за суткињу Врховног суда, на којој су се вјеројатно заразили десеци утјецајних републиканаца у Wасхингтону те особље Бијеле куће и новинари.

Ову пандемију дефинирају жаришта. Нека су узроковала смртоносне епидемије у старачким домовима, затворима и погонима за прераду меса. Друга су захватила обитељи и скупине пријатеља. Иако се бројеви разликују од студије до студије, чини се да САРС-ЦоВ-2 слиједи правило 80-20. Око 80 посто случајева потјече од 20 посто заражених појединаца. Чини се да већина позитивних, једна студија из Хонг Конга открива да се ради о 69 посто људи, уопће не преноси болест. Они се заразе, остају асимптоматски или се разболе, опораве се или умру, али не преносе вирус на друге особе. А ту су и пацијенти као што је одвјетник из Неw Роцхеллеа.

Суперширитељи овај вирус чине посебно збуњујућим. То објашњава зашто су нека мјеста имала епидемије док су друга била поштеђена, барем неко вријеме, те зашто исто ризично понашање може довести до десетака нових случајева или ни до једног. Но то је такођер слабост вируса. Елиминирајмо суперширитеље и окончали смо пандемију.

Досад су наши алати за заустављање епидемије били тупи. Наметнули смо националне лоцкдоwне и универзалне одредбе о социјалном дистанцирању, стављајући свакога у исти кош без обзира на вјеројатност преношења болести. Кад стигну прва цјепива против цовида-19, инстинктивно ћемо слиједити исти приступ, цијепит ћемо свакога што прије можемо, форсирајући пут према имунитету крда, односно до точке кад у популацији више неће бити довољно осјетљивих особа да би се вирус могао једноставно преносити. Али залихе цјепива вјеројатно ће бити лимитиране све до средине 2021. године, ако не и касније. Бит ће потребна промишљенија и прилагођенија стратегија.

Тко спада у тих 20 посто суперширитеља?

Према Алессандру Веспигнанију, рачуналном епидемиологу који је савјетовао америчку владу око одговора на цовид-19, била би погрешка тражити неке физиолошке особине које их повезују. "Суперширитељ је ријеч коју многи људи повезују с идејом да се из неког необичног биолошког разлога болест више шири. Али не ради се о томе. Опћенито је ствар у томе да такви људи имају више контаката и да одлазе на мјеста која су погодна за ширење", објашњава Веспигнани и додаје да ако је заражена особа самотњак, није важно колико вируса шири око себе.

Да би се искључили суперширитељи, идеална мета цјепива био би нетко тко има много контаката у различитим окружењима. Нетко с великом, вишегенерацијском обитељи, с послом који га доводи до контакта са странцима, нетко с богатим друштвеним животом. Али како пронаћи такве добро повезане појединце у 50 америчких савезних држава и 330 милијуна становника, пита се Wиред.

На овом питању запињу јавноздравствени дужносници. Како бисмо разумјели гдје су потенцијални суперширитељи у опћој популацији, потребна нам је карта свачијих пријатеља, обитељи и успутних контаката, људи с којима се свакодневно виђамо и оних с којима комуницирамо само неколико минута. Таква мапа, наравно, не постоји, осим можда на рачуналу Марка Зуцкерберга. У сваком случају, није доступна Центру за контролу и превенцију болести. У овом тренутку морамо позвати у помоћ другу скупину стручњака - физичаре.

Мапирање

Посљедњих мјесеци Алберт-Лáсзлó Барабáси покушава шетати Будимпештом док прима позиве. Њему су 53 године, још увијек је младолик и у форми, иако је тијеком пандемије прилично заузет. Његова га уобичајена рута води до Института Алфреда Ренyија, мађарског математичара који је заједно са сурадником Паулом Ердосом 50-их и 60-их година поставио темеље мрежне знаности. Данас се ова дисциплина бави разним питањима, од генерирања алгоритма за Фацебоок, преко мапирања терористичких мрежа до предвиђања ширења смртоносних болести. Но кад је Рéнyи почињао с радом, тражио је одговор на једноставно питање - како би изгледала мрежа организирана потпуно насумично? Како би се понашала?

Иако су Ердőс и Рéнyи били теоретичари, сматрали су да би њихов рад могао имати практичну примјену, примјерице у разумијевању еволуције жељезничке или електричне мреже. Но неколико десетљећа касније, Барабáси и Алберт Рéка, његов колега с одјела физике на Нотре Дамеу, утврдили су да је Ердőс-Рéнyијев модел заправо превише случајан да би точно описао природне мреже.

"Наше прво кључно откриће било је да заправо не постоји случајна мрежа", говори Барабáси за Wиред. Открили су да мреже у већини окружења, од Холлywоода преко академске заједнице до интернета, имају тенденцију бити екстремно хетерогене, у смислу да њима доминира неколико јако добро повезаних чворишта. Већина тих чворова могла је контактирати само с неколицином других, али мали дио њих био је изван оквира у смислу повезаности. Ваша web страница можда води до четири друге странице, а Гоогле води на 800 милијуна линкова.

Алессандро Веспигнани, који је тада радио у Међународном центру за теоријску физику у Трсту, повезао је тај рад с проучавањем епидемија, у почетку дигиталним. Зашто су рачуналне мреже подложне вирусима, питао се Веспигнани, иако милијуни појединачних корисника имају антивирусни софтвер. Открио је да одговор лежи у томе да злонамјерни код и даље може релативно лако кружити интернетом ако се не заштите чворишта. Недуго потом један је колега питао је ли сав тај рад на структури мреже икад примијењен на ширење стварних биолошких епидемија.

"Мислио сам да је то већ учињено, али није било. Па смо 2002. написали рад о циљаној имунизацијској схеми у којој поступно имунизирамо највише повезана чворишта, односно она за која је већа вјеројатност да ће ширити болест", објаснио је Веспигнани за Wиред.

Нема практичног начина за проналажење најбоље повезаних чворишта у мрежи која обухваћа цијели свијет

Провели су рачуналну симулацију учинка такве стратегије на мрежи која је требала опонашати "мрежу људских сексуалних контаката". Резултати су показали да се цијели сустав може заштитити имунизирањем само 16 посто популације, под увјетом да се почне с најбоље повезаним људима.

Барабáси се сјећа да је читао Веспигнанијев рад и покушавао га примијенити на епидемију АИДС-а у подсахарској Африци, гдје је америчка влада најавила амбициозан план за борбу против те болести. Епидемиолог школован у мрежној теорији требао би лијекове за ХИВ давати члановима заједнице с највећим бројем сексуалних контаката, али то није био владин приступ.

"Бусхова администрација давала је третман мајкама с дјецом јер то звучи добро. Али оно што су наша истраживања показала је да лијекове против ХИВ-а треба дијелити проституткама, зато што су оне највећа чворишта кад је у питању ширење ХИВ-а", говори Барабáси за Wиред.

За сполно преносиве болести, препреке код одређивања суперширитеља више су политичке. Но код респираторних болести попут грипе, САРС-а и цовида-19, ограничења су рачунална.

Нема практичног начина за проналажење најбоље повезаних чворишта у мрежи која обухваћа цијели свијет и у којој дефиниција везе укључује готово сваку врсту људске интеракције. Међутим, физичари још нису рекли посљедњу ријеч. Посветили су се том проблему.

Могу ли се одредити чворишта без комплетне мапе?

Тијеком прве епидемије САРС-а 2003. године, Схломо Хавлин, физичар са Свеучилишта Бар-Илан близу Тел Авива, предложио је генијално рјешење тог проблема. У раду под називом "Учинковите имунизацијске стратегије за рачуналне мреже и становништво", Хавлин и двојица његових сурадника устврдили су да се може постићи глобалне учинке у сложеној мрежи користећи само локално знање. Све што треба учинити је слиједити једноставан образац, узети насумични узорак популације, замолити сваког појединца да именује једног познаника и цијепити познаника. "Тако се може врло лако доћи до чворишта, односно суперширитеља", објашњава Хавлин.

Стратегија имунизације познаника није била толико учинковита као она која је циљала на најбоље повезана чворишта темељем потпуног сазнања о мрежи, али била је близу. "Ако то учинимо, смањили смо број јединица које треба имунизирати за фактор три или четири", каже Хавлин. Болести које би се иначе шириле све док не би заразиле 60 до 80 посто популације, наставља Wиред, што је праг имунитета крда, могле би се зауставити цијепљењем само 10 до 20 посто људи. Хавлин овај учинак повезује с фазним пријелазом - чврста мрежа ледених кристала одједном се растапа у води.

Имунизација познаника дјелује због феномена познатог као парадокс пријатељства, који каже да просјечно ваши пријатељи имају више пријатеља од вас. Сам чин тражења да нетко одабере пријатеља, било којег пријатеља, поновљен стотинама или тисућама пута, неизбјежно доводи до најбоље повезаних људи. Узмимо, примјерице, врло једноставну мрежу од троје људи у Цасабланци у Мароку: Рицк, Исла и Лоуис. Илса и Лоуис обоје познају Рицка, али се не познају међусобно. Ако од њих затражите да именују једног пријатеља, два од три пута завршит ћете на најбоље повезаној особи - Рицку.

Тко би требао добити прве дозе цјепива за САРС-ЦоВ-2?

Кад цјепиво против цовида-19 једном буде доступно, затражимо ли сваког Лоуиса, Илсу и Рицка у свим градовима свијета да одаберу једног пријатеља који ће се цијепити, у неким случајевима цијепит ћемо погрешну особу, некога с мање веза од случајно изабране особе. Но, чешће ћемо успјети елиминирати чвориште из мреже заразе. Учинимо ли то довољно пута, болест на крају више нема камо.

Хавлинова стратегија функционирала је на моделима на стварним рачуналним мрежама, а постоје и експериментални докази о њеној учинковитости с биолошким епидемијама. Док је 2009. године кружила грипа Х1Н1, мрежни знанственици Ницхолас Цхристакис и Јамес Фоwлер пратили су двије скупине студената с Харварда. Прва скупина изабрана је случајним одабиром, а друга се састојала од пријатеља прве скупине. У просјеку су припадници скупине пријатеља обољели од грипе два тједна прије насумичне скупине, чија је стопа инфекције одговарала опћој студентској популацији. Да је скупина пријатеља била цијепљена на почетку, кампус би можда био поштеђен епидемије.

Веспигнани каже да мрежни епидемиолози обично истичу имунизацију познаника као могуће рјешење за сваку епидемију. Њена је привлачност у једноставности, што није занемариво кад се разматра план који учинковито морају провести националне владе. Кад је ријеч о великој кампањи цијепљења, каква се планира за цовид-19, једноставно можда неће бити опција, пише Wиред.

Откако је пандемија почела, Савјетодавни одбор за имунизацијске праксе при америчком Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) бави се питањем тко би требао добити прве дозе цјепива за САРС-ЦоВ-2. У коловозу је одбор одржао јавни састанак на Зоому. Чланови су одржали презентације о саставу скупина с највећим ризиком од тешког обољења и послушали новости о клиничким испитивањима Пфизера и Модерне, два америчка произвођача који су отишли најдаље у процесу одобравања цјепива. Лијечници и стручњаци за јавно здравство из цијеле земље постављали су им питања. Нанцy Мессонниер, равнатељица ЦДЦ-а за имунизацију и респираторне болести словила је као глас институционалне мудрости, цијелу се каријеру припремала за овакав сценариј. Потом су након пет сати састанка кренула питања јавности.

Дједови Божићњаци траже да им се омогући рано цијепљење

Један од првих који се обратио одбору био је Дјед Божићњак. Точније, био је то Риц Ерwин, предсједник Братства правих брадатих Дједова Божићњака. Чланови одбора нису га схватили озбиљно, али Ерwин је био упоран.

"Ове године Божић ће Американцима бити важнији него икад. Тражимо да се професионалним Дједовима Божићњацима и другим сезонским радницима омогући рани приступ цјепиву за цовид-19", рекао је Ерwин, схваћајући да ће цјепиво бити доступно у разинама или фазама.

Прве дозе, можда њих 20 милијуна, ићи ће скупинама које одреди ЦДЦ-ов одбор, према схеми приоритета која још није довршена. Након тога, све веће и веће скупине Американаца бит ће цијепљене, све док сви не буду покривени. Ерwин је желио да Дједови Божићњаци буду што је могуће више на попису иако ће бити тешко испоштовати рок до просинца.

Разматрајући коме дати предност у цијепљењу, одбор је истакнуо неке тешкоће. Прво, Пфизер и Модерна истичу како њихова цјепива траже двије дозе. Пфизерово цјепиво треба држати на -62 ступња Целзијева, што је битно хладније од осталих цјепива. Потом постоји ризик да велики дио популације одбије цијепљење. Тијеком испитивања цјепива Салк 1954. године, кад су стотине тисућа школараца цијепљене против дјечје парализе, формулације родитељског пристанка код неких су изазвале оклијевање. Код цовида-19 могло би бити још теже наговорити јавност да прихвати цијепљење, а свака глупа изјава из Бијеле куће то ће додатно отежати.

Треба ли цијепити студента који тулумари и могући је суперширитељ или његову баку?

Свака од ових препрека подсјетник је да стварни свијет можда неће одговарати рачуналном моделу мрежног знанственика. Имунизација познаника једноставна је у теорији, али што се догађа ако је познаник антиваксер? Или је толико заузет својим друштвеним животом да се неће појавити на другој инјекцији?

Чак и ако циљана стратегија дјелује онако како је осмишљена, то може довести до морално упитних исхода. Рецимо да имате једну дозу цјепива и двоје људи на избор. Један је студент који не држи социјалну дистанцу, носи маску на бради и цијели викенд тулумари. Друга је његова 87-годишња бака, која живи сама и једва да је изашла из куће од ожујка.

Ако је циљ заштитити рањивију особу, требали бисмо цијепити баку. Ако је циљ ограничити пријенос заразе, требали бисмо цијепити студента. Из друштвене перспективе, он је будала; из мрежне перспективе, он је чвориште.

Заштитити појединце или смањити пријенос и тиме заштитити популацију?

Рацхел Слаyтон, ЦДЦ-ова епидемиологиња која води радну скупину за податке, аналитику и моделирање, говорила је о предностима цијепљења особља у старачким домовима у успоредби с цијепљењем штићеника: "Старије особе имају мање контаката и зато је учинак њихова цијепљења на ширу заједницу релативно мали". Најбољи приступ за заједницу био би циљање чворишта. То би требало задржати вирус изван старачких домова, али ради се и о контраинтуитивној одлуци - не треба цијепити људе који ће највјеројатније умријети од цовида-19.

Марц Липситцх, епидемиолог с Факултета јавног здравља при Харварду, каже како се ЦДЦ-ов одбор бори с фундаменталним питањем: "У основи постоје два приступа кориштењу цјепива. Један од заштитити појединце, а други је смањити пријенос и тиме заштитити популацију". Иако одбор неће давати никакве службене препоруке све док Пфизер и Модерна не објаве своје резултате, чини се да је ближи приступу да се ограничи трансмисија заразе. Према плану представљаном у рујну, прве дозе биле би резервиране за здравствене дјелатнике, којих има око 20 милијуна.

Неки од разлога за давање предности овој скупини су практични. Најлакше је цијепити људе који већ раде у болницама, наставља Wиред, а и отпор према цијепљењу бит ће битно мањи. Ако лијечници и медицинске сестре први приме цјепиво, повјерење према цијепљењу могло би се повећати и у опћој популацији. И наравно, треба нам здраво болничко особље да бисмо се могли наставити борити против пандемије.

Контрола трансмисије

Међутим, важно је и питање контроле трансмисије. У истраживању у једној лондонској болници показало се да је 15 посто пацијената заражено у болницама. И Слаyтонов је извјештај јасно показао да здравствени дјелатници имају већу вјеројатност ширења болести на своје обитељи, пријатеље и локалне заједнице него старије особе. Друга фаза плана укључивала би кључне дјелатнике, којих има око 80 милијуна, који су добро повезани и нужни да би друштво могло функционирати. Старији ће можда морати причекати трећу фазу.

Липситцх сматра да је било који приступ који не почиње са старијима - погрешан. За ограничавање пандемије боља је стратегија прво цијепити оне с највише интеракција и повезница, али лоцкдоwни су промијенили традиционалне мреже контаката. У међувремену, ако ишта знамо о цовиду-19, онда је то да је смртност изразито висока међу старијима. То је скупина која би требала бити прва на реду, сматра Липситцх.

Његове примједбе можда су специфичне за цовид-19, али одражавају проблем који је својствен свим имунизацијским стратегијама базиранима на мрежи. По својој природи, оне захтијевају каскадне учинке интервенције кроз комплетну популацију. Али чим имамо болест која погађа милијуне или милијарде људи, улози су превисоки да бисмо експериментирали. Кад су животи у питању, тко би одабрао имунизацијски план који никад није тестиран изван рачуналних модела?

Ако имунизација познаника икад буде прихваћена као оквир за дјеловање, онда ће то бити у земљи која није допустила да цовид-19 изазове епидемију. Нови Зеланд и Тајван, примјерице, већ штите своје рањиве и осјетљиве тако што одржавају мали број случајева. Цијепљењем вјеројатних суперширитеља могло би се постићи да вирус уопће не добије прилику проширити док земље чекају залихе цјепива за комплетно становништво. Ако се то догоди, крај кризе можда ће наликовати почетку, учинковите владе моћи ће размишљати о заштити комплетне популације, а остале ће појединце препустити њиховој судбини.

Свако цјепиво има своја ограничења и предности

Тијеком расправа о приоритетима у ЦДЦ-у, Нанцy Мессонниер позвала је на флексибилност и понизност пред непознаницама вируса. Неке су земље испрва добро контролирале САРС-ЦоВ-2, да би касније запале у епидемије. Неки славни модели ширења болести нису прошли тест. Од почетка пандемије давање прогноза и предвиђања о цовиду-19 показало се склиским тереном за многе епидемиологе.

Појава десетака нових цјепива, наставља Wиред, само ће продуљити раздобље неизвјесности. Свако цјепиво има своја ограничења и предности, а стратегија која функционира с једним цјепивом с другим неће бити успјешна. Зато новозеландско Министарство здравства, као и ЦДЦ, чека резултате разних испитивања цјепива прије него што се обвеже на одређену схему приоритета иако гласноговорница каже да ће они који су у ризику од ширења цовида-19 бити међу првима за цијепљење.

ЦДЦ и Свјетска здравствена организација све склонији изоставити рањиве скупине

Изненађујући исход расправе о одређивању приоритета је да се Барабáси, Веспигнани и Липситцх удаљавају од приступа мрежне епидемиологије, а да су ЦДЦ и Свјетска здравствена организација све склонији изоставити рањиве скупине. Популације с највећим ризиком су јасно дефиниране, тврди Веспигнани, те би било глупо да им се не пружи изравна заштита.

"Мислим да се о овој теми тренутачно не може разговарати. Једном кад цјепивом заштитимо оне високо ризичне, а не будемо имали ресурсе за заштиту остатка популације, онда ће различите стратегије бити корисне", каже Веспигнани за Wиред.

Хавлин се у овоме не слаже са својим колегама. Њему је 78 година. "Ја сам стар и бит ћу сретан да се могу цијепити, али ја не излазим из куће. Дакле, ја не могу помоћи глобалном суставу. Наравно, цијепљењем ћемо спасити животе старијих, али то неће зауставити ширење заразе", објашњава Хавлин.

Откако је цовид-19 стигао у Израел, Хавлин се држи свога дома у близини Тел Авива. Слиједи строги дневни распоред. Ради од 8:00 до 22:00, уз двије паузе, једну за ручак и сиесту те другу за шетњу са својом супругом Хавом. Недавно је објавио рад у којем предлаже друкчију стратегију борбе против цовида-19, која укључује насумично анкетирање по 10 људи одједном и цијепљење особе која има највише веза. Теоретски би то омогућило проналажење чворишта у мрежи чак и брже него имунизација познаника.

Хавлинов је свијет ових дана мален и протеже се тек који километар око његова дома. У контакту је са својих 23 унучади, али само преко балкона или Зоома. Ипак, радо чека цјепиво иако сматра да ће оно до њега доћи кад пандемија већ буде готова, закључује Wиред.

 

Индеx


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.