У 804 мјеста у БиХ не живи ни један малољетник!

Најлошија ситуација је у овим општинама и градовима

Tatjana Čalić / 22. јануар 2021

 

Милош Поповић, истраживач Института за безбједност и глобална питања (ИСГА) Универзитета у Лајдену који већ годинама на друштвеним мрежама Твитер и Фејсбук објављује занимљиве мапе везане не само за регион, већ и Европу и свијет. Сада је мапирао мјеста у Босни и Херцеговини у којима више не живе малољетници, млади испод 17 година.  

Мапа показује поражавајућу бројку- чак 8% свих катастарских насеља немају ни једног малољетника. Ријеч је о 804 насеља која улазе у састав преко 90 општина или града у Босни и Херцеговини, а према подацима које је БУКА добила од Поповића најлошија ситуација је у општини Вишеград гдје чак 62 мјеста немају ни једног малољетника, потом слиједи Требиње (53), Рогатица (41), Горажде (38), Коњиц (35), Рудо (33), Соколац (32), Фоча (31) …


Црвеном бојом су означена насеља без малолетних становника у БИХ. 

 

ШТА СЕ ДЕСИЛО СА НАШИМ СЕЛИМА?

Да села нестају потврдили су и подаци с пописа 2013. по којима у 1.486 села у БИХ живи мање од десет становника! 
За овакву ситуацију можемо “кривити” већи број фактора. Ту је наравно рат, миграције село-град, а посљедњих пар година и прави егзодус радно способног становништва из села у земље ЕУ. Зашто? Већина ће вам рећи да се на селу једноставно није исплатило радити - нема никакве аграрне стратегије или подстицајне политике, премија па мала пољопривредна газдинства нису способна бити конкурента и остварити профит. Рећи ће вам и да су села занемарена, да се у њих одавно ништа не улаже, неријетко су и без струје и добре путне комуникације са другим мјестима, а зими, када снијег затрпа, доста их буде данима одсјечено од остатка свијета.

Они који су ове проблеме некако превазишли или на њих затворили очи и надали се бољој сутрашњици, сада су дошли су до безизлазне ситуације, своје производе више немају коме продати. 

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС, каже да ситуацију у селима најбоље илуструје података да је сектор мљекарства у Републици Српској 1996. године имао 17.696 мљекарских произвођача, а данас свега 4.300. 

Главни кривац је, каже, погрешна политика: “Немамо Стратегије, немамо подстицаје, немамо заштићену домаћу производњу, немамо приступ европским фондовима, немамо пољопривредних кредита или аграрне банке, немамо попис пољопривредних газдинстава, немамо попис стоке, механизације и ко ће онда у таквој ситуацији остати на селу и бавити се пољопривредом. Крајње је вријеме да се у села и пољопривреду почне улагати, јер без села неће бити ни градова”.

 

О мјестима која буквално нестају, стратегијама које надлежне власти никако не доносе, разговарали смо и са Мирхунисом Зукућ, предсједницом Уније за одрживи повратак.

Према њеним ријечима ситуација је најалармантнија у Посавини, у селима али и у самим градовима -Дервента, Босански Брод, Модрича, Орашје, Оджак. У једном селу у Модричи, каже, осјетила се јако тужно јер је свака друга кућа била закључана. Празни се и Херцеговина, људи одлазе, продају имовину. Исто је и код Травника, Зенице, у источној Босни.
Нажалост каже, ни њихови апели и иницијативе према институцијама власти да се изради стратегија за заустављање одласка грађана са ових простора, никада нису наишли на разумјевање и реакцију.

“Људи нам причају да су уморни од свих могућих обећања, неправде, корупције. Уморни су од вишегодишње портаге за послом или ако имају посао, што од плате не могу приуштити ни основне ствари.  Људима који су још увијек овдје, или који су на граници одласка, заиста је потребно да ова власт нешто подузме, да им понуди нешто што бих их задржало овдје. Оно што народ тражи, јесте, дајте нам шансу. А то се може обезбиједити кроз нормализовање животних услова, давања прилике људима да живе од свога рада, мијењањем свеукупне климе и амбијента у БиХ”, наглашава наша саговорница.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.