ТУЖИЛАШТВА И СУДОВИ ИГНОРИШУ КОРУПЦИЈУ Док високи функционери варају државу и узимају новац, правосуђе ћути

Тужилаштва и судови у БиХ су можда и најслабија карика у укупном ланцу борбе против корупције и тешко да се могу наћи аргументи који би одбранили нерад и неадекватне резултате тих институција.

Milovan Matić / 15. јун 2019

То потврђује и афера која ових дана тресе правосуђе БиХ у којој се нашао први човјек Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милан Тегелтија. Према подацима који су објављени у медијима, управо је Тегелтија учествовао у корупцији.

Ово не чуди, јер су баш правосудне институције, чији је контролор ВСТС, постала мјеста у којима се игноришу случајеви корупције и то посебно они у које су били инволвирани највиши носиоци власти.


Сви овакви случајеви готово увијек су завршавали на неславан начин. Пречесто се дешавало да се загуби документација или да истраге трају у недоглед, па да на крају сви оптужени буду ослобођени.

Казнена политика за корупцију блажа је него за саобраћајне прекршаје, што у преводу значи да се корупција у БиХ апсолутно исплати. 

А то потврђује и најновије Истраживање под називом „Антикорупција и борба против организованог криминала – неопходан корак ка европским вриједностима“, које су провеле организације цивилног друштва из региона Југоисточне Европе.

Оно даје свеобухватан преглед јавних политика и нормативног оквира који се односе на борбу против корупције и организованог криминала у Босни и Херцеговини, са освртом на постојећи институционални оквир и домашаје у примјени важећих прописа.

Статистички подаци показују да у структури пресуда за корупцијска кривична дјела доминирају условне осуде које немају одвраћујући ефекат на потенцијалне починиоце. 


Налази указују и да је број пријава на корупцијска кривична дјела изнимно низак у односу на укупни број пријава, као и да у структури тужилачких одлука превагу односе наредбе о неспровођењу истрага.

Тужилаштва углавном реактивно поступају у процесуирању корупције, односно чине то тек по пријавама којих је све мање, како опада повјерење грађана у рад правосудних институција. 

Све то упућује на закључак да није довољно само успоставити посебни нормативни и институционални оквир у области борбе против корупције и организованог криминала, већ да је за остварење значајних резултата неопходно обезбиједити потребне ресурсе и специјалистичка знања. 

Друга ствар која је примијетна у БиХ јесте појава процесуирања тзв. ниске корупције и одсуство гоњења високих функционера чије се активности односе на велике корупционашке афере или појаве политичке корупције.


У наведеном Истраживању се наводи и да је Судска пракса веома разнолика, али одлика управних спорова који се воде у поступцима за остваривање права на приступ информацијама је да су дуготрајни и да се често дешава да се судске одлуке не могу имплементирати. 

Наиме, ту се углавном ради о управним споровима у којима судови, у случају када одлуче у корист подносиоца захтјева за приступ информацијама, враћају поступак на поновно одлучивање, што управно судовање чини сложеним и исцрпљујућим по странке које се одлуче на тај вид правне заштите.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла, каже за БУКУ да је највећа одговорност у искоријењивању корупције у БиХ на тужилаштвима, а касније и судовима. 


Међутим, како наводи, ту не треба амнестирати од одговорности ни друге агенције за заштиту законитости којима тужилаштво повјерава одређене истражне радње. 


Тако да је тај круг одговорних далеко шири. 


“Оно што је чињеница ако анализирамо податке рада тужилаштва и судова јесте да врло мало предмета из корупције, нарочито оне коју зовемо осјетљива, гдје се ради о познатим људима из наших политика, заврши осуђујућом пресудом. Управо је то и разлог зашто је и перцепција јавности негативна, у првом реду када говоримо о раду тужилаштва. Јер, чули смо и од челних људи тужилаштва и ВСТС да су незадовољни када је у питању борба против корупције. Међутим, то незадовољство мора подразумијевати и одговорност, јер управо је тужилаштво то које треба да покреће читаве поступке”, рекао је Шехић.

Оно што је посебно  опасно у БиХ јесте чињеница да је корупција постала начин и филозофија живота, да се она увукла у све поре живота, а да при томе немамо адекватну реакцију институција које треба да омогуће владавину права и поштивање закона од свих у овој држави. 

“Уколико тужилаштво, суд и друге агенције не буду професионално радили свој посао, то ће бити погубно за будућност ове државе. Зато ће морално прочишћење институција које се баве борбом против корупције бити највећи задатак за БиХ”, каже Шехић. Додаје да је тешко је повјеровати да у кратком времену може доћи до неких значајнијих процеса. 

Према његовим ријечима, највећи проблем представља управо недостатак политичке одговорности код носилаца законодавне, судске и извршне власти. 

“Мени највише смета кад неко каже да нема политичке воље за борбу против корупције. Ако вољу узмемо као главни елемент да ли ће се нешто радити, а не одговорност за поштивање устава и закона ове државе, бојим се да ћемо тонути све дубље и дубље. Оно што је посебно опасно, то ће тјерати не само грађане БиХ да своју будућност потраже негдје далеко, већ ће допринијети даљем економском пропадању земље”, каже он.


Посебно су занимљиви случајеви у којима су за корупцију оптужени високо рангирани политичари, а који су, како каже Шехић, скоро увијек завршавали ослобађајућим или одбијајућим пресудама, застарама и никад ништа није доведено до краја. 

“Управо је то чињеница која ствара велико незадовољство код грађана БиХ. Имам осјећај да је код нас корупција постала транспарентна. Због оваквог стања у држави више се и не крије да се људи баве коруптивним радњама. Ту су заказале институције”, каже Шехић.

 

Угљеша Вуковић из Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини наводи да подаци из Мониторинга процесуирања корупције који је радила ова организација указују на благу казнену политику спрам кривичних дјела корупције. 


"У структури судских одлука доминирају условне осуде, па је тако у првих шест мјесеци 2018. године у цијелој БиХ пресуђено у тек 79 предмета корупције, а од тога је више од двије трећине предмета окончано условним осудама", рекао је Вуковић.

Истовремено, он наводи да се према подацима ове организације смањује и број истрага за ову врсту кривичних дјела, иако БиХ спада у земље гдје се корупција сматра свеприсутном. 

"Кривично законодавство пружа солидну основу за обрачун са корупцијом кроз предвиђена кривична дјела и запријећене казне, иако је и ту било покушаја да се поједини облици коруптивних кривичних дјела декриминализују. Судови и тужилаштва морали би много више користити своје капацитете и солидну законску основу за обрачун са корупцијом која разједа повјерење јавности у све институције. Досадашњи подаци нису охрабрујући", закључио је Вуковић.

А тешко је повјеровати да ће подаци бити бољи у будућности, посебно ако је судити на основу података који показују да и највиши званичници правосудних институција учествују у корупцији. 
 

 

 "Овај текст је настао као дио пројекта "БиХ анд тхе ЕУ Аццессион Процесс: Апплицатион оф Политицал Цритериа" који имплементира УГ "Зашто не" из Сарајева уз подршку Балкан Труст фор Демоцрацy."

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.