Трећина жена широм свијета изложена насиљу

Без обзира на њихов приход, образовање и старост, око једне трећине жена широм свијета подвргнуто је физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера, показује извјештај Уједињених нација (УН).

BUKA portal / 21. октобар 2020

 

Извјештај Жене у свијету трендови и статистика за 2020. годину, објављен ових дана, насиље над интимним партнерима дефинисао је као најчешћи облик злостављања, а неких 18 посто жена доживјело је такво насиље у посљедњих 12 мјесеци. Наводи се да насиље над интимним партнерима достиже врхунац током репродуктивних година жена и у развијеним и у земљама у развоју.

Жене и дјевојке такође су изложене сексуалном узнемиравању од стране околине, укључујући чланове њихове породице. На глобалном нивоу, 137 жена свако дана буде убијено од члана породице.

Међутим, постигнут је значајан напредак јер се ставови жена мијењају, а насиље интимних партнера постаје све мање прихватљиво. Прихватање жена да их партнери туку опало је у готово 75 посто земаља у периоду од 2012. до 2019. године.

У 152 земље (82 посто) закони против насиља у породици не се могу бавити тим питањем глобално, а разлике су највеће у сјеверној Африци, западној Азији и субсахарској Африци, гдје је мање од 50 посто земаља усвојило такве законе.

Само 103 земље (69 посто) имају законе о сексуалном узнемиравању, док 43 (27 посто) имају законе који директно покривају силовање у браку.

Извјештај је такођер, нагласио да мјере глобалног закључавања предузете како би се зауставило ширење пандемије коронавируса доводе до несигурног окружења за многе жене и дјевојке, јер повећавају ризик од насиља од стране интимних партнера.

Извјештај је показао да је постигнут значајан напредак јер дјевојчице и дјечаци широм свијета равноправно учествују у основном образовању у већини регија. Ипак, дјевојчице и даље имају већу стопу нешколовања од дјечака у већини регија у основној школи са девет посто наспрам седам посто.

Када је ријеч о родној равноправности у средњем образовању, она заостаје у односу на основно образовање, иако је учешће дјевојчица охрабрујуће.

“Родне разлике су широке и јављају се у више земаља на секундарном него на примарном нивоу“, истиче се у извјештају.

Међутим, након што дјевојке добију приступ школовању, “имају тенденцију да раде боље од дјечака у погледу академских постигнућа на основном и средњем нивоу и послије“.

Родне разлике и даље постоје на пољу одабраног студија у терцијарном образовању, али се упис повећава брже за жене него за мушкарце.

“Жене су и даље недовољно заступљене међу дипломантима у пољима науке, технологије, инжењерства и математике, гдје чине нешто више од трећине, 35 посто, свјетских дипломаната. Жене су такођер мањина у научном истраживању и развоју, гдје чине мање од трећине, 30 посто, свјетских истраживача“, наводи се у извјештају.

Док жене научнице и истраживачи теже проналазе посао у академском и јавном сектору, мушкарци ће вјероватније радити у приватном сектору, који нуди веће плате и више могућности.


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.