ТРОШИМО МИЛИОНЕ: Шта се крије иза драматичног пораста увоза струје у БиХ?

Како смо од јединог регионалног извозника дошли до тога да трошимо милионе на увоз електричне енергије

Tatjana Čalić / 09. септембар 2019

Босна и Херцеговина је једина земља у региону која производи више струје него што су њене домаће потребе. Самим тим је донедавно важила за јединог регионалног извозника електричне енергије, да би посљедњих година дошла у ситуацију да издваја милионска средства за куповину електричне енергије из иностранства.

Тако је само у првом кварталу 2019. БиХ више него удвостручила увоз струје- у периоду јануар-март увоз електричне енергије био је 95,3 милиона КМ и за 125,9 посто већи него годину раније када је износио 42,2 милиона КМ.

И најновији подаци за Републику Српску кажу да у спољнотрговинској размјени највећи скок у увозу има електрична енергија и то за чак 141 посто више него у првој половини прошле године.

Ако знамо да тек долазе хладни мјесеци, када се и потрошња и цијена стује на тржишту значајно повећава, за очекивати је да ћемо у зимском времену тек били присиљени плаћати прескупу електричну енергију из увоза.

Јер либерализацијом тржишта електричне енергије, сви потрошачи, а посебно велики и средње велики, купују електричну енергију путем берзе. А и произвођачи је продају путем берзе.

Из разговора са бх економистима покушали смо сазанати шта се крије иза драматичног пораста увоза струје у БиХ и како смо уопште дошли у ситуацију да од јединог регионалног извозника дошли до тога да трошимо милионе на увоз?

Економиста Армин Авдић доста се бавио овом тему и његов закључак је да у овом сектору има превише политике и политичких одлука, а премало струке.

Стога је, више отежавајућих фактора у цијелој причи о електричној енергији у ншој земљи.

Прије свега, појашњава Авдић, наша производња електричне енергије је ралативно скупа јер је добрим дијелом базирана на рудницима и производњи струје из термоелектрана, а у односу на друге произвођаче, посебно из нуклеарних електрана из Бугарске које је знатно, готово двоструко јефтинија.

Друга отежавајућа околност је то што смо на нивоу Босне и Херцеговине, и поред оптималне структуре хидроенергетских и термоенергетских капацитета (око 51%:49%), подијељеношћу електропривредних подручја на три дијела (ХЗХБ, ЕП БиХ и ЕПРС) добили три неоптималне структуре које узрокују смањену неефикасност производње као и структуру производња која не може адекватно у периодима изражене потражње током дана задовољити тржишне потребе.

Отежавајућа ствар у овој причи, наглашава Авдић, јесте и то што је у нашим електропривредама запослено превише запосленика који имају високе платее и друге разне бенефиције, а то углавном не могу оправдати продуктивношћу и квалитетом рада, те ће они дугорочно да буду у све неповољнијој ситуацију, мање конкурентни те да због тога и по том основу увозимо све више ел.енергије.

Међутим будућност носи још једну промјену - тренд смањења увоза. 

“На нивоу ФБиХ постоји одлука којом се са 10% стимулише извоз електричне енергије, тако да се наша ел.енергија извози, а онда поново увози преко посредника. Но гашење Алуминија Мостар који је био највећи потрошач ел.енергије у БиХ ће знатно редуковати потражњу на домаћем тржишту, а они су значајан дио електричне енергије увозили преко других држава иако је то углавном била наша електрична енергија. Из тог разлога се може очекивати смањење увоза ел.енергије у наредном периоду, што ће битзи посебно занимљиво посматрати у статистичким извјештајима у наредних пола године ”, појаснио је Авдић.

Иако водећи људи у електро-енергетском сектору ову ситуацију правдају смањењем водостаја ријека као и тврдњом да послују стабилно, економиста Дамир Миљевић истиче да свакако треба погледати истини у очи- у задњих 30 година није било озбиљних улагања у електро-енергетски сектор којим се иначе лоше управља, нема визије нити одрживе стратегије, а постојеће електропривреде углавном служе за партијско и робинско запошљавање или за извлачење новца кроз разне тендере.

“Мора се завести озбиљан ред у електропривредама, њиховој пословној и финансијској консолидацији, стратегији развоја сектора заснованој искључиво на обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности.  У противном с обзиром на цијену базне енергије из домаћих ТЕ и кретање цијена на енергетским берзама друштвено је исплативије увозити електричну енергију него је сам производити из угља при томе послујући непрофитабилно, загађујући околину и нарушавајући здравље становника”, каже Миљевић.

И тако је БиХ од земље која је донедавно извозила струју,  постала велики увозник.

 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.